Beograd domaćin najvećeg evropskog kongresa o srčanoj slabosti

Tokom kongresa biće predstavljeni najnoviji terapijski protokoli, uključujući primenu savremenih lekova, medicinskih uređaja i intervencijskih procedura. Posebnu pažnju privući će više od 20 ekskluzivnih naučnih saopštenja koja će prezentovati svetski priznati naučnici, prikazujući najnovije terapijske protokole i klinička dostignuća u lečenju srčane slabosti. Jedan od ključnih ciljeva događaja biće i edukacija mladih kardiologa, koji će imati jedinstvenu priliku da prate predavanja, učestvuju u diskusijama i razmenjuju iskustva sa najistaknutijim stručnjacima današnjice.

Udruženje za srčanu slabost Srbije, koje uživa visok međunarodni ugled, ponosno će predstaviti rezultate domaćih istraživanja i doprinos globalnoj borbi protiv srčane slabosti.

"Ovaj kongres predstavlja ne samo značajan stručni i naučni događaj, već i priliku da se opšta javnost u Srbiji dodatno informiše o ozbiljnosti srčane slabosti i savremenim metodama njenog lečenja. Srčana slabost je ozbiljno i učestalo oboljenje kod kog srce gubi sposobnost da pumpa dovoljno krvi kako bi zadovoljilo potrebe organizma. To znači da tkiva i organi ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što dovodi do brojnih tegoba. Simptomi srčane slabosti mogu se razvijati postepeno i često ostaju neprepoznati u ranim fazama. Najčešće se javlja kratkoća daha, naročito pri naporu ili ležanju, zatim umor i iscrpljenost, oticanje nogu, zglobova i stopala, ubrzan ili nepravilan rad srca, noćno buđenje zbog gušenja, smanjena tolerancija fizičkog napora, učestalo noćno mokrenje, kao i gubitak apetita i osećaj nadutosti. Nažalost, ovi simptomi se često pripisuju starenju ili slaboj kondiciji, pa pacijenti kasne sa odlaskom kod lekara", objašnjava Akademik prof. dr Petar Seferović, kardiolog i predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije.

Srčana slabost ima ozbiljnu prognozu, svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze. Više od 64 miliona ljudi širom sveta živi sa srčanom slabošću. Iako pouzdani nacionalni podaci za Srbiju još uvek nisu dostupni, procenjuje se da više od 120.000 osoba u našoj zemlji trenutno ima ovo oboljenje.

"Dijagnoza srčane slabosti podrazumeva detaljan klinički pregled, laboratorijske analize, uključujući NT-proBNP, EKG i ultrazvuk srca. Ove metode pomažu lekarima da procene koliko je srce oslabljeno i da li se radi o obliku sa očuvanom ili smanjenom funkcijom leve komore. Lečenje srčane slabosti je kompleksno i prilagođava se svakom pacijentu, ali su osnovni ciljevi terapije poboljšanje rada srca, ublažavanje simptoma i sprečavanje pogoršanja bolesti. Osnovni lekovi su ACE inhibitori, beta-blokatori i diuretici, koji pomažu u smanjenju opterećenja srca i kontroli simptoma",kaže prof. dr Arsen Ristić, načenik Odeljenja za srčanu slabost i zamenik direktora Klinike za kardiologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Međutim, prava revolucija u lečenju dogodila se uvođenjem SGLT2 inhibitora. Ovi lekovi, prvobitno namenjeni dijabetičarima, dokazali su značajno povoljan efekat kod pacijenata sa srčanom slabošću, smanjujući rizik od hospitalizacija i smrti.

"SGLT2 inhibitori poboljšavaju funkciju srca i smanjuju zadržavanje tečnosti, a pritom imaju dobar bezbednosni profil i mogu se koristiti i kod pacijenata bez dijabetesa. Danas su postali nezaobilazan deo terapije, često u kombinaciji sa ostalim standardnim lekovima, i donose novu nadu pacijentima. Njihova dokazana efikasnost u svim oblicima srčane slabosti, uključujući i one sa očuvanom ejekcionom frakcijom, bila je razlog da Evropsko udruženje kardiologa 2023. godine objavi vanredne smernice kako bi ovi lekovi što pre ušli u kliničku praksu. Savremen način lečenja srčane slabosti predstvaljaće jednu od centralnih tema kongresa koji u Beogradu počinje u subotu", objašnjava prof. dr Ristić.

Srčana slabost je najčešće bolest starije životne dobi, oko 10 odsto osoba starijih od 70 godina globalno ima ovu dijagnozu. Međutim, zabrinjavajuće je što se starosna granica sve više spušta. Savremeni način života, stres i sve češća pojava koronarne bolesti kod mlađih osoba (na primer infarkt miokarda) dovode do povećanja učestalosti srčane slabosti i u mlađoj populaciji. Iako se danas akutni infarkt uspešnije leči, oštećenje mišića koje može zaostati neretko vodi ka razvoju hronične srčane slabosti.

***