„Cena spomenika na javnom dobru ne može biti državna tajna“

Društvo 27. dec. 202022:37 > 28. dec. 2020 00:57
Podeli:
Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Stvari u ovoj zemlji će se normalizovati kada građani shvate da je njihovo pravo da znaju kako država raspolaže njihovim novcem, svaka stavka u budžetu mora da se zna i nikoga ne treba da bude sramota da pita koliko nešto košta, a cena spomenika na javnom dobru ne može biti državna tajna, ukazali su gosti emisije "Utisak nedelje", komentarišući kritike koje vlast upućuje svima koji se usude da pitaju koliko košta Spomenik Stefanu Nemanji.

Na pitanje šta je sramotno u zahtevu da se zna cena spomenika i zašto se dobija odgovor da ste „mrzitelji Stefana Nemanje i da ste protiv srpskog naroda“, glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk kaže da je po njemu „samo cena spomenika sramotna“ i da zbog toga vlast pokušava da je sakrije.

„Onog dana kada stvarno saznamo koliko je to koštalo nekoga će zaista biti velika sramota“, rekao je Ćulibrk u „Utisku nedelje“.

Milan Ćulibrk Foto: Ivan Dinić/Nova S

On je istakao da smo danas saznali, na osnovu nekih uvoznih carinskih deklaracija, da samo sastavni delovi spomenika koštaju oko 9 miliona evra, ali da to nije sve i da toj cifri treba dodati i cenu idejnog rešenja, plate radnika ovde i u Rusiji i da sve to košta.

„Kada se sve to sabere, jasno je da će to koštati više od 10 miliona evra i razumljivo je da vlast to pokušava da sakrije, ali ne mogu da shvatim građane koji poveruju političaru koji kaže ‘sram te bilo što pitaš uopšte za to’“., napomenuo je Ćulibrk.

Kako kaže, taj spomenik nije napravio ni Goran Vesić, ni Aleksandar Vučić, ni Luka Višnjikov. Taj spomenik su platili poreski obveznici Srbije i kako je nekom moglo da padne na pamet da to proglasi za državnu tajnu, upitao je on.

On je podsetio da je pitanje o ceni spomenika postavio i NIN, grupa profesora sa Filozofskog fakulteta, Dejan Atanacković zasebno Skupštini grada, a dobili su svi isti odgovor da to nema veze sa njima, da je Vesić samo zadužen da ga postavi, „a ko će da ga plati njega nije briga“.

„Mi sada ne znamo ko je to platio, da li je isplaćeno iz republičkog budžeta ili će to da se natovari na račun Beograda na vodi“, rekao je Ćulibrk.

Vizuelni umetnik i pisac Dejan Atanacković rekao je da on dobio rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja u kome se gradonačelniku nalaže da mu se u roku od pet dana saopšti sve što je znao o izgradnji spomenika.

Dejan Atanacković Foto: Ivan Dinić/Nova S

Od gradske vlasti nije dobio čak ni informaciju da je to službena tajna.

„Mislim da oni nemaju nikakav pravni osnov da jedan spomenik koji se podiže na javnom mestu iz budžeta grada da proglase za državnu tajnu“, kaže Atanacković.

Atanacković je rekao da je po njemu taj spomenik izraz samovolje i da njegova megalomanska veličina, problematična simbolika i cena služe da se građani osete manje građanima, da se svedu na podanike.

Problem je, dodao je on, što se spomenik postavlja na mestu gde se dogodio urbanistički zločin i uklonjena Železnička stanica, a  „da se taj spomenik podiže u slavu ovog režima i mahnitog vođe koji o svemu odlučuje“.

On je dodao da je Skupština grada sada ušla u upravni spor sa Poverenikom jer osporavaju to njegovo rešenje.

Ćulibrk je istakao da će vrhunac apsurda biti kada Skupština grada izgubi upravni spor jer neće saopštiti informacije i platiće kaznu od 350.000. 400.000 dinara, a tu kaznu ćemo u stvari platiti opet mi, građani koji žive u ovom gradu.

Docent na Fakultetu političkih nauka Biljana Đorđević je ukazala da je centralno pitanje da ako ste građani, a neko upravlja vašim novcem, vi imate pravo da kontrolišete kako se taj novac troši i da li se troši u vašem interesu.

Biljana Đorđević Foto: Ivan Dinić/Nova S

„To je naše osnovno političko pravo, problem je što kao društvo nismo razvili tu sposobnost kod građana da postave to pitanje, da je to njihovo pravo“, ukazala je ona.

 

 

Komentari

Vaš komentar