"Radnik u Topionici stradao jer Ziđin nije poštovao procedure"

CINS piše da su radnici 27. aprila 2022. godine pokušavali da sklone veliku čeličnu konstrukciju u obliku rama za slike koja je nekada služila da istrese bakar iz velikih lonaca u kojima se nalazio.Došli su na ideju da to urade bagerom, ali nisu uspeli. Probali su da je iseku na više delova kako bi je lakše sklonili, međutim nisu uspeli da ih razdvoje.Sledeća opcija je bio kran, kome je trebalo da daje uputstva upravo Jovanjika. Kada se kuka sa krana zakačila za konstrukciju, radnici su krenuli da se udaljavaju na bezbedno mesto. Svi sem Jovanjike.„Zategni samo malo“, javio je kranisti, „da vidimo da li će taj deo da se pomeri.“ Kranista je to i uradio. U tom trenutku, jedan deo se otkačio i čelik težak nekoliko tona udario je trojicu radnika, od kojih Jovanjiku u glavu i grudi. Hitna pomoć koja je došla mogla je samo da konstatuje njegovu smrt.Ipak, Jovanjika nije ni trebalo da bude na tom mestu, piše CINS. Njegov posao je zapravo bio da u Topionici dodeljuje radnicima posao, da ih obilazi i kontroliše. Kada je ona stala sa radom da bi se napravila nova, Ziđin je radnike iz proizvodnje, kao što je Jovanjika, nezakonito poslao na gradilište.Iz zapisnika koji je nakon nesreće sačinila inspektorka rada Daliborka Pepeljak, vidi se da Ziđin nije ispoštovao procedure koje bi osigurale veću bezbednost radnika.Za Jovanjikino radno mesto je morao da postoji dopunjen Akt o proceni rizika na osnovu kojeg bi on znao koje ga sve opasnosti čekaju na gradilištu. Ziđin ga nije imao. Pošto su njihovi radnici na terenu radili i kao izvođači radova, Ziđin je morao da ima Elaborat o uređenju gradilišta. Ni to nije imao. Plan preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu su izradili tek nakon Jovanjikine smrti.Saša Dimitrijević, stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, kaže da je posebno problematično to što nisu imali dopunu Akta o proceni rizika. Prema njegovim rečima, to je ključan dokument za bezbednost i zdravlje radnika jer obrađuje sve opasnosti i štetnosti kojima on može biti izložen tokom rada.„Suštinski on nije smeo da stupi uopšte nogom na gradilište ukoliko nije upoznat sa opasnostima i štetnostima. Sve ovo ostalo jeste prekršaj i jeste neka procedura, ali ono što je konkretno njega, iz mog ugla gledanja, koštalo glave je upravo to što mu nije bio predočen rizik posla s kojim će raditi“, ističe Dimitrijević.Pepeljak je zbog kršenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu podnela prekršajnu prijavu protiv Ziđina i njenog generalnog direktora Đen Siminga. Tražila je da se i on i kompanija novčano kazne. Tako je Ziđinu za svaki od ova dva prekršaja – nedostatka Elaborata o uređenju gradilišta i izmene Akta o proceni rizika zaprećena kazna od 800.000 do milion dinara, a direktoru od 40.000 do 50.000.Iz kompanije Ziđin na pitanja CINS-a kažu da ne mogu da komentarišu ovaj slučaj s obzirom da je postupak pred Prekršajnim sudom u toku.