Srbija godišnje zbog kardiovaskularnih bolesti izgubi više od 50.000 stanovnika. Bolesti srca su sa učešćem od 51,8% vodeći uzročnik smrtnosti u Srbiji. Korona će dodatno pogoršati stvar, pa ćemo se u narednim godinama suočiti i sa epideimom smrtnosti od srčanih bolesti i sve većim brojem pacijenata, upozoravaju sagovornici Nove.
Teži dolazak do lekara, izbegavanje preventivnih pregleda, ali i teške posledice koje korona ostavlja na srce – problemi su koji će tek ostaviti traga na zdravlje građana i celokupni zdravstveni sistem.
„Korona utiče na kardiovaskularni sistem i oštećuje srčani mišić. Posledice su pojava miokardititisa, poremećaj srčanog ritma, poremećaj regulacije pritisaka“, kaže za Nova.rs predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije i šef Neurokardiološke laboratorije KBC „Bežanijska kosa“ Branislav Milovanović.
On ističe da 10 posto pacijenata ima postkovid sindrom, pa će samim tim biti i veliki broj pacijenata koji će se boriti sa oštećenjem srca.
„Nemačko istraživanje pokazuje da korona u visokom procentu ostavlja promene na srčanom mišiću. 10 do 20 posto takvih pacijenata će imati ozbiljne posledice za ceo život. Ima i onih pacijenata kojima su ošetečeni i receptori za regulaciju krvnog pritiska. Sve su to novi kardiovaskularni pacijenti“, upozorava dr Milovanović.
Kardiohirurg iz Kliničkog centra Srbije Svetozar Putnjik kaže da Srbija ima teret kardiovaskularnih bolesti. Posledica toga je i 40 pacijenata koji čekaju na transplantaciju Srca.
„Transplantacioni program je usporen protrklih godinu i po dana, za vreme korone smanjio se i broj donora i broj procedura . Jako smo pogođeni kovid krizom“, kaže dr Putnik.
I on smatra da će korona ostaviti posledice i povećati broj pacijenata sa srčanim tegobama.
„Smanjena dostpnost lekara u zdravstvenom sistemu, sada ka da mi opet imamo kovid režim sigurno da može da utiče na lečenje i drugih bolesti. Sigurno da ćemo mi te rezultate tek videti u narednom petogodišnjem periodu i onda ćemo moći da pričamo o nekim ozbiljnijim statistikama i tome koliko je to uticalo na smrtnost, bolesti i dužinu života. To će sigurno imati uticaja“, procenjuje dr Putnik.
Kaže da se u Kliničkom centru Srbije trude da svi kardiološki pacijenti kojima je pomoć neophodna i kojima je život ugrožen budu na vreme zbrinuti i operisani.
„Naravno da bude problema, desi se s neki pacijent bude pozitivan, pa morate da praznite celu sobu i da prebacujete pacijente u kovid bolnice, bilo je i kekara i sestara koje su se razboljevale. Mi se trudimo da identifikujemo pacijenta sa liste čekanja koji su neposredno životno oštećeni. To nije lako, jer svi koji čekaju operaciju srca su bolesni ljudi i te operacije ne mogu da se u nedogled odlažu“, poručuje naš sagovornik.
On pacijentima poručuje da bez obzira na oprez zbog infekcije i strahove moraju da vode računa o svom zdravlju.
„Moraju ljudi da se javljaju lekarima, mi smo im na raspolaganju“, poručuje kardiohirurg.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Dr Ida Jovanović i dr Ana Jovićević: Jesu li non kovid pacijenti najveće žrtve pandemije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare