Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Da snabdevanje domaćinstava dobro funkcioniše i kada trgovci ne rade nedeljom, uverili smo se za vreme vanrednog stanja. Po njegovom okončanju, prodavnice su ponovo otvorile vrata sedam dana u nedelji. Još ranije pokrenuta incijativa da se trgovinama u Srbiji zabrani rad nedeljom čini se da je potpuno - zaboravljena.

Gotovo puna dva meseca svi smo u nabavku išli radnim danom. Vanredne okolnosti, pretnja virusa, a ponajviše policijski čas razlozi su zbog kojih smo svaku kupovinu završavali brzo, tokom radnih dana. Tada, ne samo da se u nabavke nije moglo nedeljom, a ponekad ni celog vikenda, nego nisu bile dozvoljene ni noćne kupovine. Ništa nije radilo posle 16 sati ni radnim danom. Kako je vanredno stanje ukinuto, tako smo se vratili starim navikama, sedmodnevnom radnom vremenu i opuštenom pazaru deset minuta pred zatvaranje radnji.

U trgovinama u Srbiji radi oko 200.000 ljudi. Od toga, na šta je ukazivala i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, više od 70 odsto čine žene.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) pre desetak dana drugi put je podnela inicijativu za zakonsko utvrđivanje nedelje i državnog i verskog praznika (za koji je zakonom utvrđeno da se ne radi), kao neradnog dana u svim oblastima trgovine. 

EPA/VALDA KALNINA

U pismu ovog sindikata upućenom premijerki ističe se da se zaposleni u trgovini stavljaju u diskriminatorski položaj u odnosu na druge zaposlene, koji ne rade u te dane.

„Rad nedeljom sankcionisan je u najvećem broju evropskih zemalja, a u nekima, kao na primer u Austriji, rigorozno je ograničen i rad subotom. Takođe, rad nedeljom ograničen je i u susednim zemljama koje imaju analognu ekonomiju, trgovinu i potrošačke i kulturološke navike kao što su Hrvatska, gde se zakon primenjuje bez ikakvih problema i, odnedavno, Crna Gora“, ukazuje ASNS.

U pismu se ukazuje i na potrebu da se očuva fizičko i socijalno zdravlje zaposlenih.

„Posebno naglašavamo društveni značaj i ulogu radnika  u trgovini koji su, i pored mizernih plata, uz zdravstvo podneli najveći udar i teret u uslovima vanrednog stanja svakodnevno i nesebično se izlažući opasnosti, rizikujući svoje zdravlje i zdravlje svojih porodica, a sve za dobro građana i celokupnog društva. Za svoj besprekoran i požrtvovan rad nisu dobili ni povećanje plata ni zasluženo priznanje društva“, ističe se, između ostalog, u pismu ovog sindikata.

Dragoljub Rajić,  kordinator Mreže za poslovnu podršku podseća da je pitanje rada nedeljom, u stvari pitanje stabilnosti i bogatstva jedne države.

Foto: Medija centar Beograd

 

„U celom nizu bogatih zemalja u Evropi trgovine ne rade nedeljom. Mada, i tamo rade suvenir šopovi, pojedine ugostiteljske radnje, neki tržni centri van grada i mali dragstori za sitne kupovine. Odgovor na pitanje rada nedeljom, šta se time dobija, a šta gubi, treba da da ozbiljna studija, koju treba sprovesti na nivou države“, navodi Rajić za Nova.rs.

Analiza koju je radila Mreža za poslovnu podršku, kako kaže, pokazuje da zatvaranje trgovina nedeljom ne bi bio problem, čak ni za trgovce.

Prosek ispod proseka
„Ovo što se priča da je prosek plata 500 evra je sve zbog uvećanja zarada u javnom sektoru. Prosek u privredi je oko 340 do 350 evra. Imamo podatke da će pola firmi umanjiti plate već od juna, jula, jer su im narudžbine na nižem nivou. Skoro 50 odsto anketiranih firmi tokom maja to tvrdi“, navodi Dragoljub Rajić.

„Ako bi to važilo za sve, ljudi bi kupovali drugim danima, pa ni trgovci ne bi toliko puno izgubili. Međutim, skoro 10 odsto radnih mesta u trgovini ipak bi bilo ugašeno i neke druge privredne grane bi imale problem. Ako trgovine ne rade nedeljom, i ljudi koji prevoze robu nedeljom bi tražili da ne rade taj dan“, navodi Rajić. 

Postoje, kaže, bogate zemlje koje su donele takvu odluku.

„Ali, imajte na umu da su te zemlje najveći proizvođači, i da te zemlje zapravo najviše žive od izvoza. U gotovo nijednoj evropskoj zemlji koja beleži deficit nije zabranjen rad nedeljom. Jer, jednostavno morate da omogućite promet i nedeljom“, navodi Rajić.

Lokalne samouprave mogu da propišu radno vreme

Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore, ističe da nikako ne može da se generalizuje koliko ljudi bi ostalo bez posla u slučaju zabrane rada nedeljom.

