0
Deset turističkih agencija koje su poslovale u Srbiji je u protekle dve godine otišlo u stečaj, a mnogi putnici koji su imali zamenske vaučere za aranžmane koji su odloženi zbog epidemije virusa korona ostali su i bez para i bez letovanja. To se dogodilo i turistima koji su uplatili putovanje preko novosadske agencije "Kompas Tourism & Travel".
Zbog epidemije virusa korona nisu uspeli da odu na zakazana putovanja u sezoni 2020. godine, a zamenski vaučeri nisu im mnogo vredeli nakon bankrota turističke agencije. Lopta se, kako tvrde putnici, sada prebacuje od osiguravajućih kuća na teren stečajnog upravnika, ali sve su manji izgledi da bi im šteta mogla biti nadoknađena.
Osiguravajuće kuće kod kojih je agencija imala polise su građane koji su se žalili odbile uz obrazloženje da je razlog za otkazivanje putovanja kovid, koji osiguranja tretiraju kao „višu silu“ i da u tom slučaju garancija putovanja ne važi.
Pošto je agencija bankrotirala, oko 400 putnika, od ukupno skoro 1.000, obratilo se i stečajnom upravniku, ali je od njega stigao odgovor da neće biti isplate poverilaca, jer „Kompas“ nije imao nikakvu imovinu. Putnici su tako došli u situaciju da ne mogu da dobiju novčanu naknadu, iako je agencija imala polisu osiguranja za slučaj insolventnosti i odgovornosti za slučaj štete nanete putniku, a ne mogu da se naplate ni iz stečajne mase, jer ona praktično ne postoji.
Jedan od putnika koji su uplatili aranžman Dragoljub M. za Euronews Srbija kaže da je iz „Milenijum osiguranja“ stiglo obaveštenje da je zahtev za naknadu štete neosnovan. Oni su naveli da je agencija bila osigurana na sumu od 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, ali da putnik nema pravo na naknadu štete, jer njegovo letovanje nije realizovano zbog epidemije zarazne bolesti Kovid 19, a ne zbog stečaja koji je otvoren 29. novembra 2021.
„Putovanje dogovoreno po ugovoru je trebalo da se realizuje tokom 2020. godine i tačno je da nije realizovano zbog epidemije, ali je na osnovu Uredbe Vlade Srbije trebalo ili da iskoristimo zamenske vaučere ili da dobijemo svoj novac nazad. To se nije dogodilo, jer je agencija bankrotirala, tako da njihovo objašnjenje da stečaj nije razlog što putovanje nije realizovano ne pije vodu. Ukoliko agencija do naznačenog datuma nije vratila novac za aranžman, osiguranje je po ugovoru i po polisi, dužno da taj novac isplati“, kaže Maksimović.
On napominje da kovid nije krivac zašto putovanje nije realizovano, već isključivo agencija, jer kako navodi, iako su izdali vaučer za novo putovanje, oni ni za sledeću sezonu nisu imali nikakve ponude za putnike kako bi se taj vaučer iskoristio.
Direktor Nacionalne organizacije turističkih agencija (YUTA), Aleksandar Seničić kaže za Euronews Srbija da je od početka epidemije virusa korona u Srbiji prestalo da postoji 10 agencija i napominje da bi putnici koji su odbijeni za naknadu štete, iako su agencije imale polise, trebalo da se obrate Narodnoj banci Srbije, da proveri da li su osiguravajuća društva u ovim slučajevima ispoštovala sve procedure.
„Viša sila na koju se pozivaju osiguravajuća društva je diskutabilna. Ne vidim da postoji dobra volja da se tim ljudima nadoknadi šteta. „Kompas“ je prvo imao polisu „Milenijum osiguranja“, a od januara 2020. godine je bio kod „Triglava“. Postavlja se pitanje zašto bi se agencije uopšte osiguravale ako putnici neće moći da budu obeštećeni. Kovid se može tretirati kao viša sila, ali ljudi ipak na kraju nisu iskoristili zamenske vaučere, jer je agencija otišla u stečaj“, ističe Seničić.
U „Milenijum osiguranju“ za Euronews Srbija kažu da je turistička agencija „Kompas“ kod njih bila osigurana do kraja 2019. godine, a da je prema njihovoj evidenciji po osnovu osiguranja garancije putovanja za slučaj insolventnosti, podneto 269 zahteva za naknadu štete. U drugoj osiguravajućoj kući, „Triglav osiguranju“, kažu da su im putnici do sada podneli 435 zahteva za naknadu štete.
„Deo zahteva već je odbijen zbog toga što ugovori o putovanju nisu zaključeni tokom 2019. godine već kasnije i „Milenijum osiguranje“ o istima ne može odlučivati. Na osnovu dokazne dokumentacije u ostalim zahtevima ne može se utvrditi osnov za isplatu naknade štete putnicima, a na teret naše polise“, kažu u „Milenijum osiguranju“.
Svoj stav oni obrazlažu podatkom da ugovorena putovanja nisu realizovana tokom 2020. godine, odnosno u periodu kada je bila na snazi Naredba o proglašenju epidemije zarazne bolesti Kovid 19 od 19. marta 2020. godine, a da je stečaj nad „Kompas Tourism & Travel“ otvoren 29. novembra sledeće godine, što znači da su prošle dve godine nakon isteka važenja poslednje izdate polise „Milenijum osiguranja“ i više od godinu dana nakon što putnici nisu realizovali svoja putovanja.
PROČITAJTE JOŠ
„Prema tome stečaj nije, niti može biti razlog zbog koga putnici nisu realizovali svoje putovanje dogovoreno po ugovoru. Važno je naglasiti i da u skladu sa propisima, a na osnovu Odluke o usvajanju uslova za osiguranje od odgovornosti turističkih agencija za slučaj insolventnosti i odgovornosti za slučaj štete nanete putniku, bilo koji osiguravač, nije u obavezi da isplati naknadu ako je ona posledica više sile, kao što je vanredno stanje proglašeno sa početkom pandemije, odnosno nepredviđenih događaja na koje ugovorne strane nemaju uticaja“, kažu u osiguravajućoj kući.
Oni napominju i da je, prema Zakonu o obligacionim odnosima, viša sila spoljni događaj, odnosno dejstvo spoljnog događaja koji se nije mogao predvideti, izbeći ili otkloniti. Smatraju i da pandemija Kovida 19, kao i ograničavajuće mere nadležnih organa, nesporno imaju sve karakteristike više sile.
Na pitanje zašto se putnicima ne uvažava pravo na povrat novca, jer su putovanja odložena zbog epidemije, koja se tretira kao viša sila, kada je svakako razlog što putovanja na kraju ipak nisu realizovana to što je agencija otišla u stečaj, Ivana Vulić Živković, direktor Službe za marketing i komunikacije „Triglav osiguranja“ kaže da je neophodno prvo utvrditi pravni osnov, kako bi se utvrdilo pravo na isplatu naknade iz osiguranja i dodaje da još čekaju dokumentaciju koju su tražili od stečajnog upravnika i nadležnih institucija.
„Tražili smo da nam se dostavi neophodna poslovna dokumentacija osiguranika, radi utvrđivanja razloga otvaranja stečaja, odnosno tačnog činjeničnog stanja kako bi se utvrdilo da li su zadovoljeni uslovi za ispunjenje obaveze osiguravača predviđeni Uslovima za osiguranje garancije putovanja koji su sastavni deo polise osiguranja i kao takvi dostupni svim putnicima. Po prijemu tražene dokumentacije, „Triglav osigranje“ će istu bez odlaganja razmotriti i u najkraćem, objektivno mogućem roku odlučiti o osnovanosti primljenih zahteva“, kaže Vulić Živković.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kažu da nisu iznenađeni ovakvim sledom događaja, a pravnik Mladen Alfirović ističe da su oni zahtevali da Ministarstvo turizma, odnosno država stanu kao garancija za isplatu novca putnicima kojima su putovanja odložena zbog Kovida 19, u slučaju da to ne mogu agencije.
„Putnici su nepovratno ostali bez svog novca, a ono na šta smo upozoravali se upravo dešava. Još na početku pandemije, kada je doneta Uredba o zamenskim putovanjima postavljali smo pitanje ko će garantovati isplatu novca putnicima u slučaju da agencija ode u stečaj. U drugim zemljama je država stala kao garant za mere koje je donosila, pa je u slučajevima da agencija ode u stečaj garantovala da će obeštetiti putnike“, objašnjava Alfirović.
On smatra da je jedini način u slučaju bankrotstva turističke agencije da se dođe do novca da se putnici obeštete iz stečajne mase, ali ukazuje da su svi ti rokovi sada prošli, jer bi putnici to trebalo da urade u roku od 30 dana od pokretanja stečaja, a oni u tom periodu nisu ni znali da je postupak pokrenut. U ovom slučaju, dodatni problem je i što agencija koja je bankrotirala nije imala imovinu, ali i u situacijama kada ima šta da se proda iz stečajne mase, pitanje je da li korisnici aranžmana mogu da ostvare naknadu štete.
