"Za građane nije vreme da uzimaju kredit i običan čovek nikako sada ne treba da kupi stan", ocenio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta Ljubodrag Savić.
„Cene kredita idu vrlo brzo nagore, kamate rastu. I oni koji su se ranije zadužili sada će staviti prst na čelo“, rekao je i istakao da su izuzetak krediti sa fiksnim kamatama“, istakao je Savić.
On je rekao da, pored spašavanja novca kroz kupovinu nekretnina, trenutno u Beogradu stanove kupuju Rusi i Ukrajinci.
„Sa stanovima nisi obezbeđen, jer je cena stanova sada previsoka, a kada se cene dovedu u normalu – ozbiljno će pasti. To će se desiti kada prođe ekonomska kriza, to može da traje još godinu ili dve“, očekuje on.
Kada je reč o energetskoj i opštoj krizi, Savić je ocenio da se Srbija drži bolje od nekih mnogo razvijenijih zemalja, iako je inflacija znatno viša od one o kojoj se govori.
On je gostujući na K1 rekao da je Srbija jedna relativno nerazvijena zemlja koja je u poslednjih 30, 40 godina kroz svašta prošla.
„Navikli smo da trpimo, da štedimo, da nemamo. U odnosu na nas, jedna Nemačka je te četiri decenije živela u dobrom redu. Znalo se ko šta radi, standard ljudi bio je vrlo visok, globalizacija je davala vrlo dobre rezultate. Sada se sve to promenilo. Nije dramatičnije nego kod nas, ali oni su navikli da žive u uređenoj zemlji u kojoj sve funkcioniše“, napomenuo je on.
Savić je ocenio da kriza još nije dotakla dno i da će trajati.
„Najgore je što može doći do šire eskalacije, do rata koji će obuhvatiti veći broj zemalja“, rekao je on.
Ocenio je da su SAD od početka krize u nekim stvarima na dobitku, a da Evropa trpi posledice svoje neodlučnosti, loših poteza i procena.
„SAD prodaju Evropi tečni gas po tri do četiri puta većoj ceni, dok Evropa vodi ekonomski rat sa Rusijom oko energenata. Možda je jedino u Australiji u redu, mada su i SAD u dobroj poziciji. To je velika zemlja i nesporni lider. Imaju dovoljno i hrane i energije, veliko tržište, centar su svetskog bankarskog sistema i štampaju dolara koliko im treba“, rekao je on.
Savić je ocenio da probleme ima i Kina, jer izvozi robu najvećim delom u EU i u SAD.
On je rekao da je inflacija u Srbiji značajno viša od one o kojoj se govori.
„Realna inflacija je mnogo veća. Cena mleka, hleba… je otišla 30, 40, 50 procenata naviše. Siromašni građani su najviše na udaru, jer oni kupuju one namirnice koje su natprosečno poskupele“, rekao je on i dodao da su plate značajno manje, kao i da su mnogi izgubili posao.
Naglasio je da inflacija nikome i nikada ne donosi boljitak.
Savić je rekao da politička elita sada ne razmišlja o tome šta je za nas korist, već šta je manja šteta.
„Može da se desi da strane kompanije odu iz Srbije, a može da se desi da uvedemo sankcije Rusiji. Ako bismo ih uveli, cena gasa otišla bi u nebesa, kao i električne energije, a cene koje imamo upravo su razlog što su strane kompanije tu. Tu su zbog niske cene energenata“, smatra on.
Dodao je da Vlada Srbije nema toliko instrumenata koliko ima problema, te da broj ljudi ugroženih siromaštvom u Srbiji ponovo raste.
„Na granici siromaštva početkom dvehiljaditih bilo je 40 odsto ljudi, taj broj se s godinama smanjio na 20 odsto, a sada je 25 sa tendencijom rasta. U teškom smo vremenu“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, osnovni zadatak za svaku vladu je da obezbedi visoku zaposlenost ljudi, rast BDP-a i solidan priliv u budžet zemlje.
„Inflacija će “iskočiti“, spoljni dug će rasti. Ako se vlada dobro posveti ovim pitanjima imaćemo i prostora za rast plata, neće rasti potreba za uzimanjem stranih kredita, nećemo imati budžetski deficit“, smatra on.
Savetuje da se pomoć iz budžeta usmeri samo na socijalno ugrožene grupe stanovnika.
„Prihvatam i pomoć privredi, ali selektivnu. Bogate zemlje mogu da daju svima, a mi nismo bogata zemlja“, rekao je on.
Savić smatra da Srbija neće skoro ući u EU.
„Kriterijumi treba da nam budu život i funkcionisanje ljudi i privrede. Da zaboravimo visoke ciljeve, već da se okrenemo životu. Da radimo sve što čuva standard građana“, rekao je Savić.
BONUS VIDEO: Inflacija raste: Da li su pijace spas? – gost Radojka Nikolić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare