Danas: Uvozimo dnevno 10 do 15 odsto struje, šta ako bude oštra zima

Kako navodi Danas, u sredu, u to vreme, situacija je nešto bolja, pa smo uvozili oko 771 megavata, na otprilike sličnu potrošnju.

Razlika u odnosu na prošlu nedelju, kada nas je još pržio toplotni talas, je manja potrošnja za oko 600-700 megavatsati preko dana u vreme najvećih vrućina, ali i znatno manja cena struje.

Ovo se posebno odnosi na period od 18 do 21 sati, vreme u koje je dok su trajale vrućine, dostizale i po 800-900 evra za megavatsat.

U utorak u 18 sati cena u Srbiji je bila "tek" 475 evra, recimo 3. septembra u to vreme koštala je 720 evra, a 4. septembra 830 evra.
Cene u okruženju znale su da se približe i nivou od 1.000 evra za megavatsat.

Tipično, Srbija gotovo svakodnevno uvozi velike količine struje, preko 700 megavata, u periodu od 10 do 18 sati, i tada je cena oko 100 evra za megavat. Doduše, recimo 8. septembra u 10 sati, jedan megavat električne energije koštao je jedan evro.

Kasnije, od 18 sati, kada solarne elektrane počinju da smanjuju proizvodnju, a cene na berzama počnu da luduju, smanjuje se i uvoz na do 200-300 megavata.

Samo tokom leta potrošeno 100 miliona evra za uvoz struje

Prema pisanju stručnjaka za energetiku Nenada Jovanovića, Srbija je samo u julu i avgustu potrošila 100 miliona evra za uvoz struje.
Direktor EPS-a Dušan Živković je 19. juna izjavio da je od početka godine EPS trgujući strujom zaradio 38 miliona evra.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je istakla da je za pest meseci ostvaren plus u trgovini strujom od 23 miliona evra.

Kako bilo, kasnijih izjava o rezultatima uvoza i zvoza električne energije nije bilo, a ni Danas nije dobio odgovor ni od EPS ni od Ministarstva rudarstva i energetike kakav je saldo bio u julu i avgustu.

Do tada je EPS uspevao da iskoristi jeftinu struju tokom dana kada su solarne elektrane po Evropi proizvodile i više struje nego što je potrebno da uštedi na potrošnji vode u hidroelektranama i uglja u termoelektranama, dok je struju izvozio u periodima kada su cene bile više.

Međutim, od kada je suša smanjila količine vode u rekama, situacija se obrnula. Prema pisanju Jovanovića, na kraju avgusta saldo u uvozu-izvozu struje EPS-a bio je negativan za 29 miliona evra.

Ono što je ostalo kao problem je proizvodnja struje u termoelektranama.

Energetičar Miloš Zdravković ocenio je da po proizvodnji, podseća na „Grčićev period“ upravljanja EPS-om.

"Zbog obnovljivih izvora energije mi smo u prvoj polovini goidne uspevali da uvozimo struju po vema niskoj ceni i uspevali da zaradimo. Već u julu je to anulirano. Očigledno je da je zakazala proizvodnja i iako uvozimo velike količine uglja, one kao da ne dolaze do termoelektrana. Jeste bilo remonata ovog leta. Neki su završeni, neki nisu, ali i njih treba planirati da se rade kada je manja potrošnja struje", istakao je Zdravković.

On isitče i da je u prvom polugodištu 40 odsto električne energije proizvedeno u hidroelektranama, što „nikada nije bilo“.

"Naš sistem je projektovan tako da se oko 70 odsto električne energije dobija iz termoelektrana. Posle tokom leta su reke presušile i pala je proizvodnja HE. A cene struje su rasle i verovatno će rasti, jer je manji dotok gasa iz Ukrajine, a cena gasa utiče na formiranje cene struje. Osim toga Ukrajina je bila jedan od većih proizvođača struje u Evropi, a sada je uvoznik", upozorava Zdravković.

I energetičar Velimir Gavrilović ističe da su rekordne temperature u julu i avgustu doprinele rastu potrošnje, dok je s druge strane suša smanjila nivo vode u akumulacijama.

"Osim toga proizvodnja u termoelektranama je inače smanjena ispod nivoa od pre desetak godina. Ugalj iz kolubare je sve lošijeg kvaliteta, a proizvodnja u TENT se nikada nije oporavila od havarije iz 2022. godine. Kao rezultat mora da se uvozi dnevno 10 do 15 odsto električne energije", napominje Gavrilović.

On ističe i da uvoz tih 10 do 15 odsto potrošnje i ne bi bio toliki problem da cene na tržištu nisu tako visoke.

"Više su nego cene po kojima EPS prodaje struju svojim kupcima, komercijalnim i domaćinstvima. A to malo podseća na period od pre dve godine. EPS je prethodne dve godine imao sreće sa blagim zimama. Ali šta ako bude normalna zima, kada zbog grejanja skoči potrošnja. Moraće opet da se uvozi i opet verovatno po visokim cenama. A ako bude zima oštra, tek će to da bude problem", upozorava Gavrilović.

Prema njegovim rečima, ključno je da se donese strategija i da se po njoj postupa.

"Imamo problem sa ugljem, pa je doneta odluka da se uvoze velike količine uglja iako se i tako zagađuje životna sredina. Zar nije bolje napraviti tu reverzibilnu elektranu Bistrica, a pominje se i Đerdap 3. Mora se imati rezerva, tzv. balansna energija za slučaj da stanu obnovljivi izvori energije koji su nepredvidivi. U to treba ulagati, jer je balansna energija najprofitabilnija i najvažnija", zaključuje naš sagovornik.

Inače u prvoj polovini godine EPS je ostvario dobit od 32,8 milijardi dinara ili oko 280 miliona evra. Prethodne godine, dobit je iznosila skoro milijardu evra (114 milijardi dinara).

BONUS VIDEO: Struja skuplja više od obećanog