0
Reč koja budi strah - Sida ili AIDS, naziv je bolesti, koja je već decenijama jedna od najvećih javno zdravstvenih problema, jer je do sada odnela 40,4 miliona života u svim zemljama širom sveta, zbog čega je jako važno da se o ovom problemu priča i edukuju ljudi kako bi se razbile zablude, smanjile stigme i na kraju suzbilo širenje virusa.
Sindrom stečene imunodeficijencije (HIV bolest, AIDS, SIDA) je klinička manifestacija infekcije koju izaziva virus humane imunodeficijencije (HIV). Ovaj virus direktno napada bela krvna zrnca čime dovodi do pada imuniteta i nesposobnosti organizma da se bori protiv infekcija i bolesti.
HIV se može preneti razmenom telesnih tečnosti zaražene osobe, kao što su krv, majčino mleko, sperma i vaginalni sekret. Takođe, može se preneti tokom trudnoće i prilikom porođaja. Ljudi se ne mogu zaraziti običnim svakodnevnim kontaktom kao što je ljubljenje, grljenje, rukovanje ili deljenje ličnih predmeta, hrane ili vode.
Bolest se lakše širi u prvih nekoliko meseci nakon što je osoba zaražena, ali mnogi nisu svesni svog statusa sve do kasnijih faza. Simptomi variraju u zavisnosti od stadijuma infekcije. U prvih nekoliko nedelja nakon infekcije ljudi možda neće imati simptome. Kod nekoga se pak mogu javiti simptomi poput groznice, glavobolje, osipa, upaljenog grla. Kako ova infekcija progresivno slabi imuni sistem, mogu se javiti I otok limfnih čvorova, gubitak težine, dijareja, kašalj.
Pročitajte još:
„Nažalost, ne postoji lek za HIV infekciju. Leči se antiretrovirusnim lekovima (ART), koji sprečavaju umnožavanje virusa u telu. Ovo zaustavlja simptome i omogućava ljudima da žive normalnim i zdravim životom. Ljudi koji uzimaju antiretrovirusnu terapiju (ART) i koji nemaju dokaze o virusu u krvi neće preneti HIV svojim seksualnim partnerima. Da bi se to postiglo ova terapija se mora uzimati svaki dan do kraja života. Rani pristup ART-u i podrška da se ostane na lečenju je od ključnog značaja ne samo za poboljšanje zdravlja ljudi sa HIV-om, već i za sprečavanje prenošenja HIV-a. Postoje i antiretrovirusni lekovi koji se daju osobama bez HIV-a. Kada se daju pre mogućeg izlaganja HIV-u, ova terapija se naziva profilaksa pre izlaganja (PrEP), a kada se daju nakon izlaganja to je profilaksa nakon izlaganja (PEP). Ljudi mogu da koriste PrEP ili PEP kada je rizik od zaraze HIV-om visok, ali je svakako neophodna konsultacija sa lekarom kada razmišljamo o upotrebi PrEP ili PEP“, objašnjava specijalista farmacije, Milica Đukanović iz Farmaceutske komore srbije.
Dobra stvar je što uvek može da se radi na prevenciji, jer se ova bolest ipak može sprečiti. Rizik od infekcije HIV-om se može smanjiti pridržavanjem monogamnog odnosa između neinficiranih partnera, nepenetrativni seks, dosledna i pravilna upotreba kondoma, seks između dve osobe kada jedna od njih ima HIV, ali je na antiretrovirusnoj terapiji i ima virusno opterećenje koje se ne može detektovati, profilaksa pre izlaganja koju uzimaju ljudi koji nisu zaraženi HIV-om, kao I dobrovoljno medicinsko obrezivanje muškaraca smanjuje šanse da muškarci dobiju HIV od žena.
„Iako nema leka za HIV infekciju, sa pristupom efikasnoj prevenciji, dijagnozi, lečenju i nezi, uključujući i oportunističke infekcije, HIV infekcija je postala hronično zdravstveno stanje kojim se može upravljati, što omogućava ljudima koji žive sa HIV-om da vode dug i zdrav život. Pored toga svi treba da budemo svesni da su saosećanje i podrška onima koji su pogođeni, podjednako važni“, ističe Đukanović.
***
BONUS VIDEO: Dr Dušan Vešović: Zbog čega su bitni antioksidanti
