0
Nadzorni odbor „Elektroprivrede Srbije“ usvojio je juče novi Statut čime su se stekli uslovi da se to preduzeće transformiše iz Javnog preduzeća u Akcionarsko društvo zatvorenog tipa, u stoprocentnom vlasništvu države Srbije. Šta to konkretno znači?
Najpre, kako se EPS našao na rubu propasti?
Od kraja 2021. godine kada je došlo do potpunog kolapsa u EPS-u pod palicom tadašnjeg direktora Milorada Grčića, ovo preduzeće konstantno beleži gubitke.
Leti je EPS umesto da izvozi, konstantno uvozio struju. Dug EPS-a u tri kvartala 2022. godine povećan je za 50 odsto i premašio 1,5 milijardi evra. Nakon što je Grčić podneo ostavku, nasledio ga je Miroslav Tomašević ali to nije zaustavilo urušavanje EPS-a.
U međuvremenu, nakon izbora sa mesta ministra energetike smenjena je Zorana Mihajlović, a na tu poziciju imenovana je Dubravka Đedović. Njoj je ministarska funkcija „vatreno krštenje“ u oblasti energetike, imajući u vidu da dolazi iz bankarskog sektora i da je bez značajnog iskustva u oblasti energetike.
Kako smo otkrili transformaciju?
Najpre, Nova.rs od juna prošle godine piše i istražuje ovu vrstu transformacije jednog od najvećih i najdubioznijih javnih preduzeća u Srbiji.
Tako smo minulog leta najpre otkrili da je Vlada ovaj potez spremala još od početka krize u koju je EPS zapao u proleće prošle godine. Svemu je prethodio popis imovine EPS ali i famozni „norveški papiri“ – tajni ugovor koji je ministar Mali sklopio sa norveškim konsultantima koji bi trebalo da revitalizuju EPS.
Šta to znači?
Kada je Nova.rs otkrila da se sprema promena u EPS-u, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za „Novu“ je rekao da ta transformacija u akcionarsko društvo sve omogućava.
„Pruža mogućnost da se „Elektroprivreda Srbije“ odrekne dela svog vlasništva, da neki paket akcija proda ili da uđe u proces privatizacije sa jasno uspostavljenim relacijama ko je vlasnik čega. I to je suštinska razlika između javnog preduzeća i akcionarskog društva“, rekao je profesor Savić. Da upliv privatnog kapitala ipak nije isključen, u četvrtak 15. decembra 2022. u javnom nastupu na RTS provrdio je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
“Nemamo problem sa tim da ako neko hoće da uđe sa 10 odsto vlasništva ali da mi imamo većinu i da želimo da imamo većinu u tom preduzeću“, objasnio je Vučić.
Norvežani su u međuvremenu uradili analizu stanja u energetskom sektoru i dali predlog šta bi po fazama trebalo da se radi.
Jedan od predloga koji se pominje u okviru treće faze jeste i preispitivanje vlasništva, a može se zaključiti da se to odnosi pre svega na EPS. U dokumentu u koji je Nova.rs imala uvid nagoveštava se potencijalni ulazak privatnog kapitala u to preduzeće, pa čak i koncesioni aranžman.
Ono što je izvesno, a vidi se takođe iz predloga norveških savetnika, jeste i promena cenovne politike.
To znači da socijalna cena struje odlazi u prošlost. Da je EPS na tom putu jasno je i na osnovu toga što je u roku od šest meseci struja poskupela već dva puta.
Ukoliko vlast to bude želela, EPS lako može da dobije status koji ima Telekom – može mnogo toga da proglasi poslovnom tajnom i da ne objavljuje javne nabavke.
To znači da nećemo znati kako se troši javni novac, ko sve dobija poslove i ima li potencijalnih zloupotreba.
Kako je izglasan statut?
Kulminaciju trnasofmracije pratili smo krajem prošlog i početkom ovog meseca. Najpre je počelo pretnjom štrajka zaposlenih, nakon kog je ministarka obećala da će predstavnici radnika biti deo Nadzornog odbora EPS.
Potom je prvi pokušaj usvajanja Statuta propao 3. aprila. Iz ministarstva su rekli da se o usvajanju nije ni raspravljalo. Potom je ministarka Đedović reterirala, pa je radnicima obećala da će EPS – koji je po ideji Vlade trebalo samo da bude kompanija koja se bavi proizvodnjom struje – dodati još dve primarne aktivnosti: trgovina i snadbevanje električnom energijom.
Konačno, statut je usvojen juče: za taj dokument glasalo je tri od ukupno četiri člana Nadzornog odbora, dok je jedan bio uzdržan.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
