Emir Kusturica besan na državu - saopštio da dodelu prestižnog priznanja povlači iz Beograda

Proslavljeni režiser i direktor Andrićevog instituta Emir Kusturica rekao je da se imena dobitnika ovog prestižnog priznanja više neće saopštavati u Beogradu.

Kusturica je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru ocenio da je očigledno da pisci koje on i članovi žirija biraju ili grupacija kojoj pripadaju, nemaju svoj eho u Beogradu, odnosno ono što bi to trebalo da proizvede u svetu kulture. Kusturica je ukazao da su od početka teško sarađivali sa državom i od nje jedva dobijali saglasnost da pomogne u očuvanju Andrićevog instituta.

„Vrlo teško smo sarađivali sa onima koji su mogli da pomognu, tako da je došlo do jedne krize, u kojoj ćemo poslednji put imena dobitnika saopštavati u Beogradu“, rekao je Kusturica.

On je istakao da je ovo jubilarna deseta godina kako se dodeljuje "Velika nagrada Ivo Andrić", koju su dobijali i nobelovci i nosioci prestižnih svetskih nagrada.

„Nagrađivali smo one ljude koji su etablirani u svetu i čije su knjige masovno prevođene, jer smo tako hteli da skrenemo pažnju na ono što je u našem čitanju u tom širem spektru zavređivalo pažnju i što je, kako se kasnije pokazalo, i u svetu bilo tako", rekao je Kusturica.

On je naveo da je zanimljivo da su među laureatima „Velike nagrade Ivo Andrić“ zanzibarski dobitnik Nobelove nagrade Abdulrazak Gurna, nobelovac Peter Handke, koji je posebno zadužio Srbiju i Zahar Prilepin, koga krasi možda i jedan od najboljih romana od onoga što je, kako je rekao Kusturica, njemu lično u poslednjih 10 do 15 godina bilo dostupno.

„Dakle, sve sama izuzetna pera, koja smo mi uveli u neki paralelizam sa onim što se kod nas dešava“, rekao je Kusturica.

Međutim, ističe Kusturica, sve to nije bilo dovoljno da dobije odgovarajući eho u javnosti, tako da neki govore da ne mogu da dođu, jer rade tek od jedan popodne, dok drugi nisu zainteresovani.

Član žirija za dodelu nagrade Želidrag Nikčević rekao je da Andrićev institut ima najveću i najvažniju književnu nagradu u regionu, i to ne samo zbog novčanog iznosa koji je najveći i ne samo zbog imena dobitnika.

„Rekao bih da je to pre svega zbog vrhunske umetničke i kulturne atmosfere koja se obavija oko ove nagrade prilikom njene dodele, ali i onoga što sledi kasnije“, naveo je Nikčević.

Nažalost, kako kaže, u prestonici Srbije se to nekako zaobilazi, što je velika šteta.

„Možda paradaoksalno zvuči, ali je to put da takozvana prestonica postane provincija, a takozvana provincija prestonica. Ovo je važno da se kaže, jer i od medija i od naše kulturne javnosti zavisi i koliko će savremena srpska književnost i umetnost biti na visini onoga što je nekada bila i onoga što treba da bude u budućnosti“, naglasio je Nikčević.