26
Brzi vozovi koji već prevoze građane Srbije iz Beograda u Novi Sad, izgleda da ipak još dugo za svoje odredište neće imati Budimpeštu, bez obzira na ranije najave čelnih ljudi Srbije i Mađarske da će se za koju godinu iz jedne u drugu prestonicu stizati za dva i po sata. Dok se kroz našu zemlju uveliko gradi na ovoj deonici, kod severnih suseda, kako kaže sagovornik “Nove”, radovi su zaustavljeni zbog problema kineskih izvođača da ispoštuju evropske standarde gradnje.
Naznake da postoje problemi u radovima na mađarskom delu pruge pojavile su se u jesen 2023. kada su mađarski mediji objavili da kineski izvođači imaju problem da po evropskim standardima naprave sistem osiguranja i kontrole vozova, da bi u februaru ove godine stigle informacije da je deo radova kod Budimpešte obustavljen.
Novinar iz Mađarske Gabor Bodiš objašnjava za Nova.rs da je u tamošnjoj javnosti već izvesno vreme više nego jasno da postoje ozbiljni problemi u izgradnji mađarskog dela pruge.
Mađarski zvaničnici se, kako navodi, o tome retko izjašnjavaju, ali problem s vremena na vreme otvore ekonomski portali.
Tako je u februaru ove godine portal “Divani” objavio da su prekinuti radovi na pruzi u blizini Budimpešte i to zbog nedostatka dozvola za rad. Ovaj medij prenosi čak i reči radnika na gradilištu da će možda morati i da demontiraju ono što su do sada izgradili, pošto su dobili zvaničan nalog da odmah obustave gradnju.
“Divani” navodi i odgovor koji su dobili iz Mađarskih železnica. Potvrđuju da su pomenuti radovi obustavljeni na neko vreme, ali dodaju da se “generalno radovi na ovom projektu odvijaju u kontinuitetu”.
Iz Mađarskih železnica je ovom mediju takođe saopšeno da “izvođači mogu da izvedu radove pod postojećim i efektivnim zakonskim uslovima”, ali nije odgovoreno na pitanja kako je moguće da su radovi uopšte počeli bez dozvola, koliko će trajati trenutna obustava i da li će to uticati na završetak radova na vreme.
Gabor Bodiš pojašnjava da su u suštini radovi na mađarskom delu pruge jedino i počeli u predgrađu Budimpešte, gde su sada obustavljeni.
“Skoro ništa nije urađeno, a sada je i to stalo” ističe.
Prenosi da se u mađarskoj javnosti već duže vreme zna da kineski izvođači ne znaju da naprave bezbednosni sistem železničkih signala po evropskim standardima.
“Mogu Mađari da izgrade sa kineskim kreditom i kineskom firmom prugu bez evropskih standarda, ali ta pruga ne može da se uključi u evropski železnički saobraćaj i time investicija gubi svrhu svoju svrhu” ističe Bodiš.
Pojavile su se, prema njegovim rečima, informacije da su pojedine nemačke firme zainteresovane da urade taj posao, ali da Kinezi nisu pristali na njihovo uključivanje. Inače, kineske kompanije koje su nosioci ovog posla su China Tiejiuju Engineering and Construciotin i China Railway Electrification Engineering Group, firme povezane sa kineskom državnom železnicom.
Bodiš dodaje da Kinezi na ovom poslu sarađuju sa domaćom firmom Lerinca Mesaroša, jednog od najbogatijih Mađara i drug iz detinjstva Viktora Orbana.
Čak se, prema njegovim rečima, u ekonomskim krugovima u Mađarskoj pominje da Kinezi polako odustaju od cele investicije.
“Mađarski deo pruge Beograd – Budimpešta, po svemu sudeći, je na veoma dugom štapu. Neverovatno je da Kinezi da ne znaju da prave pruge prema evropskim standardima i da se takav jedan projekat dogovori, a da se ne uključe u obzir takvi mogući problemi. To je zaista jedan diletantizam”, naglašava.
Sagovornik portala Nova.rs navodi da u mađarskoj javnosti postoji ozbiljna bojazan da će zemlja zbog kašnjenja ovih radova ostati u zapećku kada je u pitanju evropski železnički saobraćaj, jer se već pominju mogućnosti otvaranja alternativnih puteva preko pruga u Hrvatskoj i Sloveniji.
Problem je, prema ocenama mađarskih stručnjaka za saobraćaj, što je sistem kontrole vozova u Kini jednostavniji nego u Evropi, što se pokazalo kao prepreka za građevinare sa Dalekog istoka.
Mreža pruga i osiguranje kineskih železničkih stanica, kako je tada navedeno, skoro su potpuno isti za svaku kategoriju, pa se oprema proizvodi serijski. Nasuprot tome, u Evropi je svaka stanica drugačija, pa su kolosečne veze i druga tehnička rešenja svuda različita.
Zbog toga, prema evropskim standardima, sva sigurnosna oprema je jedinstven proizvod koji mora biti dizajniran, licenciran i proizveden posebno za svaku stanicu. Sve to je, kako su ocenili mađarski mediji, nepremostiva prepreka za kineske izvođače radova.
Kao jedno od rešenja pominjala se mogućnost da se dodatno angažuje neka evropska firma koja bi ugradila pomenute bezbednosne standarde.
Ovaj predlog je, kako se nezvanično moglo čuti u Budimpešti tih dana, bio jedna od tema razgovora tokom posete mađarskog premijera Viktora Orbana Pekingu prošle godine, ali su Kinezi izgleda odbacili tu ideju.
Kada je u pitanju deo pruge kroz Srbiju, predsednik je krajem decembra 2023. obišao vijadukt kod Vrbasa i najavio da bi krajem ove godine trebalo da bude gotova deonica od Beograda do Subotice. Najavio je da će pruga do Budimpešte biti gotova 2026. godine.
„Od Beograda do Subotice, od centra do centra, stiže se vozom na najudobniji mogući način za 75 minuta. Od maja imaćemo mnogo češće te vozove na liniji Beograd-Subotica, a od marta 2026. nadam se da će biti češće do Budimpešte, i da će vožnja trajati 2.40 minuta, i izlazićete odmah na Vaci ulicu“, obećao je Vučić.
Mada trenutno izgleda da radovi u Srbiji idu i “pre roka”, bar u poređenju sa onima u Mađarskoj, treba podsetiti da su i u našoj zemlji rokovi više puta pomerani.
Nakon što je 2015. godine Aleksandar Vučić najavio modernizaciju pruge Beograd-Budimpešta, istakavši da će građani Srbije tu brzu prugu moći da koriste već od 2018. godine, tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović pomerila je taj rok na 2021. godinu. Nakon toga Vučić je završetak radova prolongirao prvo za 2022. godinu i, konačno, do 2024. godine.
Nova.rs je pitala Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture kako napreduje izgradnja pruge Beograd – Budimpešta, da li imaju informacije o zastoju radova na mađarskom delu, da li su sa partnerima iz Mađarske razgovarali o eventualnim kašnjenjima, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Projekat izgradnje brze pruge Beograd–Budimpešta, procenjen svojevremeno na oko dve milijarde dolara, započet je još 2014. godine u Beogradu, na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je 2017. u Pekingu.
Deo je kineske inicijative “Pojas i put” i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom, odnosno Mađarskom kao jednom od država Evropske unije.
Dužina pruge između Beograda i Budimpešte je oko 350 kilometara, od čega je 184 km na teritoriji Srbije i 166 km na teritoriji Mađarske.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
