Aleksander Jevsejevič Šnajder je, kako navodi Forbs, kanadski državljanin rođen u Rusiji. Sa četiri godine se sa porodicom preselio u Izrael, a sa 13 u Kanadu, gde je diplomirao ekonomiju.Još 1994. godine, Šnajder je sa poslovnim partnerom, takođe milijarderom, Eduardom Šifrinom, osnovao Midland Group, kompaniju koja se prvobitno bavila prodajom čelika.Ova firma je, inače, registrovana u britanskom poreskom raju, Gernziju.Firma je prvobitno poslovala u Ukrajini, te je 1999. godine kupila akcije čeličane u Zaporožju, da bi do 2001. duo Šnajder-Šifrin imao u vlasništvu 93 odsto fabrike, u vrednosti od 70 miliona dolara.Prema Panamskim papirima, poverljivim dokumentima koji sadrže informacije o 214.000 ofšor preduzeća, Šnajder je 2010. godine prodao najmanje polovinu vlasništva koje je Midland Grupa imala u čeličani, i to kupcima koje je finansirala ruska državna Vnesheconombank, a koje je kasnije preuzela razvojna banka.Na Forbsovoj listi svetskih milijardera za 2010. godinu, nalazi se na 773. mestu od navedenih 937, a njegovo bogatstvo tada je procenjeno na 1,3 milijarde američkih dolara. Forbs takođe navodi da je Šnajder sa Šifrinom krajem 2009. godine kupio nekoliko brodova, ali je napustio biznis nakon što je izgradio flotu od 34 broda.Takođe, vrenost nekretnina koje Šnajder poseduje meri se u milionima američkih dolara, a jedna od nepokretnosti koju ima je i hotel King Edvard u Torontu, koju je za 50 miliona dolara kupio od banke Lehman Brothers, jedne od najvećih investicionih banaka u svetu koja je doživela bankrot.Expobank čiji postao juče nije prva banka u Šnajderovom vlasništvu – on je i većinski vlasnik Adriatic banke u Crnoj Gori.

Prema finansijskom izveštaju ove crnogorske banke za 2022. godinu, jedini akcionar je privredno društvo Adriatic Capital LLC, sa sedištem u Delaveru u Sjedinjenim Američkim Državama, u kojem Šnajder ima vlasništvo od 80 odsto.Crnogorske Vijesti navode da je Šnajder bio i suvlasnik nikšike Željezare, koju je kupio u junu 2004. godine za 1.000 dolara, 500.000 dolara socijalnog programa i obećanje da će investirati još 46 miliona.

Bomba pod automobilom

Kako pišu crnogorske Vijesti, šest meseci nakon kupovine Željezare, pod audi A8, koji je bio u vlasništvu Željezare, a koji je vozio izvršni dikrektor vadim Aleksandrovič Lejbenzon, aktiviran je ekploziv. Eksplozija se dogodila ispred balon-sale pod Trebjesom, u trenutku kada je Ukrajinac sa saradnicima iz fabrike igrao mali fudbal, ali nije bio povređenih.Šnajderova kompanija tada je dobila Željezaru za svega 1.000 dolara, a Vlada je preuzela dugove od 60 miliona.Prema ugovoru, dve trećine iznosa računa za struju takođe je plaćala Vlada, a iz budžeta su isplaćene i otpremnine za tada utvrđen višak od 500 radnika.Ukrajinac pod čijim se automobilom našla bomba privlačio je pažnju javnosti i zbog sudskog spora koji je usledio nakon što ga je, u decembru 2004. godine izvršni direktor Grupe za promejen (GZP), a sada poslanik Demokratskog fronta Nebojša Medojević tužio za klevetu.

Predstavnizi GZP tada su optžili Midland i tadašnjeg direkora da su Željezaru oštetili za 2,2 miliona eevra, da ne plaćaju poreze i doprinose na plate, da proizvode iz Željezare prodaju svojim firmama daleko ispod cene i da malo ulažu u modernizaciju. Lejbenzon je uzvratio kontra-tužbom da su firme u vlasništvu članova GZP od Željezare zaraživale i po 450.000 evra, što je bio povod za tužbu za klevetu.On je sa pozicije izvršnog direktora sklonjen 2005. godine uz obrazloženje da je raspoređen na novo radno mesto, a ubrzo nakon toga je Miland napustio Željezaru, ostavivši je u dugovima.

Veze sa Trampom

Šnajder je sklopio parnterstvo sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom radi izgradnje njegovog internacionalnog hotela i kule u Torontu. Šnajder je, 2007. godine, odlučio da za sebe zadrži izgrađeni penthaus čija je vrednost tada procenjena na 20 miliona dolara. Čitavu deceniju kasnije, 2017. godine, navodno je upravo Šnajder bio jedna od ključnih karina između Trampa i ruske vlade.

On je navodno koristio prihode od prodaje čeličane koju je imao u Ukrajini kako bi delimično pokrio prekoračenje troškova u Trampovoj kuli.Dok je Šnajder poslovao sa Trampom, njegov poslovni partner dobio je, 2016. godine, rusko državljanstvo, dekretom koju je potpisao Putin.

Biznismen u sportu

Šnajder je, u februaru 2005. godine, kupio Džordan Grand Prik za oko 50 miliona američkih dolara i preimenovao ga u Midland F1 Racing, da bi ga godinu i po dana kasnije prodao kompaniji Spyker Cars. Izraelski fudbalski klub Makabi Tel Aviv takođe je dospeo u Šnajderove ruke, u decembru 2007, za 12 miliona evra, ali ga je prodao u avgustu 2009. godine za 20 miliona evra.BONUS VIDEO Vesna Radojević o novim Panamskim papirima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vesnaradojevionovimpanamskimpapirimaikoseokoristiooposlovehuavejaitelekoma-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2598244"]