20
I pre pandemije korone Srbija nije mogla baš da se pohvali efikasnim zdravstvenim sistemom. Decenijama smo svedoci nedovoljnog broja lekara, a sada taj odavno bušan sistem dodatno popušta pod teretom koji mora da prihvati. U bolnicama je više od 5.000 hospitalizovanih kovid pacijenta, prema poslednjim podacima, saopštenim iz Ministarstva zdravlja, zaraženo je 1.100 zdravstvenih radnika, a 52 je na bolničkom lečenju. Naš sagovornik, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić, kaže da bi, kada bi se poštovali svi protokoli, zdravstvene službe teško funkcionisale u ovom trenutku. Kaže i da veliki broj zdravstvenih radnika planira da ode iz Srbije, čim im se ukaže prilika za to, pa ističe da treba razmišljati i o zdravstvenom sitemu posle kovida.
„Kada bismo se ponašali po svim protokolima – da oni koji su bili u u rizičnim kontaktima idu u samoizolaciju i da se testuraju PCR testovima svi oni koji su bili u rizčnim kontaktima, mislim da bi teško u ovom trenutku funkcionisala zdavstvena služba“, upozorava Panić.
Ocenjuje da je do pravih i potpunih podataka o broju zaraženih među zdravstvenim radnicima teško doći i smatra da je ih je svakako više nego što se zvanično saopštava.
„Problem je u tome što nas niti testiraju kako treba, niti neko vodi evidenciju“, tvrdi ovaj anesteziolog u kraljevačkoj bolnici.
Iznosi i primere kojima dokazuje da je više zaraženih zdravstvenih radnika nego što to zvanične cifre potvrđuju.
„Sigurno da ima više zaraženih. Imamo primere gde je i po pola službe ili odeljenja izbačeno iz funkcije – zaraženo je ili su u samoizolaciji. Pričam i o domovima zdravljla, kovid ambulantama i bolničkim odeljenjima. Konkreno, u Kraljevu je na hirurgiji sigurno pola njih zaraženo“, kaže Panić.
Dodaje i da u bolnicama trenutno ima dovoljno zaštitne opreme za lekare, ali da je pitanje koliko će je još biti uz aktuelnu epidemiološku situaciju.
„Količina zaštitne opreme se iz dana u dan smanjuje“, upozorava Panić.
Tvrdi i da, sa druge strane, lekari u domovima zdravlja ne dobijaju dovoljne količijne zaštitnih maski.
Kako nadomestiti manjak?
Kao prvu stvar za popunjavanje rupa u zdravstvenom sistemu Sindikat lekara i farmaceuta predlaže da se zaposle svi lekari i medicinske sestre sa biroa.
„To je trebalo uraditi još pre kovida, i tada nam je nedostajalo zdravstveno osoblje“, kaže naš sagovornik.
Još jedan način da se nedostatak zdravstvenog osoblja nadomesti je da se angažuju studenti završne godine medicine. Oni bi, kaže Panić, mogli da popunjavaju epiemiološke upitnike i tako obavljaju bar deo posla koji je sada na leđima lekara – onih koji više ne stižu ni da izbroje pacijente koje dnevno pregledaju.
Kao organizacioni problem vidi i to što pojedini lekari koji su na volonterskom stažu kao specijalisti uzimaju briseve, a uz kraću dodatnu obuku to bi mogli da rade i sanitarni tehničari.
Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića pre nekoliko emseci čuli smo i apel da se u Srbiju vrate lekari koji su otišli da rade u inostranstvu. Panić smatra da je jedini realan scenario dodatni odlazak zdravstvenih radnika, a ne njihov povratak.
„Veliki broj zdravstvenih radnika je ogorčen zato što smo žrvtovani, zato štos se tako ophode prema nama, tako da veliki broj kolega kaže da samo čeka prvu priliku da ode iz zemlje“, zaključuje Panić.
Više nema ko da čuje aplauze koje smo za vreme vanrednog stanja, zaključani u stanovima, upućivali zdratvstvenim radnicima.
Da situacija nije naivna pokazuje i vest da je Klinički centar Srbije raspisao konkurs za prijem zdravstvenih radnika u radni odnos na određeno vreme u kom traži 252 doktora, 15 farmaceuta i čak 1.010 zdravstvenih radnika sa višom i srednjom stručnom spremom, od čega 878 medicinskih sestara.
Na sajtu Kliničkog centra Srbije objavljen je konkurs u kom se, zbog privremeno povećanog obima posla, zdravstvenim radnicima nudi posao na određeno radno vreme od tri meseca.
Za potrebe Kliničkog centra Srbije/Kovid bolnice traži se čak 252 doktora medicine, od čega najviše nedostaju anesteziolozi, za koje je otvoreno čak 80 radnih mesta.
Nakon anesteziologa, najviše je potrebno specijalista pulmologije – 45, zatim za kardiologa 15, radiolga 14, infektologa 12 i endokrinologa 10.
Neverovatno je da Klinički centar trenutno ima potrebe za čak 1.010 dodatnih zdravstvenih radnika sa višom i srednjom stručnom spremom, od čega čak 878 medicinskih sestara/ tehničara.
Neophodan je i veliki borj laboratorijskih tehničara, čak 60, zatim 33 fizioterapeutska tehničara i 31 radiološki tehničar.
S obizirom na to da samo Kliničkom centru Srbije nedostaje čak 1.277 zdravstvenih radnika, postavlja se pitanje koliki je trenutno deficit na nivou cele Srbjie.
Postalo je kritično, zaraženi se broje hiljadama. Sada smo više nego ikada svesni važnosti zdravstvenog sitema i svih njegovih nedostatka. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da bi do kraja godine zdravstveni radnici trebalo da prime jednokratnu pomoć od 10.000 dinara – da li toliko košta njihovo zdravlje i žrtva koju mesecima podnose?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
