Guča je za mene centar Srbije u avgustu mesecu, kaže za Nova.rs Vojislav Besedić, koji zbog epidemije koronavirusa prošle godine nije došao na 60. jubilarni sabor.
Prema njegovim rečima, konačno je dočekao da se ukinu protivepidemijske mere i stigao je sa prijateljima iz Novog Sada i cele Vojvodine u četvrtak.
„Tada smo se ulogorili u ovaj kamp. Tu su Rada, Đorđe, Slavko i Moma. Spremamo se da doručkujemo, izvolite i vi… Ako želim da doživim ljudski doček, dobru zabavu moram da dođem u rodnu zemlju, odakle sam potekao“, navodi Vojislav.
Na naše pitanje kakva je razlika između života u Srbiji i Austriji sagovornik ocenjuje da je srpski narod ima posebne manire.
„Radi se o celom sistemu. Tamo imate posao, kuću, porodicu i par prijatelja. Kod nas je sasvim drugačije, verovatno ulogu igra i kućno vaspitanje. Eto, da li ste vi nekoga vratili s vrata doma – verujem da niste. Tamo se ne poznajemo, a živimo jedni do drugih. Srbija je u Evropi, ali Srbi, čini mi se, ne pripadaju Zapadu jer je Zapad izgubio sebe“, kaže za Nova.rs. Besedić.
Njegovi prijatelji kažu da ostaju do završetka sabora trubača u Guči kako bi slušali zvuke ovog čarobnog instrumenta.
„Bili smo na koncertima sinoć, Dejan Jevđić i Dejan Petrović su nas oduševili, večeras slušamo Lazarevića“, kaže ova vesela družina iz kampa šaljući veliki pozdrav našim čitaocima.
Pobednik jubilarnog Sabora trubača, 60. po redu, Marko Trnavac kaže za naš portal da je, kao veoma mlad počeo da se bavi trubaštvom.
„S omladincima smo osvojili sve što se može osvojiti. Od 2014. godine smo prešli u seniorsku kategoriju. Dobitnici smo dve zlatne nagrade, mlada smo ekipa i želimo Majstorsko pismo“, kaže Trnavac.
Prema njegovim rečima, Zapadna Srbija je poznata po ljubavlju prema limenom duvačkom instrimentu.
„Nezamislivo je da se bilo koji događaj obavlja bez zvuka trube. S njom se rađa i ispraća, i kada se slavi i kada se ispraća – ona je uvek tu. Oko dvanaest godina postojimo i uživamo dok sviramo“, objašnjava Trnavac.
Na naše pitanje da li se nada pobedi u nedelju, diplomatski odgovara – žiri će odlučiti. Velika su očekivanja, ali malo je teže pobediti dve godine zaredom, objašnjava Marko. Zapitali smo ga i da li treba unaprediti organizaciju sabora, sagovornik našeg portala ocenjuje da truba treba da bude svetski brend kao što je i Guča nekada i bila.
„Trebalo bi da se poradi na nekim detaljima kako bi sabor ostao dostojan kakav je nekada i bio. Istina, promenilo se i vreme. Način, kako slušanja, tako i izvođenja muzike. Nekad su dolazili saboraši – ljubitelji trube, ali s vremenom su se menjali repertoari. „Vuče“ se na nešto malo modernije… Mi ne zaboravljamo ko smo, šta smo, odakle smo potekli i u krvi nam je tradicionalna, izvorna muzika, ali narod hoće neke novije zvuke“, zaključio je Trnavac za naš portal.
Po rečima člana Saborskog odbora, Milije Milenkovića, najpoznatijom balkanskom varošicom je juče prodefilovalo oko dvadesetak hiljada ljudi.
„Dostizali smo ranijih godina i cifru od 500 hiljada, ali ove godine očekujemo oko 100.000 gostiju. Stigli su brojni posetioci iz inostranstva. Večeras imamo sjajan nastup Dejana Lazarevića, a sutra je finale trube“, kaže Milenković.
Prema njegovim rečima, nije bilo nikakvih problema tokom jučerašnjeg dana, te da se sve odvijalo po planu i programu. Tu su i oni koji se odmaraju od prethodne večeri. Zatekli smo gospodina koji spava pod dragačevskim suncem.
Inače, ovogodišnji Sabor trubača organizuju opština Lučani, TO „Dragačevo“, gučki Kulturni centar i i SKYMUSIC, koji je zadužen za kompletnu realizaciju, vizuelizaciju i tehničku produkciju.
Guča je prestonica trube od 1961. godine, kada je prvi put održan Dragačevski sabor. Jedan je od najvećih i najposećenijih muzičkih festivala u Evropi, najznačajnijih kulturno-umetničkih dešavanja autentičnog narodnog stvaralaštva, jedinstvene muzike srpskih i balkanskih trubačkih orkestara. Našao se i na internet stranici popularnog magazina National Geographic, među deset najvažnijih događaja.
Bonus video: Čuda su moguća: Član SNS i narodni poslanik gostvao u DLZ
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar