Koji dokumenti o padu nadstrešnice fale: Ovo je najnovija analiza i otkriva koliki je javašluk SNS vlasti

Na konferenciji za novinare Anketne komisije, još jedan njen član i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić predstavio je organizacionu šemu projekta modernizacije pruge sa posebnim naglaskom na organizacionu šemu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu. Komisija je, kako dodaje, tu šemu izradila na osnovu dostupnih dokumenata, prenosi N1.

Ta šema je, kako je objasnio, neophodna da bi se utvrdila vrsta i stepen odgovornosti. Komisija, kako je dodao – vidi tri kategorije odgovornosti.

„Prva kategorija je odgovornost struke, odnosno inženjera, i mi vidimo da se u tom delu istraga vrši. Ostaje da se vidi da li su oni koji su procesuirani stvarno odgovorni ili da li su svi odgovorni procesuirani“, rekao je Radonjić.

Druga vrsta odgovornosti se, kako je dodao, odnosi na finansijski kriminal, korupciju, odnosno naduvane cene, potom utaju poreza i pranje novca. „Ovde vidimo da nema istrage, a i nema dokumentacije koja bi bila korisna za ovu vrstu istrage“.

„I treća vrsta odgovornosti se odnosi na one koji su pozivali na korišćenje železničke stanice, iako je bilo moguće znati i u tom trenutku da je železnička stanica u statusu gradilišta“, istakao je on, a prenosi N1.

On je izneo i sumnju u dobru nameru vlade pri objavljivanju dokumentacije, budući da je na tri različita sajta objavljeno preko 20.000 dokumenata koji imaju preko pola miliona strana.

„Ta dokumentacija nije sistematizovana. Velikim delom se odnosi na ceo projekat modernizacije pruga, što znači da je velikim delom irelevantna, i ja mislim da je cilj da se zapravo zatrpa javnost kako bi se usporili zaključci koji se izvode na osnovu te dokumentacije, a drugim delom, velikim delom mi sumnjamo na autentičnost velikog broja dokumenata“, rekao je Radonjić.

„Krenulo se od repa, umesto od glave“

Prema rečima profesora Radonjića, da bi pitanje odgovornosti moglo efikasno i celovito da se analizira, neophodna je i relevantna dokumentacija. „Do sada je naglasak u javnosti bio na dokumentaciji koju poseduju niži nivo podizvođača, tako da smo krenuli od repa umesto od glave“, istakao je.

Ono što, dodaje, može da se vidi jeste da je glavni izvođač rekonstrukcije Železničke stanice bio konzorcijum CRIC CCCC i da je ovaj konzorcijum kao glavni izvođač bio odgovoran za sve od izvođenja radova, dokumentacije, osiguranja, bezbednosti itd.

„Znači, cela odgovornost izvođenja projekta je bila na ovom konzorcijumu. Konzorcijum je kao podizvođača angažovao firmu CCCECC, ogranak Balkan, to je firma koja ima sedište u Kini i koja je nadalje angažovala svoje domaće podizvođače. Ovde smo izdvojili GAT i Starting…Starting je angažovao svoje dobavljače i podizvođače. Ono što smo primetili je da nedostaje bilo kakva dokumentacija koju je vodio ovaj podizvođač CCCECC, što otvara pitanje da li je ovaj podizvođač izvodio bilo kakve radove na železničkoj stanici, ako da, u kom obimu, ili je u celosti, ili značajnim delom vršio funkciju posrednika, što, naravno, samo vuče cene na gore“, rekao je profesor.

Ono što je u svemu ovome novo je, ističe Radonjić, da se u rekonstrukciji železničke stanice Novi Sad javljaju još dva podizvođača. Jedan je CRCC11, a drugi CRCEBG.

„O ovim podizvođačima koji su angažovani od strane ovog konzorcijuma nemamo nikakvu dokumentaciju. Dakle, u vezi sa ova dva podizvođača ne možemo da izvučemo nikakve zaključke, a kao četvrti podizvođač se tu nalazi projektant CRDC. Takođe su sve ovo firme koje imaju sedište u Kini“, istakao je profesor Radonjić.

„Nema ni plana, ni izveštaja“ – šta sve od dokumenata nedostaje

„Nema ni plana ni izveštaja i to je najkraće kako bismo mogli da ilustrujemo dokumentaciju koja je dostavljena“, kaže profesor Vladimir Obradović.

Objašnjava da su za potrebe šeme koja je danas predstavljena analizirali ogroman broj dokumentata i stavili poseban fokus na komercijalni ugovor koji zapravo reguliše odnose između države Srbije i izvođača.

