Stručnjaci za Nova.rs o sankcijama NIS-u: Nacionalizacijom bi se zamerili Rusima, ovo su mere američke administracije da se igranje Srbije na dve stolice završi

Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija dodala je danas Naftnu industriju Srbije (NIS) na listu sankcija usmerenih protiv kompanije Gasprom i Ruske Federacije.

Sankcije su uvedene zbog rata u Ukrajini, a prethodno su najavljenje od strane našeg rukovodstva.

Da za rešenje situacije imamo 45 dana, završno sa 25. februarom najavio je predsednik Aleksandar Vučić, koji je danas govorio i o dva pravna osnova na kojima se zasnivaju sankcije. On je takođe rekao da je reč o veoma teškim sankcijama pa je tim povodom najavio i telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Mi smo o primeni sankcija i o mogućim rešenjima govorili sa Željko Markovićem, magistrom elektrotehnike, koji je najpre istakao da cela stvar nije jasna.

"O sankcijama se priča dosta dugo, još od kada je počeo rat u Ukrajini... I ova objava koja je sada napisana, da NIS može ući u rizik od uvođenja sekundarnih sankcija, nije najjasnija, odnosno to kakve su one tačno - zvanično taj podatak još uvek nije objavljen... I Vučić kada je govorio o tome je rekao da bi sankcije trebalo da budu primenjene ali da nisu još sve stvari najjasnije. On je rekao da bi se NIS-u ostavilo 45 dana da posluje kao što je i do sada ali bez prava da sklapa nove ugovore, a da je taj prostor dat manjinskom vlasniku odnosno Srbiji, da vidi kako može da izvrši transfer - preuzimanje većinskog ruskog paketa", rekao je Marković.

Stručnjak za energetiku navodi i da to znači da, kako je razumeo, mora da se preuzme kompletno vlasništvo - dakle da nije moguća situacija da 51 odsto NIS-a bude vlasništvo u rukama Srbije, a 30 ili 40 odsto u rukama Rusije, već da bi Rusi morali kompletno da se povuku.

"Kakve bi bile posledice, dok ne stupe na snagu sankcije, mi za sada ne znamo, a sve zavisi od Amerkanaca. Mi ne znamo ni da li će se Evropska Unija priključiti tim sankcijama. Ako se oni priključe, jedna od posledica bi bila da bi i glavni put kojim se nafta preuzima za rafineriju u Pančevu, a to je Jadranski naftovod koji se nalazi na hrvatskoj teritoriji i koja je deo EU, bio pod sankcijama odnosno ne bi mogla više da se transportuje nafta. Rafinerija bi ostala bez uvozne sirovine. A neki eventualni transportni putevi preko Crnog mora bi takođe bili pod sankcijama jer se oko nas svuda nalaze članice EU", objašnjava Marković.

On je takođe dodao da sekundarne sankcije tumači na osnovu američkog saopštenja i da to znači da ukoliko NIS ne bi vršio transfer novca prema Rusiji, da možda i ne bi bio pod sankcijama, ali da je to pitanje i da ćemo u vezi toga imati bolja saznanja za nekoliko dana.

"Jedna od opcija je i nacionalizacija ali to je ja mislim loša opcija, jer se onda zamerate odnosno otimate, u slučaju da Rusi neće da daju svoj deo... Mi se snabdevamo i gasom od Rusije i vi ako radite nešto što nije u dogovoru sa njima onda rizikujete da izgubite i taj ugovor", objasnio je stručnjak.

On dodaje da su u ovom trenutku to sve špekulacije jer ne posedujemo sve tačne podatke i ne možemo da damo neku sigurnu pretpostavku, ali navodi da sve počinje od energetike jer tako funkcioniše moderan svet, i da nama treba nafta, da nam trebaju derivati i električna energija.

"Svaki poremećaj u bilo kom energentu izaziva cenovne poremećaje u drugim, a to možete da vidite trenutno - kako se energetska kriza reflektuje na inflaciju svuda u svetu".

O sankcijama NIS-u je za naš portal govorio i broker Nenad Gujaničić.

"Izašao je dokument o sankcijama gde su u pitanju sveobuhvatne američke sankcije prema ruskim firmama i to je nezvanično cirkulisalo u evropskim i globalnim berzanskim krugovima , pa je još jutros došlo do porasta cene sirove nafte. To je neka prva globalna posledica, ali ono što je bitno nije samo taj dokument već i instrukcije koje je naše rukovodstvo dobilo", rekao je Gujaničić.

Stručnjak tvrdi da se dokument odnosi na sve firme gde Gasprom ima vlasništvo veće od 50 odsto i da bi rešenje bilo u tome da u NIS-u Rusi spuste vlasništvo ispod tog procenta.

"Međutim predsednik Aleksandar Vučić je izašao sa informacijom da u NIS-u ne sme više biti ruskog vlasništva. Ako pretpostavimo da je to tačno, onda zapravo ne govorimo o sankcijama NIS-u već o meri američke administracije da se spoljnopolitičko igranje Srbije na dve stolice završi. U tom smislu mi bismo mogli postepeno da postanemo kolateralna šteta spoljne politike, jer nismo ni na zapadu ni na istoku i pre ili kasnije moramo da se odlučimo a faktički sa ovim ultimatumom američka administracija nam jasno govori gde treba da idemo", objasnio je Gujaničić.

On tvrdi da je jedino rešenje da naša država otkupi paket akcija koji ima Gasprom, a da u slučaju da oni to ne budu želeli da bi tada verovatno nastupila nacionalizacija tog udela što bi imalo izuzetno negativne posledice po odnos sa Rusima.

"Mislim da je to produžetak pritiska na našu zemlju, ali Amerika kada sprovodi sankcije ona je mnogo efikasnija nego što je EU. Setimo se samo sankcija iz 2022. godine koje su mogle da pogode NIS, pa je vlasnička struktura kozmetički prekomponovana da bi se one izbegle", podsetio je.

Takođe dodaje da je situacija jasna - da mi milom ili silom moramo to sprovesti, ali da posledica na ovu grejnu sezonu neće biti.

"Taj pritisak je da bi se mi opredelili u spoljnoj politici, jer Srbija više ne može da sedi na nekoliko stolica... To je jednostavan mehanizam da se prekine blizak odnos, odnosno saradnja sa Rusijom, jer svi mi znamo da je Srbija relativno uspešno plivala na tom frontu, s jedne strane snabdevala Ukrajinu oružjem s druge imala proruske ministre u vladi", rekao je Gujaničić.

Broker tvrdi da Amerika sa ovom merom to želi da reši a da Srbija nema previše opcija.

"Nema tu mnogo manevarskog prostora, ako se situacija bude rešavala prinudnim putem - biće gore nego da se rešava uz dogovor. Ali mislim da samo snabdevanje našeg tržišta i samo funkcionisanje Naftne industrije Srbije, neće doći u pitanje", objasnio je.

***

BONUS VIDEO: