Iako su mnogi upozoravali da iz praktičnih ali i istorijskih razloga nije dobro izmeštati Železničku stanicu iz centra grada, vlast u Beogradu premestila je čvorište železnice na Prokop, ka delu grada za koji većina građana ni ne zna kako da dođe.
Pored gužvi koje svakodnevno parališu glavni grad, stanovnici naše prestonice ni železnicu više ne mogu da koriste u punom potencijalu. Ne mogu, jer većina naših komšija i prijatelja ni ne zna kako da dođe do nove železničke stanice, niti gde se ona nalazi.
Najlakši način da dođete da uzmete taksi ili svojim automobilom, ali nemaju svih taj luksus. Ukoliko krenete aubotusom u ovu avanturu do, imate dve opcije kako da stignete do izabrena lokacije. Jedna je linija broj 38L, koja nešto ređe ide, a druga je autobus na liniji 36. Tim autobusom putnici najčešće idu do nove Glavne železničke stanice, ali je pravi izazov doći za manje od sat vremena do odredišta.
Ova linija ide preko preko Slavije i Autokomande do Prokopa, pa čak i ukoliko nije špic u saobraćaju ne možete stići do cilja za manje od 45 minuta, pa čak i do sat vremena.
A gde je Prokop?
Više od 56 odsto ljudi u Beogradu ne zna kako da dođe do Glavne železničke stanice Prokop, rezultati su istraživanja koje je sprovelo Udruženje „Vratimo trolu 28“.
Neki od najznačajnijih podataka iz ankete su da 88 odsto ispitanika smatra da Prokop nije dobro povezan sa linijama javnog prevoza, a da 56 odsto ljudi čak ni ne zna kako da dođe do Prokopa gradskim prevozom. Samo 22 odsto ispitanika zadovoljno je uslugom gradskog prevoza, a čak 83 odsto ispitanika nije zadovoljno načinima rešavanja problema od strane nadležnih.
Kako sve izgleda u praksi
Ekipa naše redakcije krenula je u patrolu do mistične lokacije, gde smo se sa ostalim građanima linijom 36 otišli do Prokopa. Svojevrsnu odiseju započeli smo kod Sava centra, sa novobeogradske strane Gazele.
Naše novinare sačekala je prazna tridesetšestica, koja se ubrzo napunila ljudima koji su upravo sišli sa voza. Nikome od putnika nije jasno kuda ta linija ide, pa se ubrzo stvara gužva i red ljudi koji vozača napadaju raznim pitanjima – “Gde da stavim svoje stvari”, “Kuda ide ovo čudo” i “Zašto je ovolika gužva”.
Srećnici koji su uspeli da pronađu Prokop, do svog cilja morali su da prođu razne „prepreke“ u vidu uzbrdice, kaldrme i betonskih konstrukcija koje su nepristupačne za putnike.
Naš utisak samo je potvrdilo nedavno istraživanje koje je pokazalo da više od 56 odsto građana ne zna kako da dođe do Prokopa. Kada je reč o povezanosti, čak 88 odsto Beograđana je naglasilo da Prokop nije dobro povezan sa gradskim prevozom.
Ekipa portala Nova.rs upustila se u avanturu kako bi vam olakšala dolazak do najmisterioznije lokacije u prestonici – čuvenog Prokopa. Naš put je ovako izgledao.
Ovu Odiseju započeli smo kod Sava centra, sa novobeogradske strane Gazele. Tačno u podne seli smo u osamnaesticu, prometnu liniju koja je trebalo da nas preveze samo jednu stanicu, do Mostar petlje.
Na Gazeli nije bilo nikakve gužve, uzimajući u obzir da je ponedeljak, tako da smo se za manje od pet minuta našli na beogradskoj strani.
Prokop je već bio na vidiku, međutim, mnoge prepreke su tek pred nama. Nakon izlaska iz autobusa, shvatili smo da naš kofer na točkiće ne može tako lako da savlada strme stepenice koje vode u mračni prolaz ispod Gazele, koji je zapravo put do Prokopa.
Ipak, hrabrost je preovladala, mada nam nikako ne bi bilo svejedno da je noć. Uzimamo kofer u naručje, brzo prolazimo kroz mrak i nailazimo na izbor između dva puta.
Ako skrenemo desno, čeka nas razorena kaldrma zbog koje kofer nećemo moći da ispustimo iz naručja. Nakon što je zaobiđemo, nailazimo na neobeležnu krivinu i uzbrdicu koja vodi do naše krajnje odrednice.
Ako se odlučimo da skrenemo levo, onda opet moramo da prođemo kroz mračan, izruiniran i izuriniran hodnik, a kofer, naravno, opet nosimo u naručju jer stepenice nisu prilagođene ljudima koji putuju.
Ipak skrećemo levo, jer je put kraći. Vrlo brzo shvatamo da smo napravili grešku, jer nakon što smo se popeli uz stepenice, zatiče nas izlazak na magistralu i put širine manje od jednog metra kroz koji moramo da prođemo i mi i prtljag.
Nakon što smo savladali i tu prepreku, nastavljamo uzbrdo i konačno vidimo gvozdene šipove ispod kojih se krije Glavna železnička stanica. Srećni što smo konačno blizu krajnje odrednice, spuštamo se niz strm deo puta predviđen za pešake i bicikliste, međutim kofer, zbog velikog nagiba dobija ubrzanje, tako da moramo da se trkamo sa sopstvenim stvarima.
Ipak, stižemo na odredište gde nas zatiče lavirint i ulaz nedostojan glavne beogradske železničke stanice.
Od silaska na Gazeli do ulaska u hladnu i nedovršenu betonsku skalameriju, trebalo nam je nešto manje od dvadeset minuta.
Ispred glavnog ulaza na stanicu dolaze i odlaze samo tri linije – 34, 36 i 38L. Našu ekipu sačekala je prazna tridesetšestica koja se ubrzo napunila ljudima koji su upravo sišli sa voza. Nikome od putnika nije jasno kuda ta linija ide, pa se ubrzo stvara gužva i red ljudi koji vozača napadaju raznim pitanjima – „Gde da stavim svoje stvari“, „Kuda ide ovo čudo“ i „Zašto je ovolika gužva“.
Odgovor na pitanje „Kuda“ saznajemo nakon desetak minuta čekanja da autobus krene, u neprijatnom polučasovnom putovanju do, ironično, nekadašnje Glavne železničke stanice.
Suma sumarum, nedovršena, prazna i hladna zgrada na periferiji grada, zamenila je velelepno i pristupačno zdanje u centru. Logika iza svega ostaje nepoznata.
BONUS VIDEO: Klizište kod železničke stanice „Prokop“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare