0
Pitanje Kosova bilo je "nadtema" u informativnim programima televizija RTS, Pink, Hepi, B92, Prva i N1, gde je zauzelo gotovo trećinu ukupnog programa, pokazali su rezultati monitoringa Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Monitoring je obuhvatio period od 1. decembra 2022. godine, do 15. maja 2023. godine, odnosno 7.902 priloga u informativnim emisijama u trajanju od 229 sati. Kosovo je bilo tema u 31,3 odsto tog vremena.
„U svim prethodnim našim monitorinzima od 2012. godine na ovamo, ova tema nije bila toliko prisutna. Sticaj međunarodnih, unutar-političkih i medijskih okolnosti je uslovio da pitanje Kosova bude predominantna tema“, rekao je novinarima u Beogradu sociolog i analitičar medija Dražen Pavlica.
Druga po zastupljenosti, kako je dodao, je unutrašnja politika sa „samo 10,1 odsto“, a treća rat u Ukrajini 9,3 odsto.
Slede ekonomija, spoljna politika, infrastruktura i komunalni problemi, vojska, policija, nacionalni interes, kriminal, korupcija koji svi imaju između sedam i tri odsto, dok je kultura dobila 0,4 odsto vremena u informativnim emisijama.
„Tri prvoplasirane teme možemo odrediti jednim zajedničkim imeniteljem, kojeg ću imenovati kao polemološki. Stari Grci su imali dva pojma za rat, jedan od ta dva pojma je polemos. Taj pojam je semantičkom evolucijom poprimio značenje zagovaranja određenih ideja i atakovanje na ideje protivnika“, kazao je Pavlica.
Prema njegovim rečima, pitanje Kosova je prikazano u polemološkom ključu, unutrašnja politika u izrazito antagonizovanom obliku, dok je kod rata u Ukrajini jasno da se radi o ratu u pravom smislu te reči.
„Dakle, medijski diskurs na posmatranim televizijama je upravo na taj način bio generisan. Iole dobronamerni tumači i analitičari će zaključiti da mediji ne smeju na taj način da prikazuju određene društvene pojave“, rekao je on.
Ocenio je da su stvari prikazane u poprilično ogoljenom obliku i dodao da se pri tome koristila posebna medijska strategija koju je nazvao – „dekonstrukcija“.
„Mediji i politički akteri su se trudili da u medijskom diskursu dekonstruišu, u narativnom, diskursivnom, statističkom i svakom drugom smislu polazište političkog protivnika“, naveo je Pavlica.
Naglasio je i da se sve više brišu važne granice između političkog protivnika, političkog neprijatelja i političkog zlotvora.
„Te granice su se u velikoj meri izbrisale i onda politički i medijski prostor biva ogoljen na najnecelishodniji način“, rekao je Pavlica.
