Đedović Handanović: Nadam se da će sa sadašnjim cenama struje EPS moći da izdrži zimu

"U budućnosti će morati da se razgovara o ceni električne energije da bi se omogućilo ulaganje u nove kapacitete EPS", rekla je Đedović Handanović za Demostat.
Ona je dodala da je za cene struje za preduzeća usvojena nova metodologija koja nudi više tipova ugovora, ali da ipak, ni jedna metodologija ne može da pomogne kada, kao pre dve godine, dođe do velikih poremećaja u Evropi i svetu.

Đedović Handanović je rekla da "smo delom i sami doprineli krizi u kojoj se našao EPS, ali je naglasila da moramo da se menjamo da bi bili otporniji".

Tranzicija sa fosilne na čistu energiju ima, prema njenim rečima, i socijalne i ekonomske efekte zbog čega mora pažljivo da se planira, a potrebni su vreme i finansijska sredstva.

Ona je rekla da su "Norvežani u Izvršnom odboru EPS, a da dolaze iz zemlje u kojoj nema proizvodnje električne energije iz uglja, sve su manje-više obnovljivi izvori energije, oslanjaju se na hidroelektrane i o tome imaju dosta znanja, ali prate i evropske cljeve, pogled im je usmeren ka transformaciji na čistu energiju".

"Kao cilj smo postavili da do 2030. godine 45 odsto struje dolazi iz obnovljivih izvora energije (OIE), a cilj iz 2021. koji je bio 27 odsto iz obnovljivih izvora, dostigli smo sa samo par promila manje. Ali, značajno je da smo završili prve aukcije za OIE, proizvođači su se nadmetali ko će dati najbolju ponudu, što znači da nema ugovaranja na 10 ili 15 godina kada se država obavezuje da po određenoj ceni preuzima električnu energiju", rekla je Đedović Handanović.

Po zatvaranju aukcija, kako je rekla, obezbeđeno je dodatnih 713 megavata iz vetra i solara, što znači da je će dosadašnjih 500 megavata koji su se dobijali iz vetroparkova biti više nego udvostručeno i to po duplo nižoj ceni koja je i dalje vrlo konkurentna jer se ne očekuje da će struja na tržištu pojeftiniti, već da će dugoročno da se kreće oko 100, eventualno 80 evra za kilovatčas.

Dodala je da su potrebna velika ulaganja u OIE, ali i za održavanje termoelektrana da budu sasvim ekološki prihvatljive.

"To su privatne investicije kojima država želi da da prostor da se razvijaju. Takođe, moramo da jačamo i kapacitete u vlasništvu države, EPS-a, nove projekte u OIE i nova ulaganja, koja bi budžet EPS morao da izdrži, jer su potrebe velike. Sa ovom cenom struje za domaćinstva to je teško, ona je i dalje najniža u Evropi", rekla je Đedović Handanović.

Navela je da je završeno odsumporavanje u TENT A, u Obrenovcu, završiće se i TENT B sledeće godine, pa će najveći deo termokapaciteta raditi po ekološkim standardima.

Prema njenim rečima izdvaja se mnogo sredstava u rudarsku opremu. "Da bi otvarali nove kopove jer su stari završili svoj život, potrebne su ogromne mašine od nekoliko desetina tona, 450 miliona evra ulaganja u mehanizaciju. Sve to bilansi EPS treba da izdrže", rekla je ona.

Transformacija EPS, prema njenim rečima trebalo bi da donese smanjenje rashoda i povećanje prihoda koji se ne oslanjaju samo na cenu struje jer se razvijaju i druge poslovne mogućnosti, plasiranje na tržište nus-proizvoda poput gipsa, krečnjaka, pepela.

Narednih 25 godina će se, kako je rekla, održavati proizvodnja bazne energije iz uglja koja će se postepeno smanjivati, a povećavati zeleni udeo.

"Sada je za izgradnju reverztibilne hidroelektrane Bistrica, ključne za balansiranje energije, završena studija izvodljivosti, očekuje se i idejni projekat o jako bitna studija o zaštiti životne sredine. Projektovanje za pripremne radove koji se očekuju krajem sledeće godine, treba da počne uskoro. Paralelno se pregovra sa Japanskom razvojnom agencijom za finansiranje jer je to izuzetno skup projekat, procenjen na milijardu evra", rekla je ona.

Dodala je da će to doneti sigurnost kod skladištenja energije, jer reverzibilna hidroelektrrana funkcioniše tako da veoma brzo možete da je uključi i isključi.

"Nama je takva RHE Bajina Bašta bukvalno dragulj i ovog leta smo bili osakaćeni jer je jedan njen agregat u remontu, kao i još dva kapitalna remonta, zbog čega se uvozila struja", rekla je ministarka.

Navela je da će se nastaviti sa razvojem projekta hidrocentrale Đerdap 3 i da se razgovara sa Rumunima.

Nastavlja se, prema njenim rečima i gasna diversifikacija, Srbija će se povezati sa Rumunijom, što će koštati 12 mliona evra i Severnom Makedonijom, što će koštati 42 miliona evra.

Istakla je da se ovih dana završava javna rasprava o Predlogu zakona o energetici, a njime je predviđena i mogućnost izgradnje nuklearnih elektrana.

Osvrćući se na projekat "Jadar" Đedović Handnović je rekla da "kada postoji resurs, poput litijuma i proizvod na kraju, zemlja postaje bitan energetski igrač ne samo na evropskom tlu nego i šire".

"Razgovor sa meštanima i predstavnicima kompanije Rio Tinto u Ljuboviji bila je prilika da se čuju pitanja, ali i odgovori, uspeli smo da kroz uključivanje struke dobijemo argumentovanu debatu", rekla je Đedović Handanović i istakla da "nema nemogućih rešenja, ima samo skupljih i jeftinijih i u tom kontekstu Srbija treba da traži najviše standarde, ne samo od Rio Tinta nego od svakog investitora, u bilo kom sektoru".

Navela je da je Jadar jedno od najvećih ležišta litijuma u Evropi.

"Srbiji bi to, uz prihode u državni i lokalni budžet, donelo oko 20.000 visoko kvalifikovanih radnih mesta u celom lancu. Samo u eksploataciji bi bilo 1.000, u izgradnji rudnika i svih procesnih postrojenja više od 3.500 ljudi, što daje izuzetne ekonomske, strateške i političke mogućnosti", rekla je ona.

Dodala je da će se "otimati razni konglomerati oko te sirovine" i da je "Mercedes već bio tu, a on ima ogromnu moć u Evropi i svetu".

"To je za nas izuzetna prednost, ali ne na uštrb zdravlja ili očuvanja prirodne sredine. Ali, teško je boriti se sa neistinma, lažima, dezinformacijama, jer imate i neracionalna istupanja o malignim oboljenjima, sumpornim kišama, zagađenim vodama... Rizika u svakom velikom projektu ima, bilo ga je i kada smo gradili Đerdap, a danas bez Đerdapa ne bismo mogli da funkcionišemo", rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je "dobro što su predstavnici Rio Tinta čuli zabrinutost građana, a i građani su čuli to, naravno ako su želeli da čuju, ako nije reč o političkoj agendi, ili stranom interesu kod onih koji nisu za to da Srbija bude toliko ekonomski nezavisna i razvijena ili bitna".

Đedović Handanović je rekla da će i inspekcije morati da ojačaju i navela primer njenog resora u kome je udvostručen i broj inspektora i broj kontrola koje su obavili, "a da ti ljudi (investitori) moraju da rade po svojoj savesti i profesionalnoj odgovornosti".

BONUS VIDEO Novinarka N1 pozvala kol centar, javila se ministarka: Đedović prekinula vezu na pitanje o protestima