Sve zgrade u Srbiji, bez obzira na godinu izgradnje, uskoro će biti u obavezi da imaju "energetske pasoše". Posedovanje tog sertifikata o energetskim svojstvima objekata, biće uslov za kupoprodaju nekretnina, predviđeno je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su u skupštinskoj proceduri. Stručnjake za nekretnine pitali smo da li će takvi propisi napraviti buru na tržištu nekretnina i da li se očekuju poskupljenja.
„Energetski pasoš“ daje energetsku ocenu zgrade i sadrži podatke o potrebnoj energiji za grejanje, kvalitetu zgrade, kao i preporuke za unapređenje komfora i smanjenje potrošnje energije.
Zgrade čiji je vlasnik država moraće taj sertifikat da pribave u roku od tri godine, a vlasnici postojećih poslovnih zgradi u roku od pet godina.
Za vlasnike postojećih stambenih zgrada, odnosno stanova, taj rok je duplo duži i tu obavezu moraju da ispune u roku od 10 godina. Posle isteka tog roka, „energetski pasoši“ postaće sastavni deo kupoprodajnih ugovora nekretnina, odnosno obavezno će se prilagati prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ili zaključenja ugovora o zakupu.
Za sve te kategorije propisane su novčane kazne ukoliko tu obavezu ne ispune u zakonskom roku, a one se kreću od 25.000 do 100.000 dinara.
Izmenama zakona precizirano je da sertifikati o energetskim svojstvima zgrade važe deset godina od dana izdavanja. Nakon isteka tih 10 godina, izradiće se novi sertifikat.
Agenti za nekretnine Katarina Lazarević i Milić Đoković saglasni su da su je odluka o uvođenju pasoša potrebna, ali sa druge strane navode nekoliko stvari koje ih brinu kada je reč o sprovođenju odluke.
Do povećanja cena nektretnina neće doći, bar ne zbog „energetskog pasoša“. Na tržištu će se izdvojiti oni objekti koji su izgrađeni tako da budu energetski efikasni, navodi Đoković.
„Stan koji je u dobrom stanju biće skuplji, onaj koji nije će biti jeftin – i to je to što se tiče cena. Neće tu biti nekih važnijih, većih promena“, kaže Đoković za Nova.rs.
Ljudi biraju stanove pretežno vizuelno i manje se bave kvalitetom objekta, navodi Lazarević.
Kako kaže, ovi pasoši uglavnom i ne zanimaju kupce, niti zakupce, te stoga i neće biti pometnje kada su u pitanju cene.
Banke, sa druge strane, među ostalom dokumentacijom za stambeni kredit traže od agenata i energetski pasoš, odnosno stepen energetske efikasnosti objekata.
„Ljude ta energetska efikasnost ne zanima mnogo, oni gledaju da im je stan lep, da im odgovara po nekim njihovim kriterijumima. A banke od agenata traže podatke o stepenu energetske efikasnosti“, kaže Lazarević.
Ponovila je da podatke, koje podrazumeva „energetski pasoš“ većina novijih zgrada već ima.
Problem će biti nekretnine starogradnje, ističe Lazarević.
„Na objektima starogradnje potrebna su ogromna ulaganja, za šta ljudi trenutno nemaju novca“, ocenjuje Lazarević.
Đoković ističe da su energetski pasoši izuzetno potrebni, jer će pokazati kupcima i zakupcima stanova „u šta ulaze“.
Njega brine da li u Srbiji ima dovoljno inženjera koji će raditi procenu energetskih svojstava objekta ili će, kako kaže, „biti prepisivačke škole“.
Sertifikat o energetskim svojstvima ima propisan sadržaj, uslove i način izdavanja i izgled.
Izdaju ga firme koje su za to ovlašćene u Centralnom registru energetskih pasoša (CREP), odnosno Ministarstvu građevinarstva.
Bonus video: Odakle toliki novac za nekretnine