Šoškić: Političari brži od zvanične statistike unose zabune

"To se, po pravilu, nikada ne dešava u dobro uređenim zemljama jer može da izazove nepotrebne zabune u javnosti i može se tumačiti kao vid pritiska na statističke organe u zemlji. Institucije koje se bave statistikom moraju biti sasvim nezavisne, stručne i kredibilne u svom radu", objasnio je Šoškić.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da ostaje pri proceni da će Srbija ove godine po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti najbolja zemlja u Evropi, i da će on iznositi oko nule.Vučić je na konferenciji za novinare rekao da će u drugom kvartalu ove godine neke evropske zemlje imati pad BDP-a i do 20 odsto, a da će u Srbiji verovatno pad biti 9,9 odsto.Profesor Šoškić kaže da u vezi već nekoliko puta iznetih stavova naših zvaničnika o tome da je Srbija imala izuzetno dobar privredni rast u prvom kvartalu i da do kraja godine treba da očekujemo rezultat bolji od drugih zemalja, "treba da budemo obazrivi pre nego nas zahvati neosnovani optimizam i to iz nekoliko razloga"."Prvo, iz kretanja BDP na kvartalnom nivou ne treba izvlačiti opšte zaključke jer je u pitanju kratak period i zbog toga se kretanje BDP-a posmatra, po pravilu, na godišnjem nivou. Ali ako neko već želi da tumači kvartalne podatke, treba imati u vidu da je, po podacima RZS, u prvom kvartalu ove godine došlo do pada BDP-a od 0,6% u odnosu na prethodni kvartal, tj. u odnosu na četvrti kvartal 2019. To je već govorilo o usporavanju privrednog rasta u odnosu na nekoliko dinamičnih kvartala iz 2019. godine", ocenio je Šoškić.Prema njegovim rečima, visoka stopa rasta u prvom kvartalu u odnosu na isti kvartal prošle godine, visoka je i zbog toga što je u prvom kvartalu prošle godine stopa rasta bila vrlo niska (2,7%) i bila je bila daleko ispod prethodnih očekivanja i najava za 2019. "Prošle godine su 2., 3. i 4. kvartal imali značajno više stope rasta, otuda bi ove godine, i bez pandemije, stope rasta u tim kvartalima u odnosu na isti kvartal prošle godine verovatno bile niže", rekao je bivši guverner NBS.Naveo je da iako još uvek bez zvaničnih procena iz RZS u vezi BDP-a u drugom kvartalu ove godine, zvanični podatak RZS o industrijskoj proizvodnji koja je u maju 2020. za 9,3 odsto niža u odnosu na maj 2019, već dosta govori o trendovima u privredi.Podsetio je da kredibilne makroekonomske analize trenutno za Srbiju daju procene kretanja BDP-a u 2020 između od -3 odsto (Međunarodni monetarni fond, Fiskalni savet) do -4 odsto (Bečki institut za međunarodne ekonomske studije), "pri čemu su mogući i lošiji scenariji odvijanja pandemije i sa još negativnijim uticajem na privredu".On je ocenio da je Srbija zbog privredne zaostalosti, strukture svoje privrede, i vrlo niskog nivoa BDP-a po glavi stanovnika, po pravilu, nešto "otpornija" na privredne krize, i "verovatno će zbog pandemije imati manji pad ekonomske aktivnosti od nekih drugih zemalja"."Radi se, pojednostavljeno, o tome da ukoliko ne proizvodite sofisticirane i skupe proizvode, već najveći deo BDP-a čine osnovne životne potrepštine kojih se ljudi teško mogu odreći, npr. neprerađena i prerađena hrana, električna energija i jednostavne usluge i proizvodi namenjeni domaćem tržištu, onda u takvim siromašnim privredama kriza ima manji negativan uticaj", kazao je Šoškić.Profesor ističe da će u razvijenim privredama, koje proizvode skuplje i kompleksnije proizvode i usluge i koje mnogo više zavise od nesmetanih linija međunarodne trgovine, i čija se potrošnja lakše može odložiti (trajna potrošna dobra kao npr. automobili, televizori, elektronika, bela tehnika i sl.) ili koje imaju razvijen turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj i proizvodne grane povezane sa ovim najugroženijim sektorima, pad ekonomske aktivnosti kao posledica pandemije biće, po pravilu, veći."Zbog toga MMF (World Economic Outlook, Jun 2020) očekuje u 2020. godini pad ekonomske aktivnosti u Evrozoni od -10,2 odsto a u zemljama u razvoju sa niskim dohotkom samo -1,0 odsto. Otuda, treba da budemo pažljivi ako se hvalimo da u pandemiji imamo manji ekonomski pad od drugih, jer to se može tumačiti i kao da se hvalimo što smo zaostaliji", rekao je prof. Šoškić za Betu.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram