Centar za lokalnu samoupravu: Beogradu hitno potrebna nova Studija visokih objekata

Jovanović je agenciji Beta kazao da je Studiju visokih objekata, koja je usvojena 2010. godine, privremeni organ Beograda ukinuo 2014. godine.

"Ograničenja po pitanju izgradnje visokih objekata postavila je Studija visokih objekata usvojena 2010. godine. Ta studija postavila je, uz stručna objašnjenja i iz stručnih razloga, ograničenja po pitanju izgradnje visokih objekata u pojedinim zonama u Beogradu. Tu studiju ukinuo je privremeni organ koji je rukovodio Beogradom 2014. godine. Tada nisu davana stručna objašnjenja niti osporavani razlozi zbog kojih je studija doneta, to je urađeno jednostavno po političkom nalogu, gotovo izvesno zbog projekta 'Beograd na vodi'", rekao je on.

Na pitanje koji su razlozi širenja Beograda u visinu, Jovanović je kazao da rast stambenih nebodera ima svoje razloge u težnjama investitora da maksimalizuju svoj profit tako što će građevinsku površinu kojom raspolažu iskoristiti da na njoj izgrade što više kvadrata uz što manji trošak.

"Taj deo je jasan. Ali ograničenja iz ugla javnog interesa i urbanisrtičke struke moraju da postoje. Veoma visoki objekti primenjuju se u gradovima koji imaju malo raspoloživog prostora da se šire. To u Beogradu nije slučaj", rekao je.

Prema njegovim rečima, u nekoj futurističkoj viziji grada deluje da bi Novi Beograd mogao biti jedino mesto gde bi veoma visoki objekti trebalo biti dozvoljeni.

"Takva gradnja u većem delu Beograda je veoma problematična s više aspekata. Ovakvi objekti veoma opterećuju infrastrukturu. Potrebno je povećati kapacitete vodovoda, kanalizacije, struje, grejanja, odvodnjavanja. Stvara ogromne saobraćajne probleme i gužve u zonama gde se previsoko gradi. Zato je važno videti gde i pod kojim uslovima mogu da se grade, i zato je potrebna nova studija koja bi bila obavezan element za planere. Takođe, dobra praksa nalaže da se konsultuju i građani, komšije, druga zainteresovana lica", ocenio je.

Dodao je da se kod visoke gradnje postavlja i pitanje bezbednosti.

"Da li su vatrogasne službe u Beogradu dodatno opremljene i obučene za intervencije u slučaju požara na veoma visokim objektima? Gradovi u svetu koji imaju takve objekte posvećuju tome posebnu pažnju. Šta u slučaju neočekivanih havarija, poput dugotrajnijeg nestanka struje koja snabdeva liftove? U slučaju prirodnih katastrofa mnogo je teže organizovati evakuaciju i spasavanje u previše visokim zgradama. O potencijalnim ratnim sukobima da i ne govorimo. Da li je sve ovo stručno analizirano pre ukidanja zabrane gradnje previsokih objekata? Da li su preduzete potrebne mere adaptacije gradskih i drugih javnih službi?", naveo je Jovanović.

On smatra da je najneuspešniji primer visoke gradnje "Beograd na vodi", dok kao dobre primere navodi poslovne komplekse "Ušće 1" i "Ušće 2".

"Po meni, najneuspešniji primer je veliki deo 'Beograda na vodi'. Zatim, poslovna kula kompleksa 'Skajlajn' je predimenzionisana i ne odgovara istorijskoj i arhitektonskoj celini Ulice Kneza Miloša. Dobri primeri visoke gradnje su poslovni kompleksi 'Ušće 1' i 'Ušće 2'", zaključio je Jovanović.

BONUS VIDEO: