Psihijatar Slavica Ðukić Dejanović kaže da je pandemija koronavirusa promenila naše živote i da nova realnost vraća ljude na to da je porodica oaza u kojoj moraju tražiti razloge za sreću, kao i da tehnologije, iako ne mogu da zamene neposredan kontakt, daju mogućnost da se i na daljinu pošalju emotivne poruke.
Ona je za RTS rekla i da sam čin ulaska u novu godinu budi nadu da će u njoj pandemija koronavirusa biti zaustavljena i da će, što je najbitnije, biti neuporedivo manji broj obolelih i smrtnih ishoda.
Dodaje da to daje nadu i da ćemo se vratiti nekom životu, ali da to više neće ličiti, niti će moći da bude život kakav je bio pre korone.
Objasnila je i da ljudi ne treba da se stide svojih emocija, već da se trude da izgovaraju reči koje ih iskazuju poput – srećan sam, tužan sam, voleo bih da…
Govoreći o tome kako da se održi psihička stabilnost u uslovima epidemije i da se samoća ne pretvori u usamljenost, rekla je da moramo izbegavati potpunu usamljenost, iako ćemo fizički još dugo biti izolovani u socijalnom smislu.
„Oni koji se prvi put susreću sa nekim mentalnim problemom u ovim katastrofičnim, traumatičnim vremenima, ne treba sebe da pitaju „što baš ja imam ovaj simptom“ nego “verovatno se ovo događa i drugima. Kako li to drugi savladaju, na koji način oni reše te probleme“, objasnila je Ðukić Dejanović.
Navela je da uvek treba iznedriti iz sebe maksimum jer, dodaje, čovek ima ogromno zadovoljstvo kada sam kontroliše neprijatnu situaciju.
„Ono što je najvažnije, kad se dogodi nešto što preplavi čoveka strahom, treba da nauči da pomera svoje misli na sadržaje koji su neutralni, da analizira sliku, da se seti nekog prijatnog događaja“, kaže Ðukić Dejanović.
To je, dodaje, odnos odgovornosti ne samo prema sopstvenoj psihi i životu, nego i prema ostalim članovima porodice.