Šoškić: Zaduženost će biti problem narednih godina

Šoškić ističe da najavljeni razvojni planovi i politika plata u javnom sektoru, o kojima se čuje iz državnog vrha, kao da ne uvažavaju realna makroekonomska ograničenja, ključne društvene probleme zemlje i održive pravce privrednog razvoja.Podsetio je da je predsednica vlade Ana Brnabić započela svoj prethodni mandat sredinom 2017. godine kada su već počeli da se osećaju pozitivni pomaci u pogledu fiskalne konsolidacije."Srbija je tada postepeno počela da dovodi svoje javne finansije u red, ali godine slabih rezultata u domenu privrednog rasta su još uvek bile tu. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (World Economic Outlook, iz oktobra ove godine), Srbija je u grupi od 16 evropskih zemalja u razvoju u periodu 2002–2011 bila na šestom mestu po prosečnoj stopi rasta BDP-a. Nakon 2012. Srbija je ušla u period stagnacije i 2017. godinu je dočekala na četrnaestom mestu u istoj grupi zemalja, tj. iza nas su bile samo dve zemlje sa lošijim rezultatima u Evropi", rekao je Šoškić.Bivši guverner je naveo da je u naredne dve godine Srbija zabeležila značajnije stope rasta BDP-a od 4,4 odsto i 4,2 odsto i to je bitno popravilo fiskalnu poziciju zemlje."Međutim, već 2016. od strane FATF (Međunarodne organizacije za suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma) i u Moneyval izveštaju Saveta Evrope za Srbiju je rečeno, među ključnim nalazima, citiram, '...da se Srbija suočava sa značajnim izazovima i slabostima u domenu pranja novca', da '...organizovane kriminalne grupe umešane u krijumčarenje narkotika i ljudi predstavljaju značajan izazov za pranje novca u Srbiji', da se smatra da 'izbegavanje poreza i korupcija generišu značajne kriminalne prihode...' i da je 'zemlja značajno izložena prekograničnim nelegalnim novčanim tokovima'", istakao je Šoškić.Profesor navodi da smo početkom 2018. godine stavljeni na crnu listu FATF i bili na njoj do juna 2019. kao jedina evropska zemlja, "ali smo i dalje ostali na režimu pojačanog nadzora ove međunarodne organizacije"."Istovremeno, Srbija je na listi Transparency Ineternational, 2018. godine pala za dodatnih 10 mesta, a trend pada se nastavio i naredne 2019. (za četiri mesta) i Srbija je po prvi put dospela u donju polovinu ove međunarodne liste. Najnoviji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, direktno ukazuje na odsustvo napretka zemlje po pitanju vladavine prava, izbornog procesa i fiskalnih reformi", kazao je profesor Šoškić.Prema njegovim rečima, i u izveštaju Evropske komisije je naglašeno da dolazi do rasta deficita u tekućem delu platnog bilansa poslednjih godina, "što je zapravo sasvim očekivano u zemlji koja nema značajnijeg rasta produktivnosti, a sprovodi politiku rasta plata i fiksnog kursa dinara".Na pitanje Bete da li je fiskalna pozicija zemlje unapređena tokom poslednje dve godine viših stopa privrednog rasta, Šoškić je odgovorio potvrdno, "ali ove godine je došlo do novog i znatnog zaduživanja i to počinje da bude izrazitiji problem za naredne godine"."Dakle, izazovi pred novim mandatom predsednice vlade su donekle isti kao i sredinom 2017. godine, ali je relativni značaj pojedinih problema delimično izmenjen. Za naredni mandat u prvi plan mora doći vladavina prava, i opšte jačanje institucija države u pravcu kompetentnosti i departizacije državnih institucija i ukupnog javnog sektora", kazao je Šoškić.Dodao je da je fiskalna pozicija "ranjivija" i mora se pažljivo pratiti bez nesmotrenih izdataka.Na pitanje u kojim sektorima su potrebna veća ulaganja, Šoškić je naveo obrazovanje, zdravstvo, nauku i kulturu."Istovremeno mora postojati svest da će bez jačanja konkuretnosti srpske privrede deficiti trgovinskog i tekućeg dela platnog bilansa rasti i da je to na dugi rok neodrživo. Politika rasta plata uz fiksni kurs, a bez značajnog prethodnog rasta produktivnosti, vodi u eksternu ranjivost zemlje i budući dodatni rast duga", zaključio je profesor Šoškić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram