Gašenje Al Džazire Balkans je bolan gubitak za celu jugosferu

Švajcarski dnevnik piše da je regionalni studio Al Džazire četrnaest godina pružao Zapadnom Balkanu kvalitetno novinarstvo, doprineo izgradnji samosvesti u regionu i da sada samo ostaju špekulacije zašto je matična kuća, katarska Al Džazira, "bukvalno izvukla šteker iz utičnice".

"Posao nije bilo dovoljno profitabilan, pišu bosanske novine. Drugi nagađaju da je Doha sebi negde drugde zacrtala strateško težište. Zvaničnog objašnjenja Al Džazire nema. Jasno je, međutim da je bosansko-hrvatsko-srpski jezički region pretrpeo gorak gubitak", navodi NZZ.

List podseća da je sa osnivanjem Al Džazire Balkans, 2011. godine, prvi put od ratova na prostoru bivše Jugoslavije program počela da emituje stanica koja je "redakcijski umrežila Sarajevo, Beograd i Zagreb i ceo region tretirala kao povezan medijski prostor".

"Al Džazira Balkans je time dala doprinos novoj samosvesti regiona, sa njegovim tesnim kulturološkim i političkim uzajamnim vezama. Posmatrači ga ponekad nazivaju i 'jugosfera', domaći radije kažu region", piše dnevnik.

"Gubitak je bolan i zato što je u proteklih deset godine, pre svega u Srbiji, kvalitet mnogih medija opao, a porasla državna kontrola. Stanica poput B92, koja je nekada bila predvodnik kritičkog novinarstva, danas je komercijalizovana do neprepoznatljivosti i prilagođena vlastima", ocenjuje NZZ.

NZZ navodi da su u vreme osnivanja, 2011. godine, postojala strahovanja da će televizija zbog svojih bliskoistočnih vlasnika postati instrument politizovanog islama, ali da to, "kada je reč o Balkanu, nikada nije bio slučaj".

"Štaviše, uvek je iznova kritikovana sa svih strana - Bošnjaci su se žalili da nedovoljno podvlači njihovu ulogu žrtve u ratovima, iz Srbije se čulo da ceo srpski narod karikira kao zločince, a iz Hrvatske da radi na obnovi Jugoslavije. To što su se napadi događali istovremeno, govori u prilog Al Džazire", piše dnenvik.

Ciriški dnevnik zaključuje da danas u regionu preostaje televizija N1, kao deo CNN, koja ima redakcije u BiH, Hrvatskoj i Srbiji, "ali sa sopstvenim programima" i koja prednjači po kvalitetu i širini izveštavanja.

Uz manje inostrane medijske ponuđače kao što su Dojče vele i Juronjuz, protivteža je ruska televizija Sputnjik. Ta televizija se, piše NZZ, obraća isključivo srpskoj publici, i kao megafon spoljne politike Kremlja kritikuje Evropsku uniju i NATO i podržava projekat srpskog sveta.

Sputnjik "nije profesionalna medijska kuća kao Al Džazira Balkans, nego propagandni instrument", zaključuje NZZ.