Sve češća podvala u restoranima na hrvatskom primorju: Obratite pažnju na sitna slova u jelovniku ili će vas opelješiti

Jutarnji daje primer jednog takvog jelovnika koji im je dostavila čitateljka zbunjena cenama u jednom šibenskom restoranu.Recimo, cena dagnji izražena za težinu od 50 dekagrama. Škampi se potom izračunavaju na deset dekagrama, onda sledi file tune koji je obračunat po porciji, a zatim lignje i orada – opet cena za deset dekagrama.Onima koji su malo brzopleti i naivni moglo bi da se učini kako porcija lignji sa žara dođe samo šest evra, a zapravo je reč o deset dekagrama što je znatno manje od standardne porcije.Cela stvar dodatno je zbunjujuća jer uz te težine od deset dekagrama u zagradi piše kako porcije variraju od 300 do 500 grama pa je još manje jasno čemu isticanje cena za samo 100 grama i može li gost, ako to poželi, u restoranu zaista da naruči deset dekagrama lignji? A ako ne može, čemu onda takva računica i ako se već insistira na deset dekagrama – zašto se isti princip ne primenjuje i na ostalu ribu, nego neka ide na 100 grama, neka na pola kilograma, a neka na kilogram? Da li to ugostitelji rade jer žele da budu maksimalno korektni ili im na meniju ipak bolje izgleda niža cena jela?Kako za Jutarnji pojašnjavaju u Državnom inspektoratu, inspektori ovakav jelovnik ne smatraju spornim. Naime, ugostitelj je prema Zakonu o ugostiteljskoj delatnosti dužan da utvrdi normative za svako jelo i piće, pruži uslugu u skladu s normativom, a u njemu moraju da budu utvrđeni vrsta, količina i kakvoća svakog jela.„Pojedina jela se uslužuju prema težini – na primer, jagnjetina, riba i plodovi mora – osim ako nisu utvrđena po komadu, odnosno porciji. Prilikom narudžbe gost bi trebalo s ugostiteljem da razjasni veličinu porcije i način određivanja količine pojedinog jela u porciji, a kako bi se otklonile eventualne nejasnoće“, kažu u Inspektoratu i dodaju da cenovnik ne krši propise, ali ne odgovaraju na pitanje da li je on za potrošača zbunjujući, posebno s obzirom na činjenicu da se praktički za svako jelo koristi drugačiji način obračuna cene.Robert Ripli iz Gastronomada brani svojg anonimnog kolegu iz Šibenika, ističući kako je ovo redak primer jelovnika u kojem se gostu vrlo precizno objašnjava koliko su velike porcije, a da mu se ujedno daje i mogućnost da odabere i time i plati jelo prema određenoj vrednosti i mernoj jedinici koju je u ovom slučaju odredio ugostitelj – 100 ili 500 grama.„Takav način iskazivanja vrednosti namirnica nije novost. U sezonskim jadranskim restoranima uobičajena je prodaja, na primer, ribe na osnovu vrednosti od kilograma. U takvim restoranima se ponekad mogu naći i osnovne merne jedinice 100 grama jer je puno jednostavnije umnožati 100 grama osnovne težine do one koliko riba stvarno i teži, umesto preračunavati kilogram u manje postotke“, kaže Ripli, napominjući kako je to prema potrošaču poštenije jer su ribe i steakovi neretko namirnice kojima težina može varirati i 200 odsto po komadu, odnosno zadatoj dimenziji reza mesa.„Puno je nekorektnije da restoran nudi porcije jela u kojima će jedan gost dobiti na tanjuru veću, a drugi manju lignju ili, pak, jedan biftek odrezak od 300 grama, a drugi od 400, a za istu cenu jela“, tvrdi Ripli.Ipak, priznaje da ovakvo iskazivanje vrijednosti pojedinih jela prema potrošaču može biti zbunjujuće, ali je uveren da će oni, kad malo bolje promisle, shvatiti da su u takvom restoranu bolje tretirani, a ne zakinuti. Posebno nakon što im na kraju onda još usledi račun.