Delić: Nije poznato da li hlorokin pomaže

On je za agenciju Beta naveo da ne može afirmativno da govori ni o jednom leku koji nije ispitan, a da farmaceutske kuće u ovakvom vanrednom stanju nemaju vremena da sintetišu novi lek protiv koronavirusa.Prema njegovim rečima, sada se širom sveta na kliničkim nivou isprobavaju druga antivirusna sredstva, poput lekova za ebolu, grip ili, u slučaju hlorokina, malariju."Lekari nemaju vremena za razvijanje novog antivirusnog sredstva. Procedure za odobravanje novih lekova imaju više faza, od kojih svaka pojedinačna može trajati godinama. Zato koristite lekove koji su postojeći, ispitani, koji imaju poznate negativne efekte. Ovo je jedno pragmatično gledanje na problem", naveo je Delić.Dodao je da je poznato da hlorokin, između ostalog, može da izazove poremećaje slične gripu, pad šećera ili zbunjenost kod pacijenta.Delić je pojasnio da farmaceutska kuća koja hoće da proširi primenu pojedinačnog leka, mora prvo da uputi Agenciji za lekove i medicinska sredstva molbu, nakon čega se formira stručna komisija koja donosi odluku o tome.

"Suština kliničke farmakologije je da je primarno da novi lek ne naškodi bolesniku, na drugom mestu je pitanje da li ima interakcija sa drugim lekovima, na trećem mestu efikasnost. Svaki lek ima neko neželjeno dejstvo, neki više neki manje. Na lekarima je da procene šta se dobija, šta se gubi", rekao je Delić.Delić žali što koronvirus nije ranije prepoznat kao globalna zdravstvena opasnost, odnosno, što vreme nakon pojavljivanja SARS-a i MERS-a nije otpočeto sa razvojem antivirusnih lekova koji izazivaju respiratorne poremećaje."Problem nisu prepoznale ni Svetska zdravstvena organizacija, ni farmaceutske kuće. Imali smo nekoliko godina da to apsolviramo", ocenio je Delić.