Nakon što je javnost saznala da su inženjer Zoran Đajić i kineski izvođači radova, kompanije CRIC i CCCC, pre pada nadstrešnica na Želežničkoj stanici u Novom Sadu upozoravali da je ona oštećena, sada je objavljeno i da su stručnjaci iz Saobraćajnog instituta CIP uočili ta oštećenja i upozoravali na njih pre tragedije, ali na to, kao ni u slučajevima Đajića i kineskih kompanija, nije bilo reakcija.
Samo dan pre tragedije, 31. oktobra, CIP, koji je radio projekat rekonstrukcije zgrade stanice, napravio je fotografiju koja otkriva da su na nadstrešnici postojala vidna oštećenja,prenosi Vreme.
To nije jedina foto dokumentacija koja otkriva da je problem bio i vizuelno uočljiv ali su to, po svemu sudeći, svi odgovorni ignorisali, piše Insajder.
Iz CIP-a kažu da ne mogu da komentarišu fotografiju dok traje istragu i dodaju da su se oštećenja videla tek nakon što je fotografija višestruko uvećana.
Napominju da je cela zgrada fotografisana za potrebe međunarodnog arhitektonskog konkursa, kao i da su se detalji videli tek nakon pada nadstrešnice kada je fotografija višestruko uvećana. U CIP – u kažu i da su odmah sve dostavili tužilaštvu posle pada nadstrešnice.
„Oštećena na nadstrešnici železničke stanice u Novom Sadu uočena su dan pre tragedije, ali očigledno niko nije reagovao na to, proizilazi iz nalaza veštaka Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu“, piše Insajder.
Veštaci su takođe naveli da je veza zatega i krova prekrivena vodom, a hidroizolacija je bila urađena tako da se voda sliva na najniže delove krova, tamo gde se zatege spajaju sa krovnom konstrukcijom.
Veštačenje FTN potvrdilo je da je loše stanje zatega koje su držale nadstrešnicu, a koje su zbog korozije propale čak 40 odsto, jedan od dva razloga koji su doveli do njenog pada.
U izveštaju se navodi da ne mogu da preciziraju kada je nastalo koliko oštećenja, ali navode da je korozija prilikom rekonstrukcije morala biti primećena a toga nema u građevinskim dnevnicima. Takođe se navodi da je do prvog opterećenja većeg od projektovanog došlo još prilikom same izgradnje objekta 1964. ali da, kako se navodi, to nije ugrozilo stabilnost objekta“.
Projektant, odnosno CIP, uradio je proračun dodatnog opterćenja nadstrešnice naknadno i to pod nazivom „interni proračun“.
Prema izveštaju veštaka, niko nije proveravao prvobitni idejni projekat u kojem se navodi da je objekat u dobrom stanju.
Svi koji bi u lancu odgovornosti trebalo da provere, samo su prepisivali istu rečenicu u kojoj se navodi da je stanje utvrđeno vizuelnim posmatranjem. Ispostavilo se da niko nije znao geometriju objekta, niti da je iko izmerio stvarne dimenzije železničke stanice i nadstrešnice.
Takođe, prema pisnju Insajdera, ispostavilo se da niko nije imao uvid u orginalno arhitektonsko rešenje, napravljeno pre 60 godina.
„Kada originalan projekat nedostaje, neophodno je da se uradi elaborat, ali ni to nije urađeno. Iz toga proizlaze naredne greške i drugi razlog za pad nadstrešnice“, navedeno je u izveštaju veštaka.
Veštaci su takođe naveli da su osim projektanata i izvođači radova bili dužni da provere sve i ispitaju probleme. Glavni izvođači su dve kineske firme koje angažuju domaću firmu „Starting“ kao podizvođača.
„Starting“ je potom angažovao svoje pod-podizvođače – firme BOB d.o.o i DEKO-TIM d.o.o.
Iz dostupne dokumentacije se ne može zaključiti ni ko je radio izvođenje radova, ali ni nadzor.
Kao što je „Vreme“ nedavno pisalo, inženjer geologije Zoran Đajić rekao je na svedočenju pred Višim sudom u Novom Sadu da je firmi „Starting“ predao oko 24 ili 25 izveštaja o vrstama obavljenog posla kao i poslovima koje treba preduzeti, a koje je predao i tužilaštvu.
On je istakao da je po većini primedbi postupano od strane izvođača, ali da je bilo i primedbi po kojima nisu postupili.
Konkretno, vezano za nadstrešnicu, Đajić je rekao da je bilo predviđeno da se sa zupčastog pročelja krova zgrade skinu fasadne ploče preko kojih su bile postavljene poklopne mermerne ploče. Prema njegovom iskazu, on je na tome insistirao jer kada su skinute ploče sa bočnog dela zida na koji se naslanjao zupčasti deo krova, bilo je evidentno da je materijal iza mermernih ploča „potpuno degradiran i da su ploče sklone padu“.
Dodao je i da iza mnogih ploča nije postojao vezni materijal, a čak na nekim pozicijama deo prostora između ploča i betona bio je zapunjavan gužvanim džakovima cementa, drvenim kajlama i delovima cigle.
On je to fotografisao i fotografije dostavio izvođaču radova i ukazao da je taj deo radova bio planiran po projektu, ali da nikada nije izveden.
Izveštaj u kojem je ukazao na loše stanje materijala iza ploča, bio je upućen u martu mesecu 2023. godine na mejling listu gde se između ostalih nalazila i izvođačka firma „Starting“.
Đajić je naveo da su sa tim izveštajem bili upoznati svi iz nadzornog organa, Infrastrukture železnice Srbije i Ministarstva i dodao da je sve svoje izveštaje slao na mejling listu gde se nalazilo oko 15 firmi i osoba angažovanih na rekonstrukciji stanične zgrade.
Na pitanje advokata Gorana Vesića da li se nekadašnji ministar Vesić nalazio na toj mejling listi, Đajić je rekao da se na listi nalazilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a mejlove je primala pomoćnica ministra Anita Dimoski.
Kineski izvođači radova, kompanije CRIC i CCCC, navele su da su pre tragedije upozoravali na starost stanica duž trase Novi Sad – Subotica i predlagali da se ispita njihova upotrebljivost i izdržljivost.
Oni navode da su ukazivali da jeprojektovani vek stanične zgrade, još prema propisima iz doba bivše Jugoslavije, 50 godina.
„Postavlja se pitanje po kom principu je u Idejnom projektu doneta odluka da se stari objekti ponovo koriste? Pre odluke o ponovnoj upotrebi, da li su objekti ispitani, procenjeni i pregledani od stručnih lica“, navedeno je u mejlu kineskih kompanija.
Kineske kompanije upozorile su da su prilikom renoviranja i delimičnog saniranja starih staničnih objekata primetili probleme koji nisu bili obrađeni projektnom dokumentacijom.
Oni tvrde da su blagovremeno dostavljali dopise u vezi sa tim investitoru – Infrastrukturi železnice, i kao primer navode dopis od 23. februara 2023. o problemima u staničnim zgradama u Žedniku i Bačkoj Topoli i da su dostavili i zahtev za dodatne radove.
Na pomenuti dopis, izvođač je dobio sledeći odgovor: „Ovi problemi su greške u projektu, i ovakve rizike je trebalo uzeti u obzir pre davanja ponude za izvođenje ovog projekta“.
Kineske kompanije navele su da takav odgovor „nije prihvatljiv“.