„Zakon o trgovini veoma liberalno daje mogućnost uređenja radnog vremena. Svaki trgovac ponaosob može da uredi svoje radno vreme. S druge strane, lokalne samouprave takođe imaju mogućnost da propišu radno vreme. Donositi bilo kakvu meru za rad nedeljom koja bi podrazumevala kompletnu trgovinu s jedne ili kompletnu teritoriju Srbije s druge strane, bez prethodno egzaktno urađenih istraživanja bilo bi pogrešno iz nekoliko razloga“, kaže Malinović za Nova.rs.

Jedan je, navodi, što mi u određenim delovima Srbije, kao što su veliki urbani centri poput Beograda, imamo nedostatak radne snage u trgovini. Tu bi, kaže, došlo do relaksacije radne snage. U manjim sredinama, pak, sa zabranom rada nedeljom došlo bi do otpuštanja radnika u trgovinama.

„Zato ne može da se generalizuje koliki procenat zaposlenih bi ostao bez posla. Jer, upravo u manjim sredinama, gde nema problema sa nedostatkom radne snage u trgovini, sa smanjenjem fonda radnih sati, smanjio bi se i procenat radne snage. Za koliko tačno, zavisi od opštine do opštine“, objašnjava Žarko Malinović.

Drugi razlog zašto bi zabrana rada nedeljom na celoj teritoriji u svim trgovinama bila pogrešna su, kako kaže, pretrpljeni gubici ovog sektora.

Foto:N1

„Trgovci odećom i obućom i svim drugim proizvodima su u vreme pandemije poslednja dva meseca pretrpeli velike gubitke. Nedelja je jedan od ključnih dana u njihovom prometu i samim tim je nemoguće tražiti da se zabrani radna nedelja za njih. Gubitke su zabeležili i trgovci prehrambenim proizvodima, iako mi imamo utisak da im je promet rastao, zbog gužvi tokom skraćenog radnog vremena. A mi smo imali rast samo određenog broa osnovnih životnih namirnica, poput brašna za kojim je potražnja porasla i 400 odosto.  Ali, te kategorije  nisu mogle da nadomeste celokupan promet u celokupnoj trgovini“, objašnjava Malinović.

On ističe da je pandemija na sve trgovce uticala negativno.

„Činjenica je da su nam se u pandemiji navike promenile i da pravimo višednevne zalihe, pa su te takozvane nedeljne kupovine potrošače vratile subotom i nedeljom u velike megamarkete…“, ukazuje Malinović.

Prilagoditi radno zakonodavstvo

Žarko Malinović ističe da, gledajući iz ugla radnog zakonodavstva i prava radnika – sa sigurnošću može da se tvrdi da svi veliki sistemi, kao i velika većinat trgovaca primenjuje takozvanu četrdesetčasovnu radnu nedelju, odnosno pet radnih dana po osam sati.

Foto: EPA-EFE/RODRIGO JIMENEZ

 

„Moramo da nađemo model kako da relaksiramo radnu snagu u trgovini, kako bi se kompenzovao njihov rad. U trgovini imamo ogromnu fluktuaciju radne snage. Trebalo bi relaksirati radno zakonodavstvo i ostale propise koji uređuju radno pravne odnose da bi mogli angažovati određenu radnu snagu  koja ima specijalni status, poput redovnih studenata“, kaže Malinović.

On dodaje da po sadašnjem zakonu neko ne može da studira kao redovan student i da radi, a svuda na zapadu je omogućeno da ljudi iz socijalnih grupa poput studenata, penzionera, srednjoškolaca… rade u trgovini, ali tamo zakonodavstvo omogućava da ih osigurate i platite po posebnim okolnostima.

„Tada radnike koji su izabrali da rade osam sati dnevno tokom radnih dana u trgovinama relaksirate tako što vikendom tu rade upravo ove kategorije… „, navodi Malinović.

On ističe da razume potrebu sindikata da „aktuelizuje jedno osetljivo pitanje, kao što je rad nedeljom“.

„Ali s druge strane ih molim da obezbede kvalitetne analize i ankete u koje će uključiti i zaposlene i poslodavce“, navodi Žarko Malinović.

On navodi da je u analizi PKS zabeležen negativan stav samih zaposlenih po pitanju rada za praznike – u smislu da su zaposleni u trgovini bili protiv toga da se ukida mogućnost rada praznicima, jer za taj rad dobijaju duplu dnevnicu.

Dragoljub Rajić navodi da je rešenje da se ljudima dopusti da se organizuju i da rade, a prethodno treba da budu stvoreni uslovi da taj rad bude dobro plaćen.

„Tada ko želi da radi, nek izabere da radi, a ko ne želi – ne mora. Treba stvoriti zakonske preduslove da se povede računa o pravima ljudi, da se oni ne zloupotrebljavaju, da postoje satnice za koje je rad više plaćen, pa onda nek sami trgovci izvuku računicu da li im se to isplati ili ne.

 

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (4)