0
Premijerka Srbije Ana Brnabić obećala je – prosečna plata u Srbiji do 2026. godine biće 1.000 evra. Platu od 1.000 evra ona je najavila kao trijumf, a zaboravila je da nam pomene da je ostatak one razvijenije Evrope već odavno stigao tu zaradu i da neopisivo kaskamo za njima. Zaboravila je i da nam pomene da se taj san od 1.000 evra kruni i da će do 2026. verovatno potpuno da istruli. Pre 10 godina 1.000 evra moglo je da bude pojam zaista pristojnog životnog standarda, a danas je realnost potpuno drugačija - proverili smo šta su građani Srbije sa 1.000 evra mogli sebi da priuštite te 2013. a šta mogu danas, a to je neuporedivo manje.
U deceniji za nama životni standard strmoglavo pada – 1.000 evra nije ono što je bilo nekad, a pravo je pitanje šta će biti za tri godine, kada bi građanima Srbije na račun trebalo da legne baš tolika prosečna plata.
Pre 10 godina građani Srbije su za 1.000 evra mogli da kupe više hrane, goriva, kvadrat novogradnje bio je duplo jeftiniji, a ko je imao toliku platu – mogao je da putuje više nego što može sada.
Premijerka Brnabić rekla je da će tokom ove godine glavni cilj biti rast životnog standarda.
„Želimo da i u 2023. imamo i dalje rast plata i penzija, da idemo ka onome što smo postavili kao cilj, da do 2026. godine imamo prosečnu platu od 1.000 evra i prosečnu penziju od 500 evra“, rekla je Brnabić.
Pre deset godina, 1.000 evra vredelo je oko 113.000 dinara. Sada, isti iznos vredi oko 117.300 dinara.
PROČITAJTE JOŠ
Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije iz 2013. godine, dizel i benzin su tada koštali gotovo identično – 1,335, odnosno 1,33 evra po litru, što je, prema tadašnjem kursu evra, bilo 151, odnosno 150 dinara. Danas, kada su cene goriva ograničene, litar dizela košta 197, a benzina 164 dinara.
To znači da su vozači za 1.000 evra pre 10 godina mogli da kupe 748 litara dizela, a 753 bezina.
Sada, 1.000 evra je dovoljno za 595 litara dizela ili 715 benzina.
Pored toga što su mogli više da se voze, te 2013. za 1.000 evra građani Srbije mogli su i više da jedu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kilogram junetine bez kostiju koštao je 639 dinara, a sada košta 1.100. To znači da su potrošači pre 10 godina za 1.000 evra mogli da kupe 176 kilograma ovog mesa, a sada mogu oko 106. Isti je slučaj i sa ostalim vrstama mesa. Tako su Srbi za 1.000 evra mogli da kupe 220 kilograma svinjetine, a sada mogu 156. Za 1.000 evra pre 10 godina moglo je da se kupi i više ribe – 326 kilograma šarana, dok sada za istu sumu novca može da se kupi 167 kilograma.
Pre 10 godina je za 1.000 evra moglo da se kupi 1.614 litara mleka, a sada za isti novac može da se nabavi 826 litara. Kada je u pitanju ulje, u 1.000 evra je pre deset godina mogao da stane 941 litar, a sada 533.
Pre deset godina, građani Srbije koji se greju na drva mogli su da kupe oko 27 kubika drva za ogrev. Sada mogu, za isti novac, da kupe 12 kubika.
Svi koji kupuju stan znaju koliko je kvadrat poskupeo.
Pre 10 godina, za 1.000 evra mogao je da se kupi jedan kvadrat stana u novogradnji. Trenutno to nije moguće, s obzirom na to da je prosečna cena kvadrata veća od 2.000 evra.
Ko je 2013. godine imao 1.000 evra, mogao je da provede 10 dana u Bodrumu u Turskoj, isto toliko na Krfu i još nedelju dana u Veneciji.
Ko sada ima istu sumu novca, moraće da „žrtvuje“ barem jedno od putovanja, s obzirom na to da 10 dana u Turskoj i nedelju dana u Italiji koštaju 900 evra.
Kako za „Novu“ kaže glavni i odgovrni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, nije pitanje da li će prosečna plata 2026. godine biti 1.000 evra, nego koliko će ta suma novca tada da vredi.
Ćulibrk navodi da je 2012. godine prosečna plata bila 360 evra, dok je prople godine bila oko 640, ali to ne znači da se životni standard poboljšao.
„Standard je u protekloj deceniji za veliki broj ljudi opao. Sa sto evra ste pre 10 godina mogli da kupite gomilu stvari, sada to nije slučaj. Stvara se privid jer sve cene rastu, dok vrednost evra ostaje ista, a kada neko istupi i kaže kolike su plate u evrima, deluje da građani baš dobro žive, što je lažna slika koja u realnosti nije toliko ružičasta koliko nam se predstavlja“, ističe naš sagovornik.
Da prosečna plata od 1.000 evra za tri godine neće biti nešto čime se treba hvaliti, pokazuju i podaci Eurostata o prosečnim platama u Evropskoj uniji za 2021. godinu. Tako su Mađari već tada zarađivali u proseku 1.050 evra mesečno. Najviše su zarađivali zaposleni u Luksemburgu, gde je prosečna mesečna plata bila čak 6.000 evra, a dobar je standard i u Danskoj, gde je prosečna zarada iznosila 5.275 evra. Što se tiče prosečnih plata u regionu, veće su i u Hrvatskoj - 1.020 evra, Crnoj Gori - 720, Rumuniji - 810 i Bugarskoj - 850.
BONUS VIDEO Zaposleni u javnom sektoru traže veća povećanja plata
