Dejan Vuk Stanković možda neće biti zadužen za studente u blokadi: Budući premijer Đuro Macut ima drugačiji plan

Budući premijer Srbije Đuro Macut je u svom ekspozeu u Skupštini Srbije naveo i da je jedna od njegovih ideja da se visoko obrazovanje izmesti iz Ministarstva prosvete i spoji s naukom.

“Kako bismo postigli praktičniju primenu nauke i njenu sinergiju sa obrazovanjem, iniciraću izmene Zakona o ministarstvima kojim se visoko obrazovanje izmešta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, što očekujem da će imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima društva. Od stvaranja obrazovnog sistema koji počiva na integraciji sa naukom, razvojem primenjene nauke i inovacijama u različitim sferama društva do ekonomskog razvoja", rekao je Macut.

Razdvajanje univeziteta i nauke

Ovo nije nova ideja, posebno što u pojedinim zemljama postoje resori u kojima su pod istim krovom visoko obrazovanje i nauka. U vladama Srbije do sada su najčešće u jednom ministarstvu bili objedinjeni i prosveta i nauka, a poslednji put je do toga razdvajanja došlo 2022. godine, kada je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podeljeno na resor prosvete i nauke. Tada je akademska zajednica negativno reagovala da nema nikakve logike da se razdvoje visoko obrazovanje i nauka u posebna ministarstva, jer su te dve delatnosti duboko isprepletene.

“Fakultet je obrazovno-naučna institucija, a škola je vaspitno-obrazovana. Ove obrazovana i naučna funkcija koju ima fakultet su sada podeljene na dva ministarstva. Zamislite koliko bi bilo besmisleno da se kod škole vaspitna i obrazovna funkcija podele na dva resora, na ministarstvo obrazovanja i ministarstvo vaspitanja.To je urađeno visokom obrazovanju”, objašnjava za Nova.rs Zorana Lužanin, profesorka Prirodnomatematičnog fakulteta u Novom Sadu.

"Uvek je u pitanju neka politička priča"

Ističe da je to izazvalo velike probleme i navodi primer doktorskih studija, koje su naučna disciplima i trebalo bi da su u resoru nauke, a pri tome se izvode na fakultetima koji su pod nadležnosti Ministarstva prosvete.

“Ne znam zašto je to napravljeno tada da li zbog tadašnje ministarke nauke koja je dolazila iz naučnog instituta ili nečeg drugog. Bojim se da u takvim situacija uvek više odlučuje neka politička priča, nego strateški razlozi”, ocenjuje naša sagovornica.

Komentarišući da li bi ideja o pripajanju visokog obrazovanja resoru nauci mogla da leži u tome da se predloženi ministar prosvete Dejan Vuk Stanković “tiho razvlasti” u oblasti univerziteta, jer ima radikalan stav prema rešavanju problema blokada fakulteta, Zorana Lužanin ocenjuje da kandidat za ministra prosvete, prema onome što se može videti iz njegove biografije, nema nikakve kompetencije da se bavi visokom obrazovanjem.

Biografije i kompeticije

“To što neko radi u visokom obrazovanju, ne znači da razume obrazovni sistem. Iz njegove biografije ne vidim da je učestovao u telima koje su se bavile sistemom obrazovanja, niti se bavio strategijom. Ne vidim ni neku njegovu naučnu kompeteciju. Doduše, ne vidim je ni za dounivezitetsko obrazovanje, osim što radi na Učiteljskom fakultetu, a to nije dovoljno”, ističe ona.

Kada je u pitanju akademik Bela Balint, koji je kandidat za ministra nauke, Zorana Lužanin navodi da njegova biografija govori mnogo više nego Stankovićeve.

“Ne poznajem ga lično, ali ako je vodio Nacionalni savet za visoko obrazovanje jasno je da se bavio strateškim pitanima razvoja samog sistema i da poseduje znanja o tome”, naglašava.

Međutim, ona ponavlja da se kod nas, nažalost, većina odluka koje se tiču prosvete i obrazovanja donose na osnovu političkih priča i interesa, a ne strateških procena.

Moguće je da u osnovi mandatarove ideje da se visoko obrazovanje izuzme iz resora prosvete, sem povezanosti univerziteta i nauke, leže i određeni politički motivi.

"Barutom na vatru"

Naime, nijedno kadrovsko rešenje u predloženoj vladi nije izazvalo takvu buru reakcija kao Dejan Vuk Stanković kao ministar prosvete. "Vučić ide barutom na vatru", bio je jedan od slikovitih komentara ovog predloga.

Stanković, koji je profesor Učiteljskog fakulteta, u javnosti nije poznat po angažmanu na Univezitetu, već kao dežurni politički analitičar u provladinim medijima, koji uvek hvali politiku predsednika države Aleksandra Vučića. U tom kontekstu, od početka studentskih blokada Stanković je bio vrlo jasan šta bi uradio da je ministar prosvete.

„Znači, nema tu kod mene, ja bih to drugačije. Trebalo je u decembru da se završe blokade. Ali… I zna se kako se to završava. Nema tu šta da se priča. Nema blokade, ajde zdravo. Idite ako hoćete na ulicu protestujte, nema obustave nastave. Takođe ovo, blokada saobraćajnica....Lepo, prekršajne prijave, policijske, 50-100 hiljada dinara kazna i ajde zdravo. Ne bi meni postajao rektor politička ličnost. Bio bi smenjen. Hoćeš da vodiš, nećeš da vodiš univerzitet? Ne zanima me, lex specialisom ga smenim. Promenim zakon univerziteta, etatizujem fakultet. Hoćete upravljačku autonomiju da zloupotrebite za političke svrhe? Gotovo“, rekao je jednom prilikom.

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije ocenio je da predlog da Stanković bude ministar prosvete pokazuje kome predsednik države želi najviše da se osveti.

Inicijativa Pobunjeni univerzitet koju čine zaposleni u visokom školstvu i nauci i koja broji oko 2.200 potpisnika ocenila je kao krajnje neprihvatljivo da Stanković bude ministar prosvete, dok je više od 40 nevladnih organizacija i udruženja zatražilo da se hitno povuče taj predlog.

Plenum studenata Učiteljskog fakulteta otišao je korak dalje. Naime, studenti su upitali da li su “nadležni uopšte imali uvid u dosadašnji rad Stankovića na njihovom fakultetu, jer godinama unazad među studentkinjama kruže brojna svedočenja o uznemiravanju, komentarima seksualne sadržine i njegovom neprimerenom ponašanju”.

Bela Balint kao umirujuće rešenje

U takvoj situaciji, akademik Bela Balint deluje krajnje umirujuće. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni je profesor na Vojnomedicinskoj akademiji od 2005. godine, a kao profesor po pozivu radi na Medicinskim fakultetima u Nišu i Banjaluci, kao i u Evropskoj školi za transfuziologiju u Milanu. Predsednik je Nacionanog saveta za visoko obrazovanje.

Balint je na spisku od 12 članova inicijativnog odbora nedavno osnovanog “Pokreta za narod i državu”, koje je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.U martu 2017. potpisao je Proglas podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, a 2023. godine, pred parlamentarne i beogradske izbore bio je na spisku više od 2.000 ljudi koji su potpisali podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.

Mada nema sumnje da je Balint blizak idejama naprednjaka, nije zabeleženo da se mnogo izjašnjavao o blokadama fakulteta i studentskim zahtevima, na način kako je to radio Dejan Vuk Stanković. Ni Bela Balint ni Dejan Vuk Stanković do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanje Nova.rs da prokomentarišu moguće promene u sastavu resora koje bi trebalo da predvode u budućnoj vladi.