„Oni su mogli da se upišu u stečajnu masu i da postave zahtev za isplatu tog novca i da steknu status stečajnog dužnika, ali rok za to je bio 30 dana od dana otvaranja stečaja. To povlači za sobom da su putnici morali da znaju kada je otvoren stečaj nad agencijom, a naročito da znaju koja je procedura i kako se upisuje u stečajnu masu, što verujem da većina ljudi ne zna“, objašnjava Alfirović.
On napominje da je pitanje da li bi i u tom slučaju bili obeštećeni, jer su prvi u redu za naplatu veliki poverioci, koji imaju najveća potraživanja prema stečajni dunicima, pa to onda ide ka manjim iznosima. Alfirović napominje da korisnici aranžmana imaju opciju i da tuže osiguravajuću kuću i da onda sud oceni da li postoji osnov da im nadoknade štetu, ali ukazuje da je taj postupak skup i komplikovan za većinu potrošača.
Stečajni upravnik Relja Gros za Euronews Srbija kaže da, prema njegovim saznanjima, oko 1.000 putnika nije otišlo na svoja putovanja zbog stečaja „Kompasa“ i dodaje da se njemu javilo više od 400 građana koji su uplatili aranžmane, od kojih su 90 odsto putnici koji nisu otišli na putovanje zbog epidemije.
„Oni su pokušali da se upišu u stečajnu masu, ali turistička agencija nema nikakvu imovinu u svom vlasništtvu, tako da uošte neće ni biti isplate poverilaca, jer neće biti sredstava po osnovu prodaje imovine ili na bilo koji drugi način. Postoje neka potraživanja po osnovu datih avansa u Grčkoj, ali su jako skupi ti postupci u inostranstvu i ako neko od poverilaca ima interesa da se ti postupci pokreću, onda bi trebalo da uplati predujam za troškove. Osigranja se ponašaju arogantno i idu na varijantu da razlog za neodlazak na put nije stečaj već kovid i tvrde da nemaju osnov za naplatu. Meni je to suludo, jer je vezano usko jedno za drugo, pošto je činjenica da ljudi na kraju nisu iskoristili aranžmane zbog insolventnosti kompanije“, kaže Gros.
Dunja Đenić, v.d. pomoćnika Ministra turizma kaže za Euronews Srbija da su zamenska putovanja, u skladu sa Uredbom o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled bolesti Kovid 19 nova turistička putovanja za koje mora biti obezbeđena nova garancija.
„U konkretnom slučaju navedene turističke agencije, putovanja nisu otkazana zbog pandemije već zbog nemogućnosti agencije da realizuje zamenska putovanja zbog problema u poslovanju“, ističe Đenić.
Ona napominje da putnici koji su uplatili sredstva za turističko putovanje kod organizatora putovanja koji je nakon toga otišao u stečaj imaju dve mogućnosti da dođu do svog novca.
„Prvi način je da svoja potraživanja prijave kao poverioci u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku RS“, a najkasnije u roku od 120 dana. Drugi način je aktiviranje garancije putovanja koja je bila važeća u momentu potpisivanja ugovora o putovanju, bez obzira na period realizacije ugovora o putovanju. U slučaju zamenskog putovanja, putnici su prilikom zaključenja ugovora dobili i novu garanciju. U ovom slučaju oni podnose zahtev za naplatu sredstava osiguravajućem društvu, a ukoliko ono odbije njihov zahtev, potrebno je da im upute prigovor“, objašnjava Đenić.
Ona napominje da je osiguravajuće društvo dužno da na prigovor odgovori u roku od 15 dana i dodaje da se, ukoliko odgovor nije zadovoljavajući, putnici obraćaju Narodnoj banci Srbije, Sektoru za zaštitu korisnika finansijskih usluga, kao organu nadležnom za nadzor osiguravajućih društava.
Oglasilo se i Udruženje turističkih agencija i turističkih radnika Srbije, Inicijativa TAS, koje je u saopštenju navelo da će pokrenuti kolektivnu tužbu protiv, za sada, dva osiguravajuća društva, koja, kako tvrde, „ne žele da isplate štetu putnicima zbog stečaja turističkih agencija u kojima su imali uplaćene aranžmane“. Oni navode da su tirističke agencije koje su otišle u stečaj imale polisu osiguranja kod osiguravajućih kuća protiv insolventnosti, ali osiguravajuće kuće sada ne žele da ih aktiviraju i da putnicima, isplate štetu.
„Te osiguravajuće kuće pozivaju se na sopstvene opšte uslove osiguranja prema kojima su predvidele da nisu dužne da nadoknade štetu putnicima u slučaju da agencija ode u stečaj u toku vanrednog stanja, rata i pandemije“, avode u Udruženju TAS.
BONUS VIDEO: Ko ima pravo na vaučere za letovanje u Srbiji i šta je potrebno od potvrda?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
