Bez drveća Beograd postaje "toplotno ostrvo"

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je za Nova.rs da se u Beogradu dešava tzv. "efekat toplotnog ostrva" i da su naročito problematične centralne gradske opštine, poput Vračara."Efekat toplotnog ostrva je tipična pojava koja prati visoko urbanizovane sredine, posebno u letnjem periodu kada imamo kontituitet dana u kojima su temperature više od 30 stepeni. Taj efekat je izraženiji u gradskim zonama koje imaju manjak učešća zelenih površina", rekao je Ristić za Nova.rs.

Dekan Šumarskog fakulteta objasnio je da u Beogradu, kada je reč o zelenim površinama, naročito problematične centralne gradske opštine."One imaju veoma mali stepen zelenila, što je posledica jedne nekontrolisane urbanizacije koja je na užem gradskom području u poslednjih 30 godina progurala više od nekoliko stotina hektara zelenih površina svih kategorija. To su neke okućnice, dvorišta, baštice, drveća, koje činilo to zeleno tkivo grada Beograda. Neke opštine su primeri te vrste degradacije, kao recimo Vračar, koja trenutno ima manje od 1,5 metara kvadratnih po stanovnika, a neki evropski standard je 20-30 metara kvadratnih po čoveku", objasnio je Ristić.Ristić naglašava da među "smart" gradovima, koji imaju veliku aktivnost na polju životne sredine naročito izdvajaju skandinavski gradovi."Tamo imamo značajno učešće zelenih površina u urbanim sredinama. Takođe, trenutno se dešava u pošumnjavanje Njujorka u dolini reke Hadson, gde se ruše skladišta koja postoje decenijama da bi se uspostavili zeleni koridori. Kada je reč o Beogradu, on ima strategiju plavo-zelenih koridora, što je povezivanje preostalih otvorenih vodotokova, sa fragmentima sačuvanog zelenila na teritoriji našeg grada. To je razvijeno na Šumarskom fakultetu i za grad Beograd bi bilo veoma celishodno da primeni već defisana rešenja i da ide u nastavak definisanja novih koridora, čime bi Beograd smanjio taj efekat toplotnog ostrva, pa bi koliko-toliko letnji dani bili podnošljiviji", zaključio je Ristić.Profesor dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu rekao je za Nova.rs da bi više zelenila značilo bolje uslove za život, naročito u centralnim gradskim opštinama.

"Zelenilo imamo višestruke uticaje, ne samo kod visokog uticaja, već se smanjuju i temperaturne oscilacije u toku dana. Lakše se rashladi vazduh. Takođe, kada pada velika količina kiše, ona se jedno vreme zadrži na lišću pa i to može da ima uticaja na temperaturu u gradu", rekao je Đurđević za Nova.rs.On je istakao da Beograd mora da nastavi sa pošumnjavanjem, te da prekine sa sečom stabala što ima velike posledice po kvalitet života."Kada imate mala stabla, treba da prođe da neko vreme da bi ona porasla, pa je do tada neophodno prestati sa sečom stabala. U ovom trenutku dolazi do seče, čime se uništava efekat. Svako spašeno stablo ima mnogo veći efekat na mikro klimu nego što se misli. Moramo se boriti da sačuvamo zelenilo, a najgore od svega je što se povećanjem gustine betonske infrastrukture uništava to zelenilo", zaključio je Đurđević.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram