4
O procesu modernizacije i privatizacije banja govori se godinama unazad, a nedavno su najavljena ulaganja u razvoj turističkih i zdravstvenih kompleksa nekoliko banja širom Srbije.
Kako je za Biznis.rs potvrđeno u Ministarstvu privrede, od oktobra 2018. godine do 24. avgusta ove godine zaključeno je 12 ugovora o dodeli sredstava sa korisnicima podsticaja, radi realizacije njihovih investicionih projekata u sektoru usluga hotelskog smeštaja.
“Od navedenih 12 ugovora o dodeli sredstava podsticaja, devet se odnosi na realizaciju investicionih projekata u sektoru usluga hotelskog smeštaja u šest banjskih mesta, i to u Sokobanji, Vrnjačkoj Banji, Vrdniku, Lukovskoj Banji, Vranjskoj Banji i Kuršumlijskoj Banji. Rok za realizaciju investicionih projekta je tri godine od dana podnošenja prijave za dodelu sredstava podsticaja”, navode za ovaj portal u resornom ministarstvu.
Kada je reč o privatizaciji banja u Srbiji, kako su precizirali, novog vlasnika našla je Specijalna bolnica Vranjska Banja.
“Po istom modelu, u ovom trenutku, za prodaju su spremne Bujanovačka i Sijarinska banja, ali se traže kredibilni investitori da se jave i da se započnu razgovori”, kažu u Ministarstvu privrede.
U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija rečeno nam je da su, u skladu sa Кonkursom za dodelu subvencija i transfera namenjenih za projekte razvoja turizma u 2021. godini, u tekućoj godini odobrena sredstva Institutu za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“- Niš, za projekat Adaptacija objekta „Staro kupatilo“ – bazen broj 3 u iznosu od 24 miliona dinara.
“Navedeni konkurs je jedini i isključivi način finansiranja projekata u oblasti turizma od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija”, kazali su Biznis.rs.
Banja je manja ili veća turistička destinacija u kojoj posluje privatna ili državna zdravstvena ustanova. Najkraći i najpoznatiji naziv za te ustanove je RH (rehabilitacioni) centar, podseća generalni sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković i dodaje da je stanje u RH centrima Srbije danas znatno bolje nego početkom ovog veka, u banjama takođe.
“Gotovo svaki od njih ima spa i velnes sadržaj i po načinu rada nalazi se negde između bolnice i hotela. Od svih banja (njih tridesetak) samo su dve značajne turističke destinacije: Vrnjačka Banja i Sokobanja. U ove dve banje je u poslednjih pet-šest godina značajno ulagano i to se vidi i po povećanju turističkog prometa i po promeni starosne i profesionalne strukture gostiju”, navodi sagovornik portala Biznis.rs.
Prema njegovim rečima, ulaganje u smeštajne kapacitete visoke kategorije jedini je način da se banje bar približe imidžu koje su imale između dva rata.
“Što se tiče najavljenih ulaganja u banje (onih koja još nisu započeta) smatramo da su na dugačkom štapu dokle god ne vidimo početak radova”, ocenjuje Vešković.
Kada je reč o kapacitetima banja i njihovoj iskorišćenosti, generalni sekretar ovog udruženja ističe da banje nose trećinu svih smeštajnih kapaciteta u Srbiji, ali da je važno napomenuti da su od 2008. do 2015. godine izgubile 43 odsto ležaja.
“Od tih 23.000 izgubljenih ležaja pronašli smo 5.200 koji uopšte nisu u funkciji, a ostali su verovatno otišli u sivu zonu. Ležaji koji nisu u funkciji su u Niškoj Banji, Jošaničkoj Banji, Gamzigradskoj Banji, Vrnjačkoj Banji, Zvonačkoj banji i još nekim manjim mestima. Ležaji u banjama su najbolje iskorišćeni pošto je zbog prirode usluge u banjama sezona najduža”, objašnjava sagovornik.
Epidemija, kako navodi, nije uticala na banje više nego u ostalim segmentima turizma, čak se može reći da je u banjama pad prometa najmanji i pored toga što su RH centri u dva navrata bili u sistemu Covid bolnica.
Rehabilitacioni centri koji su poslednjih godina privatizovani imali su problem u poslovanju, ali su ipak poslovali bez gubitaka, napominje Vešković.
“Ovde treba ponoviti stav Udruženja banja Srbije koji se ne menja od 2007. godine – ne treba privatizovati RH centre koji uspešno posluju. Osim toga, treba izbeći posledice koje je izazvala privatizacija RH centara u zemljama u okruženju – potpuno je zapostavljena medicina u njima. Priča o skupoj rehabilitaciji u banjama je rezultat nepoznavanja stvarne situacije ili zlonamerno izvrtanje činjenica”, kaže on.
Generalni sekretar Udruženja banja Srbije objašnjava da država, odnosno Fond PIO, sa RH centrima svake godine ugovara cenu ležaja za rehabilitaciju koja je daleko manja od cene na slobodnom tržištu, a deo ugovora je i zarada zaposlenih, koji su neophodni.
“Sve ostale ležaje, a to je više od polovine, RH centar mora sam da proda na slobodnom tržištu, pri tome da plati sve troškove – grejanje, zarade zaposlenih, amortizaciju i nabavku nove opreme, investicije u renoviranje smeštaja… Uostalom, rehabilitacija u banjama svakog meseca na posao vraća 8.000 do 10.000 radnika za samo 1,56 odsto od budžeta zdravstvenog osiguranja. Zato se uspešni RH centri ne smeju prodavati. Oni su uspešni zbog sposobnog menadžmenta u većoj meri nego što je to podrška države”, zaključuje sagovornik.
BONUS VIDEO: Tomas Vajc i Dobrica Veselinović o Rio Tintu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