„Samo analizom tog jednog komercijalnog ugovora mi smo došli do neke liste od 21 dokumenta ili grupe dokumenata koja će biti prezentovana i koja će biti stavljena i na sajt Anketne komisije. Dakle, to su dokumenta koja definitivno nedostaju, a ugovorom su propisana da moraju postojati, odnosno da ih neka strana u tom sistemu mora sačiniti. Međutim, kao što smo i čuli, objavljivanje te dokumentacije počelo je od repa, ne od glave“, naveo je Obradović.

On je izdvojio nekoliko najbitnijih grupa dokumenata koje bi morale da postoje:

1. Nedostaje dinamički plan projekta. To je definisano ugovorom i 28 dana od početka radova izvođač je bio obavezan da dostavi investitoru dinamički plan projekta, takođe sa propisanim elementima. Tu bi trebalo da bude popis svih aktivnosti koje treba da se urade, plan svih resursa, uključujući ljudske i materijalne, planove nabavke i sve druge bitne elemente, kako izvođač planira da realizuje projekat u skladu sa ugovorom. Taj plan je država Srbija morala da odobri i onda na osnovu njega da se radi.

Taj plan zapravo predstavlja i osnovu za sve buduće izmene kojih je bilo puno, ali one nigde nisu evidentirane, jer ako nemate inicijalni plan, ne možete imati ni izmene plana.

2. Stvar koja nedostaje, a vrlo je precizno definisana ugovorom, jesu mesečni izveštaji izvođača. Dakle, na osnovu ovog definisanog plana, izvođač je bio u ugovornoj obavezi da svakog meseca dostavlja izveštaj, koji takođe ima propisanu strukturu, mora da navede sve radove koji su izvršeni, mora da sadrži fotografije tih radova, mora da sadrži adekvatne garancije, ispitivanja, ateste, šta je bilo potrebno, i da da uporedni prikaz šta je bilo planirano da se uradi i šta je bilo urađeno…

„Dakle, nepostojanje plana i izveštaja je šokantno u najmanju ruku i to je kao da vozite automobil u nepoznatom pravcu bez mape, bez instrumenata, bez toga da znate koliko imate goriva u rezervoaru, dakle potpuno apsurdna situacija. Manji projekti od nekoliko hiljada ili desetina hiljada evra se rade sa mnogo preciznijim planovima i izveštajima nego ovde da imamo projekat od milijardu evra. Tako da se postavlja pitanje kako je država plaćala izvođaču, ako nije imala izveštaj i šta je izvođač uradio“, naglasio je Obradović, a prenosi N1.

3. Nedostaje ceo komplet dokumentacije koja se tiče izbora svih podizvođača. U šemi je prikazan samo deo mreže jer se odnosi samo na stanicu Novi Sad. „Zamislite za ceo projekat. Gde je dokumentacija o izboru podizvođača? Ugovor definiše da se izvođači biraju na javnom konkursu, da taj konkurs mora da bude objavljen, da se zatim na osnovu određenih pravila selektuju podizvođači i da ih verifikuje, odnosno odobrava investitor. O tome takođe ne postoji nikakav trag, gde su ti konkursi objavljeni, koji su bili kriterijumi za prijavu, ko se prijavio, kako su te prijave evaluirane, kako su selektovani podizvođači i gde su odobrenja od države, da su ti podizvođači u skladu sa ugovorom“, naglasio je Obradović.

Predizirao je da postoji partikularno dokumentacija za neke podizvođače, ali sistemski ta dokumentacija ne postoji.

„S druge strane, postoji u dokumentima, u spisima se može naći da je bilo prijateljsko dogovaranje i prijateljsko ugovaranje. Prijateljsko ugovaranje je neprijatelj konkurencije i javnog ugovaranja. Tako da je to takođe skandalozno za jedan projekat ove veličine“, naglasio je profesor.

4. Nedostajuća je i dokumentacija o prijavi i odobrenju za ulazak lica na gradilište, a ona se direktno vezuje za bezbednost, kaže Obradović.

„Moramo reći da je u trenutku otvaranja i u trenutku nesreće stanica Novi Sad i dalje bila gradilište…To je konstatovala građevinska inspekcija istog dana, odnosno sutradan nakon nesreće, koja je izdala rešenje o zatvaranju gradilišta. Dakle, pošto je to u tom trenutku i dalje imalo status gradilišta, svako ko je ulazio na to gradilište, po ugovoru i po zakonu, mora da prijavi svoj dolazak, da mu taj dolazak neko odobri. Gde je ta dokumentacija i zašto ona nedostaje?“, zapitao je.

