Reforma javnih preduzeća u Srbiji neće se skoro završiti

Savić je rekao da je prethodna vlast reforme Elektroprivrede Srbije (EPS) započela razdvajanjem sporednih od osnovne delatnosti i izdvajanjem iz EPS delatnosti koje nisu bile direktno vezane za proizvodnju struje, što je bio napredak u odnosu na dotadašnje stanje, ali su se kasnije neke delatnosti opet vratile u EPS."Reforme se odvijaju po principu dva koraka napred, jedan nazad. Razdvajanje proizvodnje, distribucije i trgovine električnom energijom u EPS ne bi se još realizovalo, da to nije bio zahtev EU za poštovanje Trećeg energetskog paketa", rekao je Savić.Državni sekretar u Ministarstvu privrede Srbije Dragan Stevanović rekao je danas za RTS da, pošto se privatizacija privodi kraju "sada ima prostora za dubinsku reformu javnih preduzeća i da do marta treba da se donese akcioni plan kako bi se javna preduzeća stavila pod istu kapu, uokvirenu zakonskom regulativom o uvodjenju korporativnog upravljanja".Stevanović je i u januaru prošle godine rekao skoro isto, da će se u partnerstvu sa Svetskom bankom u 2020. godini raditi na završetku dokumenata koji bi trebalo da uvedu principe korporativnog upravljanja u sektor javnih preduzeća.Iako se godinama zna da u javnim preduzećima ima na hiljade zaposlenih više nego što treba, Stevanović je danas rekao da će Zakonom o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu biti olakšano zapošljavanje, pa će moći da se zanovi kadrovska struktura u javnim preduzećima tako što će se zaposliti do 70 odsto od broja radnika koji su prethodne godine otišli iz preduzeća.Savić je ocenio da je reforma javnih preduzeća "kisela jabuka" koju niko neće da zagrize zbog mogućih socijalnih, ali i političkih potresa."Reforma javnih preduzeća bi podrazumevala da se iz njih izmesti socijalna politika i uvede korporativno upravljanje, što bi značilo da država postavi ciljeve i kontroliše prolazno vreme menadžmenta u ostvarivanju tih ciljeva, kako bi ona poslovala tržišno i postala efikasna", rekao je Savić.Dodao je da je za izmeštanje socijalne politike, na primer iz EPS, kako bi mogao da posluje tržišno, trebalo napraviti socijalne karte da bi građani, koji ne mogu da plate tržišnu cenu struje imali beneficije, ali se izrada socijalnih karata odlaže godinama.

Zapušteno preduzeće

Da je, kako je rekao, EPS "zapušteno" preduzeće govori i podatak da jedne godine ostvaruje dobit, a sledeće mu za kredit treba garancija države."Javna preduzeća su moćan sistem u kome se prepliću brojni i različiti interesi države, pojedinaca, ali i nekih neformalnih centara moći, zbog čega i nije iznenadjenje što se ovih dana vodi tihi rat izmedju resorne ministarke (Zorane Mihajlović) i direktora Srbijagasa (Dušana Bajatovića)", rekao je Savić.Istakao je da država preko javnih preduzeća kontroliše i dobar deo ostale privrede, pa i ne žuri sa reformama, već samo prividno menja formalne, ali ne i suštinske stvari.Takvo stanje, prema rečima Savića, odgovara i rukovodstvu i zaposlenima u javnom preduzećima, jer izostaje puna odgovornost za rezultate upravljanja, pa čak ni kada se posluje sa gubicima."Uspešan model poslovanja jednog javnog preduzeća je Češka energetska kompanija (ČEZ) koja je u državnom vlasništvu, pod upravom profesionalnog menadžmenta", rekao je Savić.* * *Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram