Prošlogodišne vremenske nepogode uzele danak: Rod maline za trećinu manji

Biznis 12. apr 202218:53
Podeli:
STANJE U MALINJACIMA
Foto: Slavica Panić/ Nova.rs

Prolećni radovi u malinjacima su u punom jeku, ali situacija ni malo nije ohrabrujuća. Prošlogodišnje vremenske neprilike vide se na lastarima čije vezivanje u velikom broju nije odmaklo od prve žice, ali nije retkost da uopšte nisu nikli. Veliki sneg početkom marta, dodatno je pogoršao situaciju u višim predelima gde je polomio lastare. Sasvim je izvesno da će rod biti manji u odnosu na prošlu godinu, a daleko umanjen u odnosu na očekivani, koji je redovnim okolnostima iznosio 15 tona po hektaru.

Posledice uslovljene prošlogodišnjom ekstremnom sušom ali i gradom su, kako kažu proizvođači, u malinjacima ogromne. Svi zasadi koji nisu imali sisteme za senčenje i protivgradnu zaštitu, kao ni sisteme za navodnjavanje pretrpeli su velike štete koje će se tek odraziti na ovogodišnji prinos.

PROČITAJTE JOŠ

„Još je rano za precizne procene štete, koje će se tek videti. Već sada je evidentno da su suvlji malinjaci, a na parcelama iznad 500 metara nadmorske visine dodatnu štetu je napravio veliki sneg, koji je pre oko mesec dana polomio i to malo lastara što je bilo. Sadašnje stanje se mora popravljati zanavljanjem novih zasada i primenom nauke i tehnologije, ne može se više gledati u nebo. To su ogromna ulaganja jer mi nikada u istorili malinarstva nismo imali skuplji ulazak u malinjake u proleće. Nije samo poskupela radna snaga, već i repromaterijal čija cena je porasla od 20 pa čak i do 200 odsto. Sve prati neizvesnost, pre svega plasmana“, kaže za Nova.rs predsednik Udruženja malinara „Eko voće“ iz Arilja, Božo Joković.

Joković kaže da se u javnosti prvo i jedino govori o ceni maline, o čemu se samo nagađa, jer malinarstvo u Srbiji nije sistemski uređeno, a cenu formira svetsko tržište u čemu nema nikakvog uticaja države. Sve se to dešava u trenutku kada je malina važna poljoprivredna grana čitave regije. 

"Povećanje cene je doneo nedostatak maline na svetskom tržištu, gde više nema zaliha. Čile i Poljska nemaju dovoljno maline, Ukrajina je desetkovana a i Srbija će imati veliki pad prinosa u odnosu na redovnu proizvodnju. Prošlogodišnje vremenske neprilike su umanjile rod prethodne sezone, a tek će se sve odraziti na ovogodišnji rod koji će u odnosu na prošlu godinu, kada je bio umanjen za minimum 30 odsto u proseku, sigurno biti smanjen za 20-30 procenata, ali je još rano o tome govoriti. Sneg i mraz su već negativno delovali na samom početku. Problem je što se i tehnologija ne primenjuje onako kako bi trebalo ali je za veliki broj proizvođača, zbog visoke cene, nedostižna", dodaje Joković.

STANJE U MALINJACIMA
Foto: Slavica Panić/ Nova.rs

Šta kaže struka o stanju u malinjacima pitali smo Poljoprivrednu stručnu službu. Savetodavac za voćarstvo Andrija Radilović za Nova.rs kaže da je prinos maline uzročnoposledična stvar, pa je ovogodišnji rod itekako predodređen prošlom godinom.

"Stanje u kome se nalaze letorasti na kraju sezone ima veliki uticaj na prinos naredne godine, ali i sve ono što se dalje dešava takođe utiče. Prošla godina je pre svega bila sušna, što ima dvostruki uticaj na malinu. Isušivanje zemlje malinu ostavlja žednom i nema protoka sokova od korena prema listu. Sa druge strane, temperatura viša od 28 stepeni utiče na fotosintezu i onda nema stvaranja nove organske materije u biljci. Da bi se to izbeglo, pre zasadnje malinjaka, mora se voditi računa o izboru parcele. Za malinu su poželjne severne ekspozicije, dok južnu, gde je celodnevno osunčavanje, nikako nisu pogodne za malinu", tvrdi Radulović.

STANJE U MALINJACIMA
Foto: Slavica Panić/ Nova.rs

Uticaj visokih temperatura na malinu može se ublažiti navodnjavanjem i blagim orošavanjem, ali i zaštitnim mrežama protiv velikog osunčavanja. Borba sa vremenskim neprilikama vodi se i hemijskim preparatima ali sve to, iz godine u godinu, poskupljuje proizvodnju pa cena, kolika god bila, uglavnom nedovoljno pokriva troškove. To je jedan od osnovnih razloga zašto je maline sve manje.

U redovnim uslovima, kada vremenske prilike nemaju većeg negativnog uticaja na jagodičasto voće, očekivani prinos je iznosio oko 15 tona po hektaru. Statistički podaci govore da se on smanjio na trećinu. U trezoru je upisano da u Srbiji ima 20 hiljada hektara pod malinom. Kada bi prinos iznosio 15 tona po hektaru, u idealnim uslovima, onda bi godišnja proizvodnja bila 30 hiljada tona. Sada Srbije, Poljska i Čile zajedno ne dostižu taj nivo proizvodnje.

BONUS VIDEO: Poljoprivrednici - red protesta red pregovora. Rešenja nema

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar