0
Književnica Jasminka Petrović izjavila je u Novom danu da je "jako teško shvatiti da se u danima godišnjica dve tragedije pravi karnevalska atmosfera".
Petrović je sa timom saradnika i uz pomoć porodica nastradalih, pripremila video rad „Beskonačne niti“, posvećen žrtvama.
Kako kaže, pisala je biografije, radila sa roditeljima.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
„Teško je i meni i timu i roditeljima, ali malo idemo napred, malo nazad, sve je to prvenstveno veliki bol. Meni je bilo značajno, decu nisam poznavala lično, dok sam ih kroz priče sa roditeljima, tekstove koje je pisao Veran Matić, upoznavala decu i Dragana i shvatila koliko su zaista bili prepuni vrlina, ta plemenitost, dobronamernost, da se rečenice ponavljaju u svakoj od porodica, da su ta deca ulivala sigurnost i starijima i mlađima, da su imali mnogo talenata, bili sportisti, kreativni, dobri prijatelji… Samim tim bol je još veća, jer je to jednom normalnom umu teško da prihvati, mislim da mi to kao društvo nismo savladali“, kaže ona.
Dodaje da su krenuli da rade radionice po školama.
„Više od šest meseci smo smišljali koncept, mislim da smo napravili dobru strukturu. Krećemo od bajke Srećni princ, ulazimo u priču o 3. maju, na kraju deca oslikavaju ptice i pišu vrline žrtava, neke vrline koje su važne da ih kao društvo usvojimo i idemo napred“, kaže Petrović.
Ptica je, dodaje ona, „bila simbol i prošle godine“.
„Moj utisak u razgovorima sa decom je da su vrlo svesni, odgovorni, mudri. Jedan srednjoškolac je rekao – vrlo brzo smo ih zaboravili nepravedno“, kaže ona.
Drugi deo komemorativnog programa ima temu prećutkivanja.
„Pozivam sve da danas dođu na Tašmajdan, napišu neko svoje prećutkivanje, koje može biti lično, društveno i da gurnu pod tepih, nabavili smo pravi tepih, da bismo ga digli, da glumci čitaju te naše rečenice, da mi čujemo da nismo sami“, kaže Petrović.
Potom će biti održana tribina pod nazivom „Crna kutija 3. maj“.
„Nekad prećutkujemo iz straha, i od stida, od komfora, svako prećutkivanje je jedan nabor na tom tepihu, u jednom trenutku preko tog tepiha jedva hodamo, jer je jako nesigurno, puno je džombi. Mislim da svako treba da pođe od sebe – šta ja mogu da uradim da ovo društvo bude bolje“, kaže ona.
Istakla je da je važno da odrasli razgovaraju sa decom, iako „deca znaju više nego mi“.
„Sa mrežama, sa internetom, naše je da sednemo sa njima pa da kažemo – verovatno si čuo… Ali, uz našu pomoć će moći na pravi način da obrade tu informaciju. Zato je važna odrasla osoba koja će razgovarati sa detetom.“, kaže ona.
Osvrnula se na manifestaciju „Beogradski dani porodice“, koja se održava ovog vikenda.
„Mi smo sinoć, članovi tima, saznali, najblaže rečeno smo zapanjeni, sablažnjeni. Kako je moguće da neko nije znao, da li je namerno, da li im je toliko nebitno, ja na to nemam odgovor, ne znam, ne umem da odgovorim, ne znam da li će neki psiholog to moći da objasni, ali jako je uznemirujuće, jer su ovo dve velike tragedije koje su se dogodile pre dve godine u Srbiji, dva masovna ubistva, da ti tih dana praviš karnevalsku atmosferu, jako je teško shvatiti“, kaže ona.
Istakla je da nju „nije iznenadila pojava studenata“.
„Ta deca postoje, oni su vrlo svesni, obrazovani, mudri, čitaju knjige. Ta deca postoje, problem društva i medija je zašto su do sada studenti bili nevidljivi, oni su sve vreme tu. Mnogo se obraća pažnja na negativno, jer kad je nešto dobro nije vest“, kaže ona.
BONUS VIDEO: Jasmina Nikolić: Memorijalni centar treba da pošalje poruku jedinstva svih građana