Radimo vikendom, iako nemamo dovoljno kadrova u svim službama, pa neki rade kraće od drugih, što je uobičajeno za male domove zdravlja u unutrašnjosti Srbije, poput našeg, koji trpe nepravdu, jer kada pošaljemo lekara na specijalizaciju, školujemo ga i čekamo pet godina da se vrati i počne da radi, preuzme ga neka velika ustanova, najčešće u Beogradu i mi opet ostajemo bez lekara, priča za Nova.rs dr Rodoljub Živadinović, direktor Doma zdravlja Aleksinac, koji se osvrnuo na sve probleme zdravstvenih ustanova u provinciji, koje rade sa minimumom osoblja, a od 1. maja ovaj dom zdravlja počeo je sa stalnim radom subotom i nedeljom, kako pacijenti ne bi čekali radne dane, niti putovali u veće gradove, zbog akutnih stanja.
Rad vikendom u ovom domu zdravlja, naglašava direktor, nije motivisan potezom kolega iz Univerzitetskog kliničkog centra Niš, sa Klinike za kardiohirurgiju, koji su tokom 100 dana i 12 uzastopnih vikenda radili bez novčane naknade i tako uspeli da eliminišu liste čekanja za operacije na srcu.
„Naš rad nema dodirnih tačaka sa onim što su kolege radile i postigle u Nišu, prosto se poklopilo da smo dobili ovu mogućnost u istom periodu kada su oni radili vikendom. Naš rad međutim određen je odlukom Vlade, a nije bio moguć do sada, jer nismo imali dovoljno kadrova, a bilo je previše pacijenata u doba kovida. To je inače standardno radno vreme domova zdravlja, koje, nažalost, većina primarnih zdravstvenih ustanova u Srbiji ne primenjuje“, priča dr Živadinović.
Radno vreme subotom i nedeljom je od osam do 18 sati u odeljenju za zdravstvenu zaštitu odraslih i na pedijatriji. Jedina služba koja neće raditi nedeljom je – ginekologija.
“Kada bismo imali još jednog, trećeg ginekologa, mogli bismo da uvedemo rad nedeljom i u ovoj službi, ali za sada to nije moguće. Mesec i po dana razmatrali smo kada i kako da krenemo sa radom vikendom. Problem je što male zdravstvene ustanove poput naše, zaposleni uglavnom napuštaju. Oni odlaze u veće centre, bolnice, a mi ostajemo bez kadra. Ne možete da uputite čoveka na specijalizaciju ako ga prethodno ne zaposlite za stalno. Kolegu, koji je sada specijalizaciji iz ginekologije, čekamo da završi i da se vrati. Međutim, najčešće se dešava da kada male ustanove u unutrašnjosti Srbije, iškoluju čoveka, on dođe na kratko i vrlo brzo se prebaci u veću ustanovu u Beograd, Niš, Novi sad. Specijalisti retko kad hoće da ostanu u malom mestu, a mi nemamo načina da ih zadržimo. Tako, one ustanove koje nisu školovale te specijaliste, na kraju ih dobijaju spremne za rad, a nama opet ne ostane niko“, objašnjava doktor.
Ovaj dom zdravlja, ističe on, radiće i tokom svih državnih praznika u službama gde to kadrovske mogućnosti dozvoljavaju.
“Imamo jednu terensku i jednu ambulantnu ekipu hitne pomoći i uvek smo imali probleme, tokom neradnih dana i državnih praznika, da pokrijemo povećan obim posla. Poseban problem bio je i na stomatologiji, jer pacijenti tokom vikenda nisu imali kome da se obrate. U prethodnom periodu nismo imali odgovarajuće kadrovske mogućnosti da radimo vikendom, ali sa drastičnim smanjenjem broja obolelih od kovida, situacija se promenila, a i naši zaposleni su iskoristili veliki deo godišnjih odmora koji im je ostao još iz perioda pandemije, tako da je sada većina njih na poslu, pa će pacijenti imati i tokom vikenda priliku da budu pregledani pre svega po pitanju hitnih, odnosno akutnih stanja”, kaže dr Živadinović.
On dodaje da ova ustanova ima onoliko kadrova koliko zakon nalaže, ali da je to upravo i problem.
„Broj mora biti veći, treba nam više zaposlenih. Na ginekologiji su nam neophodna minimum tri ginekologa kako bi radili sedam dana u nedelji. Sada imamo dva, ali jedan je uglavnom na odmoru ili bolovanju. Kada se desi da jedan nije tu, drugi kolega ima za 100 odsto više posla. U Beogradu i drugim većim gradovima, ustanove imaju više kadrova, pa kad jedan specijalista ne radi, ostalima se poveća obim osla, ali ne toliko kao kod nas“, naglašava doktor.
Podsetimo, ministarka zdravlja u Vladi Srbije, prof. dr Danica Grujičić, nedavno je naglasila važnost kadrovskih povećanja u zdravstvenim ustanovama u unutrašnjosti zemlje, iz kojih specijalisti masovno odlaze u Beograd ili u inostranstvo.
„Ne treba ljudi da se plaše da odu iz jednog mesta u kome žive, u drugo mesto gde mogu da nađu posao. Znate, sada maltene ispada da je lakše otići iz Srbije u Nemačku, nego, recimo, iz Vojvodine u centralnu Srbiju“, rekla je ona.
BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare