Ima li nade za zemaljsku pravdu i kako i da li uopšte funkcioniše srpsko pravosuđe bila su glavna pitanja na koja su u emisiji "Utisak nedelje" pokušali da odgovore gosti advokat Zdenko Tomanović, novinarka BIRN-a i nedeljnika Vreme Jelena Zorić i sudija Apelacionog suda i pisac Miodrag Majić.

„Prvi utisak kada sam čuo listu kandidata i ocenu da će to da bude vlada kontunuiteta, jeste da je ova prethodna vlada često držala građane u nekim imaginarnim krizama i mi smo kao građani živeli u nekim vanrednim stanjima. Pravni poredak da bi bio legitiman mora da se zasniva na pojedinim moralnim principima, nije moralni princip da stalno držite građane u nekim krizama. Od nove vlade samo ne očekujem da uvede sankcije građanima Srbije“, kaže advokat Zdenko Tomanović.

Na pitanje da li ga nova ministarka pravde Maja Popović i novi ministar MUP-a Bratislav Gašić uveravaju da će se dešiti nešto novo u pravosuđu, Tomanović kaže:

„Politika je porazila pravosuđe kao instituciju. Porazila je kroz mehanizme vlasti i političku korupciju. Nije porazila samo pojedince u pravosuđu, koji na kraju nestaju u crnoj rupi koju za njih kreiraju upravo nosioci političke moći i vrh izvršne vlasti. Izvršna vlast je ta koja svoju moć gradi na lošim institucijama i taj uticaj politike je toliko veliki i toliko je politika moćna danas da nemate nijednog tužioca koji će da pokrene postupak protiv bilo kog političara ako nema političku podršku“, ističe Tomanović.

Ko će biti ministar, nije toliko značajno, smatra Tomanović, jer je kod nas izražen princip jedinstva, a ne podele vlasti.

Novinarka BIRN-a i nedeljnika Vreme Jelena Zorić kaže da je Bratislav Gašić nije tužio, uprkos njenom pozivu da je tuži, zbog saznanja da je godinu dana imao kontakte sa Koluvijom.

„Nije me tužio. Godinu dana uoči Jovanjice su oni održavali kontakt i pozvala sam ga da me tuži, ali nije me tužio. Posle smo čuli od izvršne vlasti i predsednika države da je stigla poruka i mi imamo dokaz, i desila se godinu dana uoči Jovanjice. Da li je ta komunikacija bila samo poziv da Predrag Koluvija dođe na dan BIA, a onda on to odbio kao donator BIA ili je bio dublji kontakt, ja to i dalje istražujem“, kaže Zorić.

Na pitanje šta nam govori da je nakon svega Bratislav Gašić sada postavljen za ministra unutrašnjih poslova, Zorić objašnjava:

„To govori da predsednik veruje Gašiću i da ta vrsta poverenja bez obzira na kompromitaciju preovladala. U toj poruci nema ništa sporno ni elemenata krivičnog dela, ali vi ste direkor BIA, a Koluvija je optužen da je jedan od najvećih proizvođača marihuane u Evropi. Neko tu nije radio dobro svoj posao. Još skandaloznije je bilo to što je od strane MUP traženo da se poruka obriše i ministarstvo je od starta počelo opstruiše taj slučaj. Mi deset dana nismo znali da se Jovanjica dogodila, nas ministarstvo obaveštava kada nađe dva džointa. Tek pod pritiskom javnosti i opozicije je ta informacija objavljena“, navodi Zorić.

Zorić navodi i da je Gašić mogao da obavesti javnost odmah po hapšenju pripadnika BIA koji su umešani u slučaj Jovanjica i da sam alarmira tužilaštvo.

„Ranije su ljudi kad se izabere vlada sprdaju – vidi ga ovaj kakav je, on će da bude ministar – a sada sam prvi put osetila jednu ozbiljnu vrstu zebnje. I Gašić i Popović dolaze iz BIA i znamo za ono jednom služba, uvek služba. Nije pametno mešati službe i policiju“, smatra Zorić.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda i pisac, smatra da izbor Vlade nije utisak dana.

„Mislim da je potpuno svejedno ko su nam ministri, da je u društvima ovog tipa apsolutno svejedno ko su nam ministri. Da li se na ovim mestima nalaze nova imena za koja nikada nismo čuli ili imena lkoja smo prečesto čuli pa se ona izmešaju u šeširu. Nažalost, uveren sam da smo stvorili društvo u kojoj je bilo kakva vrsta institucionalnog okvira uništena, pa samim tim nije ni bitno ko je na tim mestima jer to nisu ljudi, kao ni sudije ni tužioci, koji će u punom kapacitetu da obavljaju svoje poslove“, kaže Majić.

Majić kaže da se ipak, postavljanje Gašića čini zanimljivim jer ili neko ko ga postavlja ne veruje da tužilaštvo dobro radi u slučaju Jovanjica ili smatra da je to što je Gašić radio dobro.

„Personalna rešenja nisu toliko značajna. Ministarka Popović u pravosudnim krugovima ne slovi za korumpiranu osobu. Mi živimo u jednom protivustavnom stanju, jedinstvu vlasti, Sve odluke se dodose na jednom mestu, a ne institucijama sistema. Da li jedan građanin zaista misli da će ministar energetike odlučivati da li će se kopati litijum? Svi ovi naši funkcioneri gledaju samo u njega i oni od gledanja u njega ne vide građane, zakone, institucije“, kaže Tomanović.

Na pitanje da li je odluka tužilaštva da za Veljka Belivuka kaže da „optuženi ima pravo da laže“ doneta na Andrićevom vencu ili u tužilaštvu, Tomanović objašnjava.

„Tužilašvo bi sada trebalo da objasni građanima koji to veći značaj ima iskaz optuženog na Jutjubu ili sudnici. Svi okrivljeni koji su optuženi činjenično ili pravno imaju pravo na pravično suđenje. Ali u slučaju Belivuk dotičemo se pitanja institucija. Kada naše institucije neće da reše neku drušvenu anomaliju, onda odgovor o tome dolazi sa strane koju ne bi želeli da čuju. Nama tužilaštvo svih ovih godina nije odgovorilo ko je obukao fantomke u Savamaloj, ko je rušio Savamalu, zašto je to rađeno po noći. Nama prvi put istinu o tome nudi neko u sudnici neko za koga su rekli da je klan. Zamislite tu sramotu naše države i tužilaštva da nije u stanju da kaže građanima istinu o Savamaloj, nego nam istinu o tome nudi neko iz sudnice“, ističe Tomanović.

Zorić kaže da Belivuk i Miljković tokom iznošenja odbrane izneli sijaset navoda za koje bi bilo gubljenje vremena da ih tužilac pozove, jer se vidi da „lupaju i iznose nebuloze do te mere da im se ne poklapaju datumi i sami sebe poreknu“.

„Savamala je živ predmet u Višem tužilaštvu i meni je bilo nezamislivo da tužilaštvo nije pozvalo Belivuka i zato što priznaje da je rušio, znači priznaje krivicu. Savamala je skandal da nije ispitano“, navodi Zorić.

Majić se nije složio sa Zorić i kaže da ne bi nijedan iskaz koji mu je besmislen tek tako a priori pustio niz vodu.

„Imate živ predmet koji se vodi protiv nepoznatih izvršioca i imate bilo koju osobu koja se javlja i kaže ja sam to uradio i imate tužilaštvo koje kaže nećemo sad tog čoveka da ispitamo. To prevazilazi moju granicu imaginacije. U martu ove godine javio se jedan policajac koji je priznao da je on kriv i ispričao sve načine na koje je na njega vršen pritisak, pa sve do odlaska kod predsednika republike da se kad su ga prevarili svi živi, da mu se legališe objekat. Identično je bilo saopštenje tužilaštva jer su smatrali da laže. Kao i u slučaju Belivuka tužilaštvo ozbiljno ovde ne radi svoj posao. Mogao bih zaključiti da se neko tamo stvarno plaši, jer šta ako on tamo nešto kaže i to ode u zapisnik i ako navede neke osobe koje treba da saslušam. A šta ako ja te osobe ne smem da saslušam jer se plašim“, objašnjava Majić.

Na pitanje ko donosi odluke i kriterijume na šta tužilaštvo reaguje, na šta ne, Tomanović kaže da to tužiocima određuje politička elita.

„Kada je inspektor Milenković zaustavio Jovanjicu i prikupio dokaze i obavestio jednog od tih vodećih tužilaca, njegov komentar je bio: e, ali nemoj da nanosimo štetu Koluviji. Politički interes je jedini pokretač ovih institucija, a ne zakon, Ustav, njihova obaveza. Zato u sred kampanje protiv Milenkovića ga pozivaju i traže podatke koji su jako opasni i tiču se njegovog operativnog rada. Ti nasrtaji na poverljive podatke na ljude u institucijama i van njih sve češći i zato se ta lista doušnika pretvara u listu za odstrel“, tvrdi Tomanović.

Tomanović kaže da Milenković zna ko su mu sagovornici i on nije jedini u policiji koji zna da ne sme da veruje pretpostavljenima.

„I onda imate poziciju da se tužilaštvo osmelilo da razgovara sa njim o tome u sred kampanje, to je podstrekavanje od strane tužilaštva na opasne aktivnosti jer je Milenković postao politička pretnja ovoj vlasti i jer se usudio da otkrije spregu bezbednostnih, civilnih i državnih struktura“, kaže advokat.

Insitucije ostaju dužne ne samo građanima nego i unesrećenim porodicama čiji su bližnji nestali, smatra Zorić.

„I dosta žrtava sa spiska Beleivukovih žrtava je bila na merama prisluškivanja i praćenja koje je odobrio neki tužilac, sud. Oni su tada nestajali, zamislite nestane vam čovek koji je na merama praćenja i niko na to ne reaguje. Međutim, na tim merama prisluškivanja i praćena su i policijski doušnici koji su završili u Ritopeku. Ko je tada pratio Veljka Belivuka i Marka Belivuka, do šest meseci pre hapšenja. Ne, nego su pratili njihove žrtve. Vi nemate u optužnici policajce koji su te ljude stavljali na mere i da onda odgovaraju i da se kaže: kako je moguće da si tako glup i nisi video da su nestali ljudi“, navodi Zorić.

Gosti Utiska su se osvrnuli i na slučaj, o kome je pisao novinar Vuk Cvijić u NIN-u, gde generalni sekretar Vlade Novak Nedić ubeđuje svedoka kome je polupan lokal da odustane od svedočenja protiv Belivuka jer će mu biti sređen lokal i zato što će dobiti neke pogodnosti.

„Kad bi bili normalni da li bi bilo moguće da neko saopšti ovakav tekst da generalni sekretar vlade pregovara i namešta dokaze da se jedna od osoba izvuče tada od progona. I vi sad očekujete da će tamo neki tužilac ili sudija to da reši u potpuno anesteziranom društvu na kriminal. Nije Savamala samo prazna reč, mi smo se tada kao društvo opredelili da tako može, silom umesto zakonom“, zaključio je Majić.

***

BONUS VIDEO: Belivuk optužuje vlast, a koga optužuju tabloidi?