0
Na izbore, održane u nedelju, opozicija je ušla kao u “ring sa jednom rukom vezanom”, pa je logično da rezultati nisu sjajni, zbog čega je deo naroda pretrpeo veliko razočarenje, pad motivacije, gubitak volje i može se reći da i dalje prolaze kroz “postizbornu depresiju”, slažu se psiholozi koji govore za Novu. Oni objašnjavaju atmosferu koja je zavladala među biračima u Srbiji, posebno u Beogradu, kada su shvatili da promena ipak neće biti i da je sav entuzijazam, trud i radovanje drugačijem sistemu, novom vremenu i životu, kojem su se nadali, zapravo bilo uzaludno.
Pročitajte još:
A da li je sve baš tako crno?
“Pa i nije toliko strašno kao što nama deluje, odnosno delovalo nam je onu prvu noć posle izbora, a onda i tokom narednog dana, kada nismo mogli, niti smo želeli da prihvatimo rezultate. Stanje u kojem se našao deo građana Srbije, a naročito Beograda, može se nazvati ‘postizborna depresija’, koja je došla sa velikim razočarenjem kod onih ljudi koji su očekivali promene. Međutim, kada taj prvi talas razočarenja, besa i emotivnog naboja prođe, stiže otrežnjenje. Već danas ljudi kažu, hajde da vidimo šta ćemo sad, šta dalje? Emotivni pad je normalan, ali iza njega sledi racionalno razmišljanje, koje je posebno važno u politici. Dosta toga se ipak promenilo na bolje, recimo u sastavu skupštine i u broju glasova za predsednika. Pokazali smo kako izgleda početak promena, a to daje nadu da sada možemo još bolje da se pripremimo za sledeći put, na vreme i pametno, a ne samo neposredno pred izbore, iako smo opet svesni manipulacija koje dolaze sa druge strane” kaže za Novu psiholog Tamara Džamonja, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Poražavajuće je kada unapred znate da ulazite u nepoštenu borbu, da onaj ko je naspram vas neće birati sredstva za ostvarenje cilja, dok se vi borite pošteno, ističe profesorka.
“Osećaj je kao da smo se borili u ringu sa jednom rukom vezanom. Međutim, od depresije bilo koje vrste, nemamo ništa i moramo se pokrenuti bez velikih emocija, jer izbori su za racionalan pristup rešavanju problema. Treba da sagledamo ono što je loše, ali i da vidimo šta je dobro u svemu ovome. Način na koji se nosimo sa našim emocijama je ključ mentalnog zdravlja, ako pustimo da nas preplave, onda sami sebi blokiramo put promena, ali ako to ne dozvolimo, videćemo šta treba promeniti i na koji način” objašnjava prof. Džamonja.
Od devedesetih godina neki od nas pate od “postizborne depresije” posle svakog izlaska na glasanje, kaže socijalni psiholog Dragan Popadić.
“Ljudi trenutno jesu u nekoj vrsti ‘postizborne depresije’, a ja imam iskustva sa izborima, i ko zna koliko ovakvih depresivnih stanja sam pregurao, pa želim da naglasim da taj osećaj dođe i prođe, a čovek onda realnije sagleda situaciju. Depresija posle saopštavanja izbornih rezultata dolazi usled razočaravajućeg saznanja da smo u ozbiljnoj manjini, kada uvidimo koliko naša uverenja deli mali broj ljudi, a mislili smo da nas ima daleko više. Rezultat nam je na neki način otvorio oči. Nismo bili ubeđeni da ćemo pobediti, ali smo očekivali da živimo u društvu koje ima drugačiji profil političke vrednosti od onog koji smo sada konstatovali. To je zato što pred izbore uglavnom pričamo sa ljudima koji imaju stavove bliske našim, pratimo medije koji zastupaju naše mišljenje i dobijamo iluziju da nas ima mnogo više, nego što će se kasnije, posle izbora pokazati” naglašava Popadić, profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ljudi padnu u depresiju kada se zapitaju:”Kakva je ovo zemlja u kojoj živim? Ko su ljudi koji glasaju za ovakvu vlast?”
“Osećamo da ne pripadamo tu i mnogi žele da pobegnu odavde, da se sklone, da više nikada ne izađu na glasanje i tako se gubi borba i nada u promene, a to ne smemo dozvoliti. Ljudi poput mene još od devedesetih godina imaju neprestano takva iskustva i često sam se pitao ‘gde ja to živim?’. Mislim da će ovog puta ipak biti drugačije, da imamo razlog za osmeh, jer vlast neće više imati apsolutnu kontrolu, čuće se i druga strana” zaključuje Popadić
Narod da ohrabri opoziciju na ujedinjenje
Ne smemo da krivimo one koji su dali svoj maksimum da nešto promene i svaka im čast, treba ih pohvaliti, a ne obeshrabriti, smatra prof. Džamonja.
“Bili smo svesni rizika i manipulacija, zbog kojih se i odustalo od prošlih izbora, ali ne možemo zauvek da se povlačimo. Ipak, značajan korak je napravljen, čak i pod ovim uslovima. Pokazali smo da možemo nešto da uradimo i u nefer borbi, sa medijskim pristupom koji je krajnje neproporcionalan i kada su svi ulozi na vladajućoj strani, kada imaju moć da rade šta požele. E pa, kada u takvoj atmosferi druga strana ostvari ovakav rezultat kakav je imala opozicija, onda joj treba čestitati i ohrabriti ih ka ujedinjenju” naglašava prof. Džamonja.
