0
Predrag Veljković (43) stočar iz okoline Kraljeva, za Nova.rs ispričao je “bolnu istinu sa terena” u kojoj, kako kaže, mladi porodični ljudi napuštaju svoja poljoprivredna gazdinstva i odlaze da rade u fabrike.
Prema njegovim rečima samo u poslednjih šest meseci, desetak ljudi u selima kraljevačke opštine na potezu ka Lučanima i Čačku, odustalo je od mlečnog govedarstva.
On je za naš portal preneo razgovor koji je imamo s vozačem, koji za jednu mlekaru prikuplja mleko upravo na toj teritoriji.
“Taj vozač dolazi kod mene da preuzme mleko. On taj posao radi nekih šest sedam meseci i ispričao mi je da je za to vreme u desetak domaćinstava prestao da uzima mleko. Ti ljudi nisu prešli kod nekog drugog da predaju mleko, nezadovoljni cenom ili ne znam čime, nego su jednostavno ugasili svoja gazdinstva”, svedoči Predrag i dodaje da je reč o poljoprivrednicima koji su imali dve ili tri krave i koji više nisu mogli da posluju s gubitkom.
Iskreno priznaje da je i sam na ivici da odustane od svega i da je do sada svoju farmu sa šest grla, smanjio na četiri krave.
“Ja sam u mlečnom govedarstvu osam godina i svake godine živim u nekoj nadi – biće bolje, biće bolje, a ono je sve gore i gore. Država svesno radi na tome da nas sve ugasi”, ogorčen je on.
Govoreći o kolegama koji su već odustali, napominje da je tim potezom, u Srbiji “nestala jedna srednja farma”.
“Nekom grubom računicom, ako je njih desetak odustalo, a da su u proseku imali po dve i po krave, to je 25 krava. Neka daju po 15 litara mleka dnevno, to je 400 litara mleka na dnevnom nivou. Znači, ugašena je jedna srednja farma i to na jednoj kratkoj liniji. To je mala mlekara koja otkupljuje šest do sedam tona mleka dnevno. Mogu zamisliti šta se dešava kod većih mlekara, na većim linijima. Ti ljudi su trajno otišli iz mlečnog govedarstva. Većina se zapošljava, odlaze u ove Vučićeve fabrike. To je poražavajuće. On (Vučić) daje subvencije strancima za ta radna mesta i ljudi napuštaju svoja gazdinstva, gase proizvodnju, jer sa ovom cenom i repromaterijalom, tu više niko ne može da opstane”, podvukao je Predrag Veljković.
I ratari su u problemu
Nije samo mlečno govedarstvo grana poljoprivrede koja je “postala neisplativa”. Naš portal je već pisao o problemima ratara koji su posvedočili da su samo na suncokretu u gubitku oko 300 evra po hektaru.
Nedeljko Savić, predsednik Udruženja poljoprivrednika “Stig”, ispričao je da aktuelne otkupne cene žitarica, poljoprivrednike “vode u čist gubitak”.
“Na suncokretu mi gubimo između 250 i 300 evra po hektaru. Znači, gubimo, ne zarađujemo. Očekujemo malo bolji rod kukuruza. Ljudi verovatno misle da će kukuruz da im popravi neko finansijsko stanje. Ali, ono što je već sad izvesno je da su cene počele da padaju. To je naš usev od koga očekujemo da nas izvadi. Međutim, definitvno neće biti vađenja na kukuruzu”, izrazio je Savić svoje strahove uoči berbe kukuruza.
“Daljom setvom žitarica vršimo ekonomsko samoubistvo”
Na katastrofalne posledice agrarne politike u Srbiji, pre nedelju dana, zajedničkim otvorenim pismom ukazali su poljoprivrednici iz Udruženja “Pančevački ratari”, Asocijacije “Agrarni forum” i Udruženja “Građanska neposlušnost” iz Dolova.
Ovi ratari su istakli da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica dovela do “strahovito velikih zaliha”, te da su te zalihe “ugušile tržište”.
Sve to je, kako su naveli u saopštenju, rezultiralo padom otkupnih cena.
“Otkupna cena pšenice pala je sa 45 dinara na sadašnjih 19 po kilogramu, što sa ovogodišnjim prosečnim prinosom nije dovoljno ni za 70 odsto troškova proizvodnje. Znači, gubitak u proizvodnji je veći od 30 odsto, ne računajući naš rad, amortizaciju, indirektne materijalne troškove i drugo. Otkupna cena kukuruza je spala sa 37 dinara na sadašnjih, svega 14,5 po kilogramu. Sa uljaricama je skoro isto kao i kod žitarica. Suncokret je spao sa 73 na 37, soja sa 85 na 40 dinara. Dispariteti cena su uništili naše poljoprivrednike. Uvoz po damping cenama urniše našu privredu i dovešće zemlju do toga da postane uvozno zavisna”, ukazali su ratari iz ova tri udruženja.
Oni su istakli da daljom setvom žitarica, ratari “vrše ekonomsko samoubistvo”.
“Država stoji po strani i samo posmatra tiho umiranje proizvođača, ne pokazujući nikakvo interesovanje za spas ratara. Mi smatramo da država mora što pre da preduzme određene mere, jer je sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza i grubo narušila tržišnu ekonomiju”, zaključili su ratari u svom otvorenom pismu.
BONUS VIDEO: Da li novi budžet zadaje ključni udaraca poljoprivrednicima?
