Primena terapije krvnom plazmom sa anititelima izlečenih od korona virusa trebalo bi da počne za desetak dana, kaže imunolog Srđa Janković iz Univerzitetske dečje klinike "Tiršova" i dodaje da se trenutno pripremaju kapaciteti i protokol o primeni.
Napomenuo je i da će prioritet za tu terapiju imati pacijenti sa rizikom od teže kliničke slike.
Janković kaže da je pasivna imunizacija, odnosno, primena gotovih antitela iz krvne plazme osoba koje su prebolele određenu bolest stara metoda u lečenju zaraznih bolesti i da se primenjuje i kod Kovida 19 kao dopunska terapija.
„Antitela u krvoj plazmi treba da blokiraju virusne čestice i otežaju virusu da uđe u nove ćelije i umnožava se u organizmu, a da se na taj način ujedno skrati tok bolesti i spreče komplikacije“, kaže Janković za Tanjug.
Napominje da će protokol o tome ko će primati antitela biti preciziran pre početka primene terapije i dodaje da je izvesno da će to biti pacijenti sa rizikom od teže kliničke slike i oni kod kojih je bolest u fazi kada dodatna antitela imaju najviše efekta.
Kako kaže, u poznom toku bolesti krvna plazma sa antitelima ne postiže efekte kao kada se primeni na vreme.
„Biće utvrđeni objektivni kriterijumi ko i kada treba da dobije terapiju, a gledaćemo da maksimalno uvećamo potencijalni učinak pravilnim izborom pacijenata“, navodi Janković.
Naglašava da pasivna imunizacija pruža zaštitu svega nekoliko nedelja i da se daje da bi pacijenti privremeno stvorili određenu vrstu otpornosti, dok trajna otpornost, kaže Janković, može da stvori samo aktivnom imunizacijom, odnosno, vakcinacijom.
„U ovom slučaju zaštita je delimična i svega nekoliko nedelja. Za razliku od vakcina koje mogu čak da stvore potpunu zaštitu ili visok stepen otpornosti, terapija antitelima pruža delimičnu zaštitu i delimično utiče na tok bolesti“, pojašnjava Janković.