Foto: N1, Privatna arhiva

Poslednjih meseci bili smo svedoci onespokojavajućih slika sa srpskih akumulacionih jezera usled očigledno pojačane proizvodnje električne energije u hidroelektranama. Problema ima u Zaovinama, Zavojskom jezeru, Zlatarskom, Zvorničkom.

Alekdandar Nastevski, Slavica Panić i Milan Marković

Žrtva je prirodni ambijent, ali i živi svet koji bez vode ne može. Gotovo svuda je situacija ista, a smanjeni nivo vode u jezerima ostavlja za sobom užasan prizor gotovo potpuno isušenih korita. Iako ekolozi ne spore da su ova jezera predviđena za proizvodnju struje, oni ističu da se ipak moraju poštovati priroda i bezbednost ljudi.

Brane Đokić, iz Malog Zvornika, upozorava na „alarmantnu i neodrživu situaciju“ na Zvorničkom jezeru. On ima turističko domaćinstvo pored jezera, a ako se ne promeni situacija, kako nam otkriva, biće primoran da sve proda.

Situacija je ista i na potezu od Sakura do Budišića i Amajića, tvrdi Đokić i upozorava da ovaj problem nije od juče, već da traje odavno i da je suština da se obaranjem nivoa vode od nekoliko metara uzrokuje katastrofa za, kako navodi, ljude i životinje.

– Nivoi jezera se obaraju da bi se pravila struja, ali ne u toj količini da se pobije živi svet u njima. Oni u vreme mresta drže vodu optimalno da bi se riba izmrestila i onda vodu drže nekoliko dana, a nakon toga, čim se završi mrest, oni opet obore nivo vode. Sva ikra koja ostaje zalepljena na travu, ostaje na suvom i ugine – navodi naš sagovornik, koji je nekada radio kao ribočuvar.

– Ako nastave da svakodnevno obaraju nivo vode, tu neće biti ribe uopšte. Isto tako, ni jezero se ne čisti pa se javljaju ostrva i plićaci – kaže Đokić i dodaje da je posebno teško tokom leta jer se osećaju nesnosni neprijatni mirisi.

Zvorničko jezero Foto: nova.rs/video

Pored ovog problema, meštani se suočavaju i sa problemom rudnika u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, koji zagađuje reke Drinjaču, levu pritoku Drine, koja nosi crveni mulj, zbog toga što rudnik nema jalovište, što zagađuje celu Drinu, upozorava naš sagovornik kome ovo ugrožava i opstanak njihovog turističkog domaćinstva.

– Meni dođu gosti u moje domaćinstvo, vide da je ujutru sve lepo, a onda posle podne padne voda pa niti mogu da izađu čamcem, niti da pecaju, niti da se vrate na boravak. Onda se čovek spakuje, okrene i ode, a meni traže da platim boravišne takse kao da je sve normalno – žali se Đokić.

On navodi da sada nije mogao da se obrati HE Mali Zvornik, a da su ga u Opštini Zvornik kada je ukazao na ovaj problem prilikom plaćanja boravišne takse uputili na Turističku organizaciju, gde su mu, kako tvrdi, rekli da je to pitanje elektroprivrede, a to je „država u državi“.

– Imam četiri objekta, ali mi tu nećemo moći da živimo ako se ovako nastavi u budućnosti, a uložio sam silan novac u ovo turističko domaćinstvo i sve imam legalizovano. Na kraju ću morati da prodam sve, ako se nađe neko kome ovo odgovara. Zamisli da moraš da se odseliš u 65. godini. Gde otići i kome prodati – pita se Brane.

Zaovinsko jezero

Takođe, raj na Zaovinskom jezeru pretvara se u pakao, jer nivo vode zna da padne i za oko 50 metara. Iako je ovo veštačko jezero 1983. godine nastalo kao hidroakumulacija Hidroelektrane Bajina Bašta u Perućcu, vremenom je postalo jedna od najlepših turističkih destinacija Zapadne Srbije.

Razvio se bogat biljni i životinjski svet koji je ugrožen svakim velikim padom nivoa vode, stradaju pre svega riblja staništa, pa je estetska degradacija manji problem. Kada je u pitanju turizam, slike jezera koje odlaze u svet, dovode u zabludu turiste, pre svega strane, koji umeto onoga što vide u ponudi zatiču nešto sasvim drugo.

Zaovinsko Jezero Foto:Privatna arhiva

– Pre samo nekoliko dana, slika je bila zastrašujuća. Sada su počeli da ga pune, ali ne znamo do kada će to trajati. Štete su svakako velike, pogotovo za belu ribu, za koju dolazi vreme mresta. Sigurno nema dve trećine jezera, a možda i više, što naravno ostavlja velike posledice na biljni i životinjski svet.

Slika je baš ružna, školjke se otvorile, tamo gde su bile kuće temelji su izašli na površinu. Vide se i grobovi, česme, slika baš nije prijatna, a pre svega nije turistički – kaže za „Novu“ Miloje Jovanović, iz Udruženja „Grean bear“.

Dodatni problem stvaraju klizišta, koja su pre nakoliko godina napravila ogromnu štetu lokalnom stanovništvu, čiji nastanak je neminovan kada se, dok je nivo jezera nizak, dogode obilnije padavine. Sve se svodi na inspekcijsku intervenciju i nadoknadu štete, koju snosi Elektroprivreda Srbije. U Nacionalnom parku Tara kažu da to nije rešenje problema već da bi se o njemu trebalo raspravljati na višem nivou.

– Jezero je nastalo pre 40 godina, tada nije ni bilo nacionalnog parka. Pravila koja su zakonom uspostavljena tada, važe i danas, bez obzira na to što se mnogo toga promenilo. Nigde nije propisano kolike oscilacije mogu da budu na dnevnom nivou. Elektroprivreda Srbije se drži propisanih kvota i svaku nastalu štetu plate, jer je jasno da je proizvodnja električne energije njihov primaran interes – kaže Ranko Milanović, ispred Nacionalnog parka Tara.

Milanović dodaje da u ovakvim situacijama dolazi u problem turistička ponuda. – Sada postoje ljudi koji u ovom području zavise od turizma. Rade se nacionalne turističke kampanje, gde se širom sveta šalju slike i video-materijal jezera u najlepšem izdanju. Onda se desi da dođe turista iz Australije, Kine, Rusije ili neke druge zemlje sveta i vidi da jezera nema – ističe Milanović.

Zlatarsko jezero

Na Zlatarskom jezeru je nivo vode toliko nizak da se u Puljcima vidljivi nadgrobni spomenici koji su decenijama bili ispod vode.

– Ovakvo katastrofalno stanje najviše utiče na obalske zone u veštačkim akumulacijama koje su nastanjene različitim biljnim vrstama koje predstavljaju stanište raznim životinjskim vrstama (planktonima, žabama, vodenim insektima, punoglavcima, kornjačama, rakovima, ali ribljoj mlađi. Upravo od 1. aprila u priobalnoj vegetaciji počinje mrest šarana, babuške, smuđa, klena, bodorke, beovice, dok plotica ulazi u pritoke i u njima se mresti. Evidentno je da se ove populacije ove godine neće izmrestiti, što će dovesti do gubitka populacija slatkovodnih vrsta vodenih staništa – kaže Milivojević za „Novu“.

Bonus video: Gde je nestalo zaovinsko jezero

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (4)