A u objavljenoj dokumentaciji javašluk – krajnje zabrinjavajuće

„Tako da, na osnovu svega ovoga što smo videli i što ćemo dostaviti, možemo slobodno konstatovati da kompletna dokumentacija nije objavljena, čak da nije objavljena ni blizu, jer ona suštinska nedostaje. U onoj dokumentaciji koja je objavljena, možemo s druge strane videti neke druge stvari, kao što su, na primer, opšti javašluk u tim radovima, nedoslednost u primeni propisa i nekonzistentnost u dokumentaciji koja postoji, koja može da ukaže na sistemska mesta za korupciju u ovom projektu“, naveo je Obradović.

Ističe da je to zaista zabrinjavajuće, zato što kad se iz tih izveštaja može pročitati da su korišćeni neadekvatni materijali, da je korišćen beton koji nije odobren i nije u skladu s tehničkim uputstvom.

„Da date nalog da se to prekine, a nakon odlaska nadzora je izvođač nastavio i dalje da radi, to zabrinjava. Jer mi ne znamo da li ovi ljudi sada, ti koji su protiv uputstva radili beton ovde, da li oni u ovom trenutku izlivaju šipove za Nacionalni stadion ili na nekom drugom javnom objektu i to zaista donosi veliku zabrinutost“, naevo je Obradović.

U skoro svakom izveštaju ili velikom broju izveštaja navedeno je i da se ne poštuju pravila zaštite bezbednosti na radu, da se ne nosi zaštitna oprema, da su na gradilištu lica za koje se uopšte ne zna ko su i zašto su tamo.

Predsednik tražio da se radovi ubrzaju – dodatni trošak 65 miliona dolara

„Ono što je posebno zanimljivo i zato smo je ovde utvrdili jeste pojavljivanje predsednika Republike i ljudi koji se povezuju sa njim u zvaničnim spisima. Dakle, vi imate zvanični zapis od strane kineskog konsorcijuma da je predsednik tražio da se radovi ubrzaju, da su oni obavestili da to ne može baš tako ad hoc i da će to koštati 65 miliona dolara dodatno da se projekat završi ranije, da se završi do kraja 24. godine. Dakle, pazite ovde ne govorimo da se urade dodatni radovi ili da se uradi nešto više ili nešto bolje. Ne, samo da bude brže – daćemo 30 vrtića“, naveo je Obradović.

„Daćemo 30 vrtić dok nam s druge strane deca idu po školama u Srbiji u čučavac ili im padaju fasade na glavu, samo da bi se predsednikova želja ispunila, koji hijerarhijski ovde nigde nije nadležan da deluje – država Srbija, građani Srbije su dali 65 miliona dolara više“, naglasio je.

Nedostajuća dokumentacija, je prema njegovim rečima „modus operandi kako se infrastrukturni projekti u Srbiji rade“.

„Ono što posebno zabrinjava jeste da su ove kompanije, pod istim ili sličnim imenom ili u kontekstu povezanih pravnih lica angažovane na većini drugih javnih projekata u Srbiji. Tako da se ovaj modus operandi prenosi na druge velike projekte kao što su EXPO ili Beograd na vodi“, kaže Obradović.

Svaki dan dok ne radi Železnička stanica košta nas minimum 35.000 evra

Ognjen Radonjić preneo je i račun koji je izvela ekonomska finansijska potkomisija.

„Mi smo izračunali koliki su dodatni troškovi nekorišćenja Železničke stanice u Novom Sadu. Celokupnu štetu država nije izračunala ili ne znamo da je objavila štetu zbog toga što se urušila nadstrešnica. Tako da bi moralo da bude uračunato koliko bi koštalo da se ponovo izgradi nadstrešnica. Međutim, mi sumnjamo da čak možda ni to neće biti dovoljno, da će biti potrebno srušiti celu železničku stanicu i izgraditi novu, ali to je samo naša pretpostavka“, dodao je.

Radonjić navodi i da još neke troškove nisu mogli da izračunaju jer nisu imali podatke.

„Ali ono što smo mogli da računamo je koliko građani gube dodatnog vremena, zato što moraju dodatno da putuju iz Novog Sada do Petrovaradinske železničke stanice, koliko košta javni prevoz da se tamo građani prevezu i koliki su otprilike gubici Srbija voza zbog nekorišćenja ove železničke stanice. Naša procena je vrlo konzervativna, rekli bismo minimalno moguća i ona je 35,3 hiljade evra dnevno, odnosno za dosadašnjih 118 dana 4,2 miliona evra, što je za oko milion evra više nego što je bio proračun CIP-a da se rekonstruiše cela železnička stanica. I ono što je važno izdvojiti je da ovo brojilo nastavlja da broji i da nas svaki novi dan košta dodatnih 35 hiljada evra“.