Vakcinacija trećom dozom koronavirusa počela je ove nedelje u Srbiji. Jedan od prvih koji su se odlučili da prime tzv. "buster" dozu bio je poznati epidemiolog Zoran Radovanović koji je za naš portal podelio svoja zapažanja o trećoj dozi, njenoj efikanosti i ostalim pojedinostima vezanim za imunizaciju građana.
„Građani Srbije su nažalost lišeni informacija o obolevanju od kovida 19 u odnosu na vakcinalni status. Međutim, grubo potcenjivanje vlasti značila bi pretpostavka da niko u zemlji nema predstavu šta se dešava. I za rukovodstvo eUprave bila bi uvredljiva optužba da nije u stanju da poveže dve postojeće baze podataka – o vakcinaciji i o obolevanju. Nije dobro, pa ni normalno, što nam se uskraćuje uvid u tako osnovne informacije, kao da su najstrože čuvana vojna tajna, ali nam je uteha što su se potrebne tabele i grafikoni našli na jedino bitnom pisaćem stolu u zemlji. Ne treba sumnjati da je na osnovu te okolnosti doneta u osnovi ispravna odluka o trećoj dozi.
Razmotrimo ono što se zna. Pojedini naši epidemiolozi su na svoju ruku pokušavali da sagledaju situaciju na svom području. Pošto nisu imali pristup bazama podataka, sami su anketirali zaražene. Bili su lišeni potrebnih informacija za celu populaciju, pa nisu mogli da računaju stope, ali su mnogo zaključili i na osnovu proporcija.
Tako je dr Zoran Kokić na Voždovcu izračunao da je trećina svih novootkrivenih slučajeva bila vakcinisana. Procenat se kretao od 24 odsto (uzrasna grupa 50-64 god.) do 38 odsto (75+). Njegova koleginica dr Mila Paunić došla je do istog procenta – 33 odsto – kada je ispitivala studentsku populaciju. Po 15 odsto ispitanika primilo je fajzerovu i sinofarmovu vakcinu, dok su preostale dve bile retko zastupljene. Preko polovine studenata zarazilo se na putovanju, jedna petina nema odgovor, za sedminu je bila kritična žurka, odnosno rođendan itd. To je sumorna statistika, jer je pre pojave delta varijante zaštita vakcinom bila mnogo bolja. Bitno je, međutim, jedno ohrabrujuće saznanje: u pojavi lakih, srednje teških i teških oblika bolesti, vakcinisani studenti su učestvovali sa 73, 23 i pet odsto.
Pre toga su iz INEP-a i Instituta za medicinska istraživanja stizali nagoveštaji da imunski odgovor na kinesku vakcinu, kojom je zaštićeno oko dve trećine naših građana, nije impresivan, a i da vremenom slabi. Poslednji takav izveštaj dospeo je u javnost polovinom aprila. Obema ustanovama je potom savetovano da se ne oglašavaju. Malo je populacija prvobitno zaštićenih sinofarmovom vakcinom koje su za revakcinaciju tražile neko drugo rešenje. Sigurno je bilo razloga što je tako postupljeno u Persijskom zalivu, ali detalji o pozadini te odluke nisu objavljeni.
Neki naši stručnjaci tvrde da brzo iščilela antitela, naročito među starijim građanima, nisu razlog za uzbunu jer postoji i tzv. ćelijski imunitet. To je u načelu tačno, ali mrtvim vakcinama, kakve su kineske, ćelijski odgovor, i ako se javi, nije jaka strana. Postoji i nešto drugo. Manje je važna efikasnost ispitivana u laboratoriji, a za praksu je bitna efektivnost koja se proverava u stvarnom životu, praćenjem pojave bolesti. Određivanje nivoa antitela i prisustva imunskih ćelija je kao posmatranje mačora na slici, a njegova prava vrednost se ogleda u sposobnosti da lovi miševe.
Upravo na tom polju došlo je do promena nastalih pojavom virusa označenih kao varijanta delta. Možemo ih uporediti sa rakovima ili piranama koje oštete ribarsku mrežu. Ulov je skromniji, ali se cilj postiže ako se mreža (čitaj: vakcina) baci više puta. Tako je u nekim zemaljama, a posebno u Izraelu, gde je skoro samo fajzerom vakcinisano 78 odsto populacije stare 12 i više godina, došlo do naglog povećanja obolevanja. Razlog tome je, s jedne strane, delta varijanta, koja se u guši koncentriše mnogostruko više nego prethodni sojevi, te se sledstveno lakše prenosi, a s druge strane, slabljenje imuniteta. Pokazalo se da su mnogi bolnički pacijenti dva puta uredno vakcinisani, ali da su 2,3 puta češće obolevali građani vakcinisani u januaru nego u aprilu. Otuda je krajem jula uvedena treća doza za starije od 60 godina, a nedavno je granica pomerena na 50 godina.
Mi smo se, dakle, držali i domaćih i stranih iskustava. Zna se da je celishodnije vakcinisati nevakcinisane, nego ponavljano štititi već zaštićene, ali ako je već došlo do zasićenja, bolje je uzeti Izrael kao uzor, nego dozvoliti da vakcinama prođe rok. To je onda medicinski otpad za koji plaćamo nekoliko evra po kilogramu da se uništava u inostranstvu. Svesni smo i apela SZO da se radi na ravnomernijoj raspodeli vakcina u svetu. Međutim, mi smo već toliko vakcina poklonili drugim državama i toliko smo stranaca besplatno vakcinisali da smo poslednja zemlja kojoj bi mogla da se stavi neka primedba.
Poznata su nam svetska saznanja da kombinacija vakcina može da da jači imunski odgovor nego vernost istom proizvođaču. Ostaje nam ipak da u nekim oblastima budemo pioniri. Pošto Emirati ne saopštavaju svoje rezultate, na nama je da se sami uverimo koliko, recimo, štiti fajzer posle dve kineske vakcine (to će verovatno biti najčešća kombinacija). Pored toga, ako znamo da mnogi naši građani prema sinofarmu nisu stvorili antitela ili su ih davno izgubili, postavlja se pitanje da li njima jedna doza fajzera dođe kao primovakcinacija, a ona protiv delta varijante štiti samo u oko 33 odsto.
Treba se nadati da će i u takvim slučajevima memorijske ćelije imunskog sistema odigrati svoju ulogu i podići nivo zaštite. Tu opet hodimo neutabanim stazama, jer se otvara pitanje da li i koliko treba čekati na četvrtu vakcinu. Možda će se pokazati mudrim da se uskoro, pošto smo manje-više zaštićeni vakcinama, prepustimo prirodnom zaražavanju. Reč je o izazovima koji će biti rešavani u hodu.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare