0
Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić smatra da otvaranja teme "kosovske kulturne baštine" kako je to učinjeno na festivalu "Mirdita" u Beogradu nanosi štetu međunacionalnim i međuverskim odnosima na KiM i ne doprinosi pomirenju.
On je na Fejsbuku napisao da su kosovski Srbi i predstavnici SPC, koja na ovom prostoru poseduje vrednu baštinu, isključeni iz dijaloga, kao da na KiM žive samo Albanci, a da Srbi žive samo u centralnoj Srbiji.
Albanizacija baštine na KiM
Ocenjuje i da su pokušaji da se baština SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktna posledica strategije albanizacije celokupne baštine na KiM.
Napominje da ne želi da obeshrabruje kulturnu saradnju između kosovskih Albanaca i Srba, ali dodaje da pored lepih izjava u Beogradu, nijedna organizacija kosovskih Albanaca nije se ogradila od sistematske diskriminacije prema baštini SPC i srpskog naroda koja se godinama sprovodi na očigled svih na Kosovu.
Jedino ko zvanično reaguje su međunarodne institucije i ambasadori zemalja Kvinte, podsetio je Janjić.
„Iako se na ovom skupu navodno kritikuje politizacija baštine, promocijom ideje „kosovske baštine“, stvara se još veća podela i promoviše novi politički koncept baštine, koji suštinski relativizuje njen identitet i istoriju, koja je obimno dokumentovana u istorijskom i arhivskom materijalu od srednjeg veka naovamo“, smatra Janjić.
Opšte kulturno nasleđe
Zato, navodi on, može da se govori isključivo o „baštini na Kosovu“, jer postoje srpska, albanska, osmanska (turska) i druge baštine, kao i tradicije različitih zajednica koji žive na prostoru KiM, koje treba da budu poštovane od strane svih građana i celog društva kao opšte kulturno nasleđe.
On je rekao da su nakon 20 posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavljen ni zakonima proisteklim iz Ahtisarijevog plana, neophodni i novi, specijalni modeli zaštite uz međunarodne garancije.
„Sve to zahteva jače mere institucionalne zaštite i fizičke bezbednosti svetinja SPC koje su više puta oružano napadane nakon završetka oružanog konflikta, a mnoge još leže u ruševinama neobnovljene ili samo delimično obnovljene“, navodi Janjić.
Pitanje za Brisel
SPC, ističe, ostaje na čvrstoj poziciji da pitanje dugoročnog očuvanja srpske baštine, posebno svetinja SPC na KIM treba rešavati u pravcu dodatnih elemenata institucionalne zaštite naše baštine, koju sve češće ugrožavaju same kosovske institucije, ignorisanjem zakona i sudskih odluka.
„Zato pitanje srpske pravoslavne baštine na KiM treba da bude zvanično otvoreno u Briselskom dijalogu (nezavisno od političkog toka pregovora), uz obavezno učešće predstavnika SPC, naročito sa ovog prostora gde, kako je ocenio, imamo neposredno iskustvo u ovim problemima“, zaključio je.
