Beogradom se širi zeleni bunt: voda i vazduh bitniji su nam od parkinga i ogromnih stambeno-poslovnih kompleksa. Podsećamo vas na najvažnije zelene akcije koje proteklih meseci drmaju Beograd, ali i na one stvari zbog kojih bi se tek trebalo pobuniti.
Palilulci su prošlog vikenda branili poljanu kod hale „Pionir“, a protest je organizovan zbog izgradnje budućeg sportskog objekta za zelenoj površini. Na tabli postavljenoj na livadi iznad hale „Pionir“ napisano je da će se na tom mestu graditi sportska dvorana sa pratećim sadržajem. Investitor je Ministarstvo omladine i sporta Srbije i Agencija za investicije i stanovanje Grada Beograda.
„Poljana je prostor na kome građani iz ovog dela grada u šetnju izvode svoje kućne ljubimce. Nastavnici iz obližnjih škola na njoj sa učenicima održavaju časove u prirodi a Atletski savez organizuje kros takmičenja. Apsolutno je neprihvatljivo da sve te aktivnosti budu ugrožene podizanjem betonskog objekta. Zbog toga smo se okupili i protestujemo i nemamo nameru da prihvatimo uništenje poljane kod hale ‘Pionir’ „, rekao je za Danas jedan od aktivista Miloš Braun.
Stanari Bloka 37 okupljali su se dve večeri za redom kako bi zaustavili izgradnju poslovne zgrade na prostoru namenjenom za parking u Bulevaru Milutina MIankovića 162. Novo okupljanje je zakazano za danas, ukoliko stanari ne dobiju odgovor od Gradske uprave i zamenika gradonačelnika Gorana Vesića.
Na uglu Bulevara Milutina Milankovića sa Tošinim bunarom započela je bespravna izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na 8 spratova, na zelenoj površini ispred zgrade, tik pred prozorima stanara. Umesto da su napravili park da se deca igraju grade poslovnu zgradu od osam spratova, zato su ljuti stanari Bloka 37.
Zelena oaza u blizini naselja Krljanča bila je u žiži dešavanja proteklih nedelja. Pobuna je nastala zbo kamiona koji su mesecima šutom i ostalim građevinskim otpadom zatrpali ovo stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta – poput orla belorepana. Kampovalo se, blokirali su se kamioni. Čini se da je dolauak Cecece bojković i njen dolazak bio presudan – prekinut je dolazak kamiona i odlaganja šuta na tom prostoru, ali su aktivisti i dalje na oprezu. Pomno se prati i to gde će biti nova deponija za odlaganje onoga što sada ne ide na Baru reva.
Naše očitu su sada uprte u naselje Višnjica. Građeviski šut iz celog Beograda dovozi se na jedan privatan posed u tom naselju, kaže za Nova.rs meštanka Elena Vasiljeva.
„Ja živim duž Vušnjice, to je praktično nekih 10,15 minuta od mene kada ide peške. Kada sam bila na bari Revi kao aktivista, videla sam kamione koji utovaraju šut, ali nisam znala gde. Kada sam proveravala u detaljnom urbanističkom planu, videla sam da je više puta menjan. Meštani sve to znaju, jedan komšija je čak pokušao više puta da pozove komunalnu policiju, ali nije bilo reakcija. To traje već dugo, a kada su postavljene zaštitne trake, vrlo brzo su pocepane“, rekla je Vasiljeva.
To su lokacije na koje su trenutno uprti reflektori. Ipak, ima još problema na koje Beograđani moraju da obrate pažnju i zbog kojih se vredi buniti. Ugrožavanje vodoizvorišta Makiš i najava izgradnje metroa, baš tu. Košutnjak – znamo da seča zelenila nije strano aktuelnoj gradskoj vlasti. Mogli bi Beograđani da se pobune i zbog toga što se problem kanalizacije u prestonici ne rešava već decenijama, zbog toga što se fekalne vode ispuštaju direktno u Dunav i Savu i zbog toga što bi zbog neadekvatne kanalizacione mreže fekalije mogle da poteku ulicama Beograda. Razlog za negodovanje moglo bi da bude i to što su basnoslovne sume novca potrošene na izgradnju spomenika, umesto na onu najnužniju infrastrukturu.
Nije zgoreg podsetiti ni na ono što je u nedavnom intervjuu za Nova.rs rekao dekan Šumarskog fakulteta i novi prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić.
„Ultimativno treba da se štite zelene površine u urbanim sredinama. Ne postoji nikakav koncept razvoja, nikakvo opravdanje koje može da objasni da je dobro seći drveće u gradovima, koji su inače prenaseljeni, da bi se nešto pravilo. Konkretno, u Beogradu bi trebalo usporiti ili zaustaviti urbanizaciju centralnih gradskih opština. To kvalitenim urbanističkim planiranjem treba preusmeriti na rubne delove grada, a ovde u centru više ništa ne seći. Treba raditi na obnovi zelenih koridora u centralnim beogradskim opštinama. Bili smo bahati, nije postojao urbanistički red, nije postojao komunalni red. Mnogo nas je, mnogo autobila, mnogo zagađenja. Beograd sada ima tri puta više automobila nego devedesetih godina, a ulice su ostale gotovo iste. Beograd je često među najzagađenijim gradovima sveta“, naveo je Ristić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare