Aleksandar Simić, ekspert za zaštitu životne sredine: RB „Kolubara“ preti da ostavi okolna sela bez vode

Naš sagovornik radi u Službi za zaštitu i unapređenje životne sredine RB „Kolubara“- ogranak Površinski kopovi Baroševac od njenog osnivanja 2010. godine, a od 2015. godine je rukovodilac ove službe. Za „Novu“ govori o negativnim uticajima rudnika iz ekspertskog ugla, te ne iznosi zvanične stavove RB „Kolubara“, kao ni EPS.

Eksploatacija lignita na „Polju E“ Rudarskog basena „Kolubara“, koja bi trebalo da se odvija na neuobičajeno velikim dubinama do 280 metara, mogla bi da čitav niz sela u blizini rudnika ostavi bez pijaće vode, uključujući i radnike RB „Kolubara“, što je oko 20.000 ljudi, kaže u intervjuu za list „Nova“ magistar fizike, ekspert za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i klimatske promene Aleksandar Simić.

Slažete li se da ne postoji rudnik koji nema negativan uticaj na životnu sredinu?

– Apsolutno. Iskopavanje bilo kakvih mineralnih sirovina je po prirodi takvo da dovodi do nekakvih negativnih uticaja na životnu sredinu. Samo je na izvođaču radova da te uticaje smanji na minimum tokom perioda eksploatacije, a posle toga da područje na kom je vršeno iskopavanje vrati u prvobitno stanje ili najbliže moguće prvobitnom stanju. To se odnosi i na uslove u kojima žive ljudi izloženi uticajima površinskim kopova.

Kad je reč o Rudarskom basenu „Kolubara“, ko je sve izložen direktnom uticaju?

– Rudarski basen je podeljen na istočni i zapadni deo, okvirna granica je Ibarska magistrala. Osim Velikih Crljena koji su između ova dva dela, ostala naselja se uglavnom prostiru uz istočna polja. Krenuvši od Vreoca, koje je iseljeno, to su Medoševac, Zeoke, Baroševac, Mali Crljeni, Rudovci. Ostala naselja u nizu su više udaljena i u njima je uticaj značajno slabiji. Ja živim u selu Rudovci, koje od površinskih kopova udaljeno oko tri kilometra.

Kako rudnik utiče na vazduh u tim mestima?

– Sva rudarska mehanizacija u okviru površinskog kopa je na električni pogon. Nema motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali su u pitanju ogromni potrošači električne energije. Znamo odakle ona dolazi (od sagorevanja uglja). To su indirektne emisije.

Ovaj kraj je bogat mineralnim, karbonatnim, lekovitim vodama. Postoji pitanje da li će i one u procesu odvodnjavanja da budu isušene.

Direktne emisije potiču od kamiona i sličnih mašina i nekoliko kotlarnica. Najveći garaža pomoćne mehanizacije Kolubare je u Baroševcu, i „Polje E“ je trenutno najaktivnije na području ovog naselja. Zato veliki broj kamiona baš tu izlazi iz kopa i ide u oba smera – ka Vreocima i Rudovcima. Zbog velike količine blata koje oni iznose na put, tokom vlažnog vremena postoji očigledan problem bezbednosti saobraćaja. Čim počne toplije vreme, dovoljno je da prođe jedan automobil da podigne oblak prašine, a tokom razmene smena (7 sati ujutru, 3 popodne,11 uveče) frekvencija vozila je ogromna. To značajno doprinosi koncentraciji PM čestica.

Šta je rešenje? Treba li ljude raseliti?

– U bilo kojoj razvijenoj zemlji kamion, pa ni traktor ne može da izađe na put a da mu se prethodno ne operu gume. Pre oko desetak godina smo mi iz zaštite životne sredine nabavili automatski perač za kamionske gume. Kamion prođe, gume se automatski operu, voda ode u rezervoar, recirkuliše. Trebalo je samo povremeno isprazniti blato sa dna rezervoara. Na taj način bi problem bio rešen – gume se peru a ne troše se ogromne količine vode. Perač nikada nije postavljen na za to predviđeno mesto. To je problem na koji, u okviru svojih dužnosti u Kolubari, stalno ukazujem, ali bez rezultata. Zato sam se više puta kao fizičko lice obraćao lokalnoj i republičkoj inspekciji.

To je osnovni problem sa Kolubarom. Nije eksproprijacija rešenje. Sa pravilnim upravljanjem procesom iskopavanja uticaj zaista ne bi bio značajan.

Šta je sa pijaćom vodom?

– Najveći problem sa RB „Kolubara“ je neadekvatno upravljanje resursima, između ostalog i podzemnim vodama. Na svakom površinskom kopu vrši se odvodnjavanje, što znači da se crpe velike količine podzemnih voda (spušta se njihov nivo da bi mogli da se vrše rudarski radovi). Te vode se ispumpavaju u reke, što je rasipanje resursa. U pitanju je voda koja bi mogla da se koristi.

Sa druge strane RB „Kolubara“ ima niz svojih vodovoda putem kojih snabdeva pijaćom vodom čitav niz naselja na potezu između Vreoca i Aranđelovca (Medoševac, Zeoke, Baroševac, Mali Crljeni i Rudovci), kao i sva rudarska naselja samog basena. Oko 20.000 ljudi, uključujući i radnike RB „Kolubara“, koristi ovu vodu. Taj vodovod je napravljen kao kompenzaciju – zato što je usled rudarskih radova poremećen hidrogeološki status ovih naselja, bunari su im ostali bez vode.

Upravni sud u Beogradu poništio je Saglasnost na Studiju uticaja na životnu sredinu Polja „E“ RB „Kolubara“, o čemu je pisao naš list. Kakve su opasnosti po životnu sredinu i okolno stanovništvo?

– Osim vizuelnog i uticaja na pejsaž, koji je neizbežan u operativnoj fazi projekta, najveći uticaj ovog polja biće upravo na vodne resurse. Postojeći kolubarski vodovodi će tokom eksploatacije ovog polja presušiti, to se ne dovodi u pitanje. U pitanju je vremenski horizont do sredine veka.

Postoji Studija iz 2006. godine u kojoj je analiziran hidrogeološki potencijal čitavog rudarskog basena i uticaj koji će imati kopovi. Uticaj otvaranja Polja „E“, što je tad bilo u daljoj budućnosti, prepoznat je kao veliki, ali ne kritičan. Studija je urađena stručno, ali kompjuterske simulacije, koje su istom između ostalog preporučene, nisu rađene i ne postoji tačna informacija šta će se desiti kad kop dostigne krajnju dubinu.

Polje bi trebalo da maksimalnu dubinu, od oko 280 metara, dostigne oko 2040. godine i sigurno će deset godina raditi na toj dubini. Prema ovoj studiji, tih deset godina će se odvodnjavati više stotina litara u sekundi. To su ogromne količine vode. U Studiji piše da će na području celog kopa međuslojna izdan biti u potpunosti uništena i da će se odvodnjavati i podinska izdan. Preporučuje se izgradnja fabrike vode i njeno flaširanje.

Najveći problem sa RB „Kolubara“ je neadekvatno upravljanje resursima, između ostalog i podzemnim vodama. Na svakom površinskom kopu vrši se odvodnjavanje, što znači da se crpe velike količine podzemnih voda

Kako na to gleda sporna Studija o proceni uticaja za Polje „E“?

Studija o proceni uticaja to pokriva nedovoljno detaljno. Da ne govorim o uticajima na sleganje tla, o promenama koje može doneti izmenjeni hidrogeološki režim na agrokulutru, poljoprivredu, na bašte. U Studiji su razmatrani standardni uticaj na životnu sredinu, a oni su u ovom slučaju veći jer je kop nestandardan – biće oko tri puta dublji od dosadašnjih, uz višestruko veće odvodnjavanje.

Dakle, oko 20.000 ljudi bi moglo da ostane bez vode? Šta je rešenje?

Postoje neki planovi, između ostalog se pominje akumulacija Stubo – Rovni, ili da će se voda dovoditi sa Makiša, iz Beograda. Upitna je mogućnost realizacije. Ne vidim problem vodosnabdevanja kao nešto što ne može da se reši, već kao problem koji niko ne sagledava blagovremeno i kada se bude pojavio, kad bude bio evidentan, onda će proći će godine dok ne bude bio rešen. Ljudi će za to vreme biti bez vode.

Ovaj kraj je bogat mineralnim, karbonatnim, lekovitim vodama. Postoji pitanje da li će i one u procesu odvodnjavanja da budu isušene. Voda je dugoročno gledano neprocenjivo veći resurs od samog uglja. To je obnovljiv resurs. Ugalj izvadite i, u našem slučaju, ostavite pustoš iza sebe.

Oslanjanje na ugalj i podvlačenje da je to javni interes za bilo koji problem koji se postavlja je nešto na šta se ljudi iz Kolubare stalno pozivaju. Bojim se da je sa trenutnim stanjem elektroprivrede i kopova otkopavanje Polja „E“ nužno. Ali sve to može da se uradi uz poštovanje normi, poštovanje uobičajenih praksi zaštite životne sredine i domaćinsko poslovanje.

Da li ste do sad rukovodstvu davali predloge kako da unaprede brigu o životnoj sredini?

Naravno da jesam, ali zaštita životne sredine je za njih samo „neophodno zlo“. Ugalj i otkrivka su im jedine važne stvari.

Zašto ste pristali na ovaj intervju?

Ljudi koji žive u okolini RB „Kolubare“ treba da budu svesni da je problem pred njima i da može potencijalno narasti do alarmantnog obima. To ne znači da treba da gledaju samo kako da prodaju svoju dedovinu, već da imaju domaćinski odnos prema svojoj zemlji. Isto važi i za rukovodstvo EPS-a. Potrebno je samo jedno domaćinsko poslovanje, tehnologija postoji.

Poslednja stvar na koju želim da ukažem. Vrlo je malo regiona u okviru i Zapadnog Balkana ali i šire, koji su toliko zavisni od uglja kao što je reon Kolubare. Ljudi moraju da prestanu da okreću glavu i postanu svesni da je energetska tranzicija, a samim tim i pravedna tranzicija (just transition) nešto što Srbiju i njih čeka. Ne zato što je to neko negde potpisao, ili je neko u svetu odlučio i naterao nas, nego zato što je to potreba. To je globalna potreba koja se preslikava na nas vrlo očigledno – što kroz zagađenje životne sredine, što kroz uticaj klimatskih promena na hidrogeološki režim, koji će biti na direktnom udaru u slučaju „Polja E“.

Veliki Crljeni trpe udruženi uticaj zagađivača

Meštani sela Veliki Crljeni su zbog zagađenja protiv EPS-a pokrenuli i sudski spor, imaju puno dokaza o zagađenju svih medija životne sredine. Šta mislite, šta je u ovom slučaju najviše doprinelo zagađenju?

Zavisi koje medijume životne sredine posmatrate. Na podzemne vode je površinski kop imao najveći uticaj. Zbog odvodnjavanja kopa mislim da više ni jedan privatan bunar u Velikim Crljenima nije u funkciji. Što se tiče vazduha, zemljišta, buke, tu uticaj rudnika nije dominantan – radi se o zbirnom uticaju. Kroz Velike Crljene prolazi Ibarska magistrala, zatim pruga Beograd-Bar, industrijska pruga, u naselju se nalaze TE Kolubara i pepelište, koje je ogroman problem, posebno kad duva vetar. Naselju je sada najbliži površinski kop „Polje G“, u čijoj blizini je ogranak Prerada u kom se pere i suši ugalj. Samo jedna uticaj od navedenih je dovoljno veliki a ovde ih imamo združene.