Za 60 godina od kada je napravljena brana u Kokinom Brodu, i koliko postoji Zlatarsko jezero, svedoče meštani sela udaljenog desetak kilometara od Nove Varoši, ovo je drugi put da vodostaj toliko opadne da se ukaže staro groblje. Inače, Zlatarsko jezero je jedno od tri lančano povezane hidroakumulacije na reci Uvac.

Trenutno stanje na Drinsko-Limskim hidroekumulacijama, ali i na ostalima u Srbiji, gde već neko vreme svedočimo rekordno niskim vodostajima, verovatno je prouzrokovano problemima u radu termoelektrana tokom prošle godine, kao i remontima istih u periodu od maja do septembra.

„Kako problem termoenergetskih postrojenja i dalje nije rešen, a cene struje iz uvoza su rekordno visoke zbog rata u Ukrajini, proizvodnja energije iz hidroelektrana u Srbiji je znatno uvećana, a hidroenergetski kapaciteti nisu u stanju da podmire potražnju korisnika. Prema izveštaju srpske berze SEEPEX, visoka cena gasa je dovela do naglog skoka cene elekrične energije po megavat-času, te je krajem februara ona dostigla rekordnu cenu od 539 evra za baznu energiju. Ovo je posebno interesantno jer je uobičajeno da je cena struje u martu i aprilu najniža“, kaže Nataša Milivojević, saradnik Svetske organizacije za prirodu WWF Adria.

Posledica ovakvog oslanjanjanja energetskog sistemana hidroenergijuje da su rezerve vode u većini veštačkih akumulacijama u Srbiji tokom marta
dostigle višegodinji minimum. Dokaz su nadgrobni spomenici u Puljcima na Zlatarskom jezeru koji su decenijama bili ispod vode.

„Očigledno da se uslovi po kojima se voda iz hidroakumulacija ispušta, a koje propisuje Zavod za zaštitu prirode Srbije ne poštuju, s obzirom da je je ovo period početka razmnožavanja živog sveta u njima. Ovakvo katastrofalno stanje najviše utiče na obalske zone u veštačkim akumulacijama koje su nastanjene različitim biljnim vrstama koje predstavljaju stanište raznim životinjskim vrstama (planktonima, žabama, vodenim insektima, punoglavcima, kornjačama, rakovima, ali ribljoj mlađi.

Upravo od 1. aprila u priobalnoj vegetaciji počinje mrest šarana, babuške, smuđa, klena, bodorke, beovice, dok plotica ulazi u pritoke i u njima se mresti. Evidentno je da se ove populacije ove godine neće izmrestiti, što će dovesti do gubitka populacija slatkovodnih vrsta vodenih staništa zbog ovakvih ekoloških promena i poremećaja”, kaže Milivojević za Nova.rs.

Takođe ukoliko se nastavi sa ovom praksom u narednim mesecima, usled porasta temperature vode, doći će i do eutrfikacije, odnosno povećanja intenziteta “cvetanja” cijanobakterija, naročito u onim akumulacijama koje se koriste za vodosnabdevanje što će uticati na zdravlje stanovništva.

Dodatan problem je i verovatnoća geoloških pojava poput klizišta, jer voda svojim pritiskom održava obalu stabilnom, dok usled povlačenja dolazi do erozije. Od 1900. godine uspeli smo uništiti dve trećine svih prirodnih vlažnih staništa i smanjiti broj slatkovodne faune za više od tri četvrtine, a brane i rečna infrastruktura izdelili su naše rečne ekosisteme, te danas samo trećina velikih svetskih reka slobodno teče.

Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram