"Mi smo humanitarci, došli smo, da pomognemo, a ne da budemo zatvoreni. Ovde i psihički najstabilnija osoba postaje labilna, situacija je jako teška i napeta", priča za Nova.rs Zita Belić, jedna iz grupe od oko 20 medicinara koji su u Srbiju došli iz Nemačke i sada su u karantinu u beogradskoj Vojnoj gimnaziji.

Zita je lekar u novosadskoj Hitnoj pomoći, bila je na odmoru u Nemačkoj, a 27. marta se sa grupom svojih kolega vratila u Srbiju da pomogne u borbi protiv korone. Stigli su organizovanim letom Berlin-Frankfurt-Beograd.

„Priča je bila – uradite test i odmah se oslobađate, zato što idete da pomognete“, takvo je obećanje stiglo iz Konzulata, objašnjava nam sagovornica.

Problematičan je, navodi ona i način na koji im je uzet bris, kao i to što rezultata nema već 6 dana. Testiramje na aerodromu izgledalo je, u najmanju rukum čudno.

„Znam kako se testovi na koronu rade u Nemačkoj, ovo ne može biti kako treba. Bočice u kojoj se ti štapići ispiraju – u svakoj je različita količina tečnosti. Moraju biti jednake količine tečnosti, ako želimo da ispoštujemo najpouzdaniju metodu. Štapići za uzimanje uzoraka stoje na stolu otvoreni, a čovek koji me je testirao je uzeo štapić, pa je shvatio da nije napisao moje ime na bočici, zatim je spustio štapić na sto koji može biti kontaminiran, te napisao moje ime na bočici, onda mi je uzeo bris i prosledio ga dalje“, opisuje detljno kako je izgledala procedura.

Rezultata testova još nema i to ih zabrinjava. Sve se pretvorilo u čekanje. Medicinari još uvek ne znaju koliko će dugo biti u karantinu.

Neizvesnost i bespomoćnost je ono što im najteže pada, pa, kako nam opisuje Zita, „ljudi pucaju po šavovima“.

„Moje mesto je u Hitnoj pomoći u Novom Sadu, mene moji čekaju, kažu – super, donela nam je maske. Mi smo došli da radimo“, kao da nekome mora da nacrta, objašnjava Zita i dodaje da su tu i kolege iz Kragujevca, Valjeva, Beograda…

Kaže da je hrana u redu, higijenski uslovi su bolji nego na početku karantina. Naročitu pohvalu šalje vojnicima koji su doneli mleko za decu.

Problem je, tvrdi naša sagovornica,u njenim kolegama koje su direktno zadužene za zdravlje smeštenih u ovom karantinu i koji ne obilaze pacijente.

„Imamo psihički labilne osobe, eks narkomane na metadonu koji su ostali bez lekova, pa prete suicidom. Imamo čoveka koji je operisao srce pre deset dana, imamo čoveka koji treba da ide na hemioterapiju, čoveka u kolicima, decu od dve godine, trudnicu u sedmom mesecu trudnoće. Niko od ovdašnjih lekara nikoga ovde nije pogledao“, ljuta je, čini se, na svoje kolege.

Ipak, kolege sa kojima je doputovala i sa kojima deli sudbinu pokušavaju da ispune Hipokratovu zakletvu.

„Delimo od lekova ono što imamo. Umirujemo ljude, koliko god možemo“, opisuje dešavanja oko nje naša sagovornica.

Sve što im treba, poručuje ona je, prava informacija i to da znaju šta se zapravo dešava – gde su testovi i koliko dugo će biti u karantinu?

„To bi nas umirilo i pomogo da prebrodimo“, apeluje Zita. Našu sagovornicu smo zamolili i za najsvežije fotografije koje karantina, ali nismo uspeli da ih dobijemo zbog njenih poteškoća sa internetom. Smeštenima u karantinu u Vojnoj gimnaziji nije obezbeđen iternet, pa za te svrhe koriste svoje resurse.