Srbija je crna rupa na mapi evropskih brzih pruga, iako ulažemo milijarde: Postoje dva načina da nas vrate na pravi kolosek

Svi veći evropski gradovi u narednih 15 godina povezaće se brzim vozovima, prema planu za ubrzanje razvoja brzih železnica u Evropskoj uniji, koji je objavila Evropska komisija ranije ovog meseca.

Iako smo očekivali da, shodno geostrateškom položaju, ali i ogromnim investicijama, Srbija bude u centru ovog plana, naša brza pruga na ovoj mapi uopšte ne postoji.

“Evropske mreže železnica, Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović praktično su se odrekli onda kada su odustali od standarda koje je EU propisivala. Oni su zapravo doneli odluku da Srbija ne bude na toj mapi. Iako bi bilo sasvim logično da smo mi deo ove evropske mreže, odnosno da kroz Srbiju prolazi deo pruge koji spaja Budimpeštu i Solun. Takođe jedan njen deo išao bi iz Beograda prema Zagrebu, pa dalje ka Sloveniji, Veneciji… Odluka ove vlasti je, međutim, da mi budemo crna rupa na mapi evropskih železnica”, kaže profesor Fakulteta organizacionih nauka Vladimir Obradović, koji je član Anketne komisije o padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Srpske brze pruge nema na mapi, jer bi njena izgradnja zahtevala transparentnost.

“To što nas nema u planu brzih železnica, ide u prilog aktuelnoj lopovskoj vlasti. Oni hoće da kradu, a ne da rade po evropskim normama. Kod nas dokumenta o železnicama nisu dostupna. U Poljskoj, recimo, železnice koštaju po jednom kilometru i 10 puta manje nego kod nas. EU zahteva transparentnost, a radovi na brzim prugama podležu i evropskom zakonodavstvu i tužilaštvu, koje bi reagovalo na pronevere koje su kod naše aktuelne vlasti uobičajene. Iz tog razloga je svesna odluka vlasti da naša država ne bude deo Evrope. Uporno ponavljaju kako sve rade za Srbiju i kako im je Srbija u srcu, a srce im je u novčaniku”, naglašava prof. Obradović.

Ipak, Evropi ne ide u prilog da nas zaobilazi, ističe on, jer je obilazak duži i komplikovaniji, ali sa našom vlašću EU prosto ne želi da sarađuje.

“Čak su i rimski putevi išli preko Srbije, a sad smo izbačeni. Iako je za Evropu teže i komplikovanije da nas obilazi, naša vlast odbija da ispuni EU norme, pa smo, logično, sklonjeni sa mape”.

Uništavanje privrede

Izbacivanje sa evropske mape brzih železnica znači gušenje srpske privrede.

“Odsekli su nas sa svih strana što se tiče železničkog saobraćaja što će direktno ugušiti srpsku privredu. Brze pruge značajne su, osim za prevoz putnika, i za transport robe, kargo. Naime, čak 80 odsto robe prevozi se železnicama jer je brže, lakše i efektnije. Pruga koja bi išla kroz Srbiju do Budimpešte prevozila bi upravo 80 odsto teretni saobraćaj. To bi za razvoj Srbije kao privredne destinacije bilo od vitalnog značaja. Takođe, roba iz Soluna, gde je ogromna luka, sa brodova, iz lučkog saobraćaja, sve bi išlo preko naše zemlje dalje u Evropu, a tu spada i roba iz Kine, kao što bi i naša, domaća roba, tako putovala na sever Evrope. Međutim, ništa od toga se neće dogoditi ako ostanemo izvan mape”, upozorava profesor.

Multiplikacioni efekti brze pruge su, prema njegovim rečima - ogromni.

“Zato Evropa i pravi strategiju do 2040. Brza železnica finansijski doprinosi budžetu kroz opšti razvoj države, a efekti za našu privredu bi bili ogromni da smo prisutni na mapi i da učestvujemo u takozvanom intermodalnom saobraćaju”.

To znači povezivanje u ključnim tačkama: avio, drumskog, železničkog i lučkog saobraćaja.

“Roba se transportuje sa jednog na drugu vrstu saobraćaja i to su ozbiljni proračuni, ali i uštede. Nažalost, mi smo diletanti, jer imamo Vučića, koji prođe nekim putem i ničim izazvan kaže: ‘Evo ovde ćemo da pravimo put, pa iskopa rupu’. Ova vlast nema nikakvu strategiju, oni samo hoće da izbegnu transparentost. Ugovore kriju od javnosti i uvode leks specijalis onako kako odgovara njima bliskim investitorima. Sve je farsa i predstava”, kaže Obradović.

On, međutim, ističe, da nije sve izgubljeno.

“Možemo da promenimo ovu mapu u dva koraka. Prvi znači promena vlasti, a drugi je da se vratimo na evropsku mapu dogovorom sa EU jer je njima u interesu da pruga prolazi kroz našu zemlju, ali uz poštovanje njihovih standarda i transparentnost. Očekujem da bi nas Evropa u tome podržala jer je Srbija na strateški idealnom mestu za prolazak brze železnice koja povezuje ceo kontinent”, objašnjava profesor.

Trošimo milijarde na brze pruge

Podsetimo, komercijalni ugovor o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko-srpske železničke veze za deonicu Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija) potpisale su 28. maja 2018. godine Vlada Srbije, javno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije i kineski konzorcijum, a prvobitna cena posla tada je ugovorena na nešto više od 1,16 milijardi američkih dolara.

Takođe, vrednost ugovorenih radova na izgradnji brze pruge Beograd - Novi Sad iznosila je oko 900 miliona, ali su vremenom troškovi skočili, pa je konačna cena veća od milijardu evra.

Osim ovih deonica, i cena radova na izgradnji brze pruge Beograd - Niš broji se u milijardama. Kako je 2024. najavljivao tadašnji ministar infrastrukture Goran Vesić, cena radova iznosi 2,75 milijardi evra od čega je 610 miliona evra grant Evropske unije, a 550 miliona iz republičkog budžeta, dok se ostatak finansira iz kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

I to nije sve, u toku su radovi i na rekonstrukciji pruge Niš - Dimitrovgrad, a cena ovog projekta je veća od pola milijarde evra.

Podsećamo da je na novoj mapi Evropske komisije, kojom se prikazuje buduća mreža brzih pruga, Srbija potpuno izostavljena, tačnije ostali smo bez ijedne predviđene trase.

Prema objavljenom rasporedu, do 2030. godine putnici će moći da putuju od Berlina do Kopenhagena za samo četiri sata, dok će do 2035. godine vožnja između Sofije i Atine trajati svega šest sati, dvostruko kraće nego danas. Plan uključuje i novu železničku vezu između baltičkih zemalja, kao i trasu koja će povezati Pariz, Madrid i Lisabon do 2035. godine.

Plan Evropske komisije predviđa konkretne korake za bolje povezivanje evropskih gradova, smanjenje vremena putovanja i jačanje klimatski prihvatljivog transporta. Građani naše države će se, po svemu sudeći, nažalost i dalje “klackati” starim prugama, pa iz Beograda do Bara u Crnoj Gori, u 21. veku, putovati i duže od 10 sati.

***