Pešačka zona sa trgom, još jednom fontanom i spomenikom: Kako će izgledati Pariska ulica kad joj Šapić ukine tramvaj dvojku

Novi projekat rekonstrukcije Pariske ulice i izgradnje pešačke zone sa platoom, je deo takozvanog šireg urbanističkog plana koji, prema najavama gradske uprave, ima za cilj da “istorijski centar Beograda učini pristupačnijim i funkcionalnijim”.

Naime, prema projektu u koji smo imali uvid, pored veće pešačke zone planiran je novi trg sa spomenikom Milanu Rakiću i fontanom. Na toj trasi biće uređena biciklistička staza oko Kalemegdana, drop-off i taksi zona i na kraju trasa tramvaja, koja će ići oko Donjeg grada Beogradske tvrđave.

Ovaj prostor će, kako navode iz Uprave grada, dobiti novu funkciju kao pešačka zona, “uređena zelenilom, fontanama i urbanim mobilijarom, što će doprineti stvaranju prijatne i moderne atmosfere. Širenje pešačke zone i uklanjanje automobila takođe će poboljšati kvalitet života i smanjiti saobraćajne gužve u ovom delu grada”.

Besmislena pešačka zona

“Niko normalan nikada nije u tom delu grada zamišljao pešačku zonu. Ulica se nalazi na usponu koji je nepraktičan za pešačenje, a svako ko i bude želeo da šeta tim pravcem, pre će proći Kalemegdanom, nego Pariskom. U toj ulici nema nikakvih sadržaja za građane, a jedna strana ulice je gotovo u potpunosti pokrivena zidom Francuske ambasade. Ovaj plan je epska glupost”, kaže u razgovoru za Nova.rs Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS).

Pariska kao pešačka zona bez tramvaja je potpuno besmislena iz više razloga, smatra on.

“Prvo, u pitanju je ozbiljan uspon koji se savladava javnim prevozom već decenijama. Drugo, pešačka zona podrazumeva dostupnost, sadržaje i neku ravnomernost korišćenja, frekvenciju pešaka na tom potezu, a Pariska ne ispunjava ništa od toga. Takođe, funkcija tramvaja dvojke je najlakša i najbrža veza Savske padine sa beogradskim grebenom, a potom i sa dunavskom padinom. Kruženjem tramvaja oko Kalemegdana gubi se smisao, a još nema ni jasne ideje gde bi bile stanice”, objašnjava Jovanović.

Novi urbanistički projekat za centar prestonice je lični rat Šapića i SNS-a protiv svega što čini istorijski centar Beograda, naglašava naš sagovornik.

“A to je ono što takozvani ‘krug dvojke’ predstavlja. Nije to samo tramvaj i ulica, to su ljudi i kulturno-obrazovne institucije, vrednosti i duh grada, koji se na ovaj način ubija. Ovo je krstaški rat protiv duha starog Beograda. Naš čuveni arhitekta i urbanista Branislav Brana Jovin razmišljao je kako da se tu dodatno uspori saobraćaj što oko Patrijaršije i Saborne crkve ima smisla, ali čak ni on nikada nije pomišljao da tramvajski saobraćaj u Pariskoj ukine. Ideja je bila da se prokopa tunel ispod Pariske, za automobilski saobraćaj, ali se ispostavilo da je to nefunkcionalno i preskupo. Čak i u tom rešenju automobili bi išli ispod ulice, a tramvaji po površini”, objašnjava Jovanović.

Šapićev rat protiv "duha Beograda"

Od kako je krenulo rušenje i “ukidanje” starih delova i simbola Beograda, za svaki projekat postojala je bar nekakva alternativa.

“Većina tih projekata je izazvala kontroverzu i nije urađena optimalno, ali je za sve napravljena neka alternativa i mogu se naći tragovi ideja u ranijim urbanističkim predlozima. Međutim na ovo sa tramvajem i Pariskom ulicom niko nikada nije ni pomišljao, zato zaključujem da je ovo jedan lični, ideološki, vrednosni rat pre svega Šapića, protiv istorijskog jezgra Beograda i onoga što treba da čuvamo, a to je beogradski duh. Možda im je cilj da se istorijski centar Beograda umrtvi da bi se pojavio novi centar. Ovo je svakako zločin prema Beogradu, a verujem da u tome neće uspeti jer je ovaj grad preživeo i mnogo veće mrzitelje i diletante od ovih sad”, poručuje direktor CLS.

Podsetimo, gradonačelnik Aleksandar Šapić, istakao je da je uređenje Pariske ulice važan projekat koji povezuje Knez Mihailovu ulicu i Kalemegdan, a da istovremeno zadržava autentičnost prostora.

„Ovaj projekat predstavlja spoj istorije i modernog urbanizma. Želja nam je da Beograd ostane veran svojoj tradiciji, ali da istovremeno pruži moderna rešenja koja će odgovarati potrebama savremenog života. Pešačke zone su važan deo tog koncepta, jer doprinose ekološki održivom i društveno aktivnom gradu“, izjavio je gradonačelnik Šapić.

A kako se to menjaju simboli starog Beograda, a istovremeno modernizacijom i kompletnim izmenama izgleda i funkcije zadržava njihova autentičnost, jasno je, izgleda, samo našem gradonačelniku